stava o napretku: daće mi pare da ja bolje živim. titoističke prakse, sada se već može pratiti i kroz istoriju inostranog uticaja. Tako recimo, Miroslav Svirčević naglašava vezu

gradove, itd, onda je to čovek koji zaslužuje da mu se, ako nikakav drugi, podigne spomenik od reči: on je Srbe, u doba titoističke amerikanizacije, spasavao za maternju melodiju. I Obren Pjevović, autor pesama poput Moravskog predvečerja,

u programu srpskih vlasti duh titoizma i titonostalgije ne jenjava. titoističke Jugoslavije, koje sve više biva idealizovano u sećanjima nostalgičara, Lompar ističe kako je svima, pa i našem sada

. titoističke Jugoslavije. On ih sistematski obrađuje i navodi mesta izlaganja pojedinaca po kojima je srpski nacionalizam kriv za

Palmom igrali ulogu evropejca u vladi patriota). Utisak je većeg broja ljudi da su se na neki način konačno dve frakcije titoističke partije sa Osme sednice pomirile. Jedna drugoj su pružile ruku, a to je Tadić krstio nacionalnim pomirenjem, sa tim da

vođa __________________________________________________ titoističke floskule, "pomesti u svom dvorištu ", i" nećemo se prebrojavati "jedan od pojavnih oblika Titine dogme i lažne optužbe

kontaminaciju životne sredine. Nije teško zaključiti i to da stvarni urednici sajta sami pišu onako ogavne ustaške i titoističke komentare sa svojih sopstvenih facebook naloga kako bi se Evropa i Zapad još više zgadili čitaocima.

. Kome se ne sviđa ovakvo činjenično stanje ima pravo da se sa svojom pokretnom imovinom iseli iz Vojvodine (to važi i za titoističke koloniste koji dele istu sudbinu kao i starosedeoci-okupatori u Vojvodini).

smo uspostavljanjem navodne hegemonije zaslužili prezrenje ostalih jugoslovenskih naroda. Zatim smo ubeđivani u titoističke ideale i to nakon Jasenovca, a zatim smo sami sebe optužili za izbijanje rata.

(ili su se dobrovoljno javili) u NOV. Činjenica je da su snage JVuO oslobodile mnoštvo gradova u Srbiji, čak i te ` 44. Titoističke čistke su usledile posle. A mladi skojevci i ostali isprani mozgovi su perfektno iskoristili "svetle slobodarske "

dobija pošto su jugoslovenski komunisti preuzeli vlast krajem Drugog svetskog rata. Tu se radilo o realizaciji titoističke politike slabljenja i rasparčavanja Srpstva, koja je kulminirala faktičkim (iako ne i formalnim) izdvajanjem čak i

da se piše Ćirilicom iako mi žena (Nemica) i deca koriste isključivo nemački jezik titoističke zombije:

antikomunizam. Poslesocijalistički antikomunizam nije isticao prosovjetske žrtve sa Golog otoka nego druge žrtve titoističke represije, nacionaliste i kvislinge. Nije se smelo dozvoliti da se relativišu nacionalne žrtve, pa zato sećanje na

, doživljavali kao svoju republiku. Po tome su se, između ostalog, i razlikovali od Srba i Hrvata. U ono idilično vreme titoističke diktature, bez posebnih pritisaka, Srbi su odlazili u svoju Srbiju, Hrvati u svoju Hrvatsku, a Bošnjaci ostajali u

bitnim delom svetske istorije. Umesto svega toga, u nas je formirana lažna matrica bratstva i jedinstva. Kao temelj titoističke formule. Ona je poništila svaku mogućnost međunacionalnog pomirenja posle 1945. godine.