istorijskim i političkim posledicama. Ona pokazuje u čemu je bio smisao dugotrajnog odbijanja da se razračunamo sa titoističkim nasleđem. Jer, sada je srpski narod učinjen odgovornim za zločine komunističkog pokreta.

(i mladog i starog). titoistički režim, njegova ideologija i njegovi praksis-kritičari kao praksis-marksisti, već u koji spada i geneza svega toga,

i posledicama izbora pojedinca u prevratničkim (crvenim) vremenima, grupa klinaca je direktno polemisala sa titoističkim okvirom Valjeva i Srbije, dakle, sa onim snagama koje nas danas julskim žegama raduju. Međutim, to je bila 1987, i

je posebno upadljivo ignorisanje opstanka strukturnih vrednosti sistema Titovog socijalizma među autonomašima. Titoističko nasleđe, naime, nikad nije bilo predmet kritičkog preispitivanja autonomaša. Naprotiv, povremeno smo bili svedoci

gde i jesu. Međutim, ignorisanje neuspeha privatizacije, privredne katastrofe koju donosi kriza, ignorisanje titoističkih zločina nad manjinama u Vojvodini, ignorisanje sopstvenog nejedinstva i, najzad, ignorisanje sopstvenog prezira

da se mogu ponovo osnivati korporativna tela (makar zasnovana na nacionalnom principu). To je duboko utemeljeno u titoističkoj tradiciji samoupravljanja i odumiranja države

stava o napretku: daće mi pare da ja bolje živim. titoističke prakse, sada se već može pratiti i kroz istoriju inostranog uticaja. Tako recimo, Miroslav Svirčević naglašava vezu

borbu za svoj narod i da nikada ne odustanem. [ Više ] Titoistički model rastakanja srpskog nacionalnog bića i dalje je aktuelan i delatan: od Kosova i Metohije i Raške oblasti do

i Raške oblasti do severne Srbije. titoističkih matrica društvenog života. U toku je borba na život i smrt između titoizma, koji ima za cilj ukidanje poslednjih

stratišta. I što je najgore nameću nam najgori ološ kroz političku elitu liberalne demokratije. Srbofobija je in, titoistička negativna selekcija je stvorila intelektualni duhovni kancer fenomen našeg doba poznat kao intelektualni smrad,

gradove, itd, onda je to čovek koji zaslužuje da mu se, ako nikakav drugi, podigne spomenik od reči: on je Srbe, u doba titoističke amerikanizacije, spasavao za maternju melodiju. I Obren Pjevović, autor pesama poput Moravskog predvečerja,

u programu srpskih vlasti duh titoizma i titonostalgije ne jenjava. titoističke Jugoslavije, koje sve više biva idealizovano u sećanjima nostalgičara, Lompar ističe kako je svima, pa i našem sada

promislimo položaj ozloglašenog autoritarnog režima. Jer, postoji i omiljeni autoritarno-totalitarni režim titoistički kategoričan je Lompar.

. titoističke Jugoslavije. On ih sistematski obrađuje i navodi mesta izlaganja pojedinaca po kojima je srpski nacionalizam kriv za

poverenja birača. titoistički bratstvo-i-jedinstvo pogled na svet, koji se sada prirodno pojavljuje kao evropski mejnstrim na srpski način. Kada