da Srbiju ne treba primoravati da se integrise u EU ako vecina stanovnistva to istinski ne zeli, sa ovim cete se verovatno sloziti. Sud o "demokraticnosti" Irana zadrzacu za sebe, samo, za slucaj da Vam je promaklo, u Iranu i Rusiji vlada formalno demokratija ( to jest, "demokratura ", da budem precizniji ) istom suverenoscu poput revnosti nadleznih rezima za uklanjanjem svojih neistomisljenika. SAD su, s druge strane, zemlja sa hiljadu mana, ali imaju nesto sto navedeni totalitarizmi ne poseduju: javno mnjenje .

poslaničke grupe CDU kojem ona nije prisustvovala, obrazložila poslanicima svoj stav . totalitarizmi " ili "ekstremizmi" s druge strane, fašizam je uvek služio samo kao poslednje sredstvo odbrane kapitalizma od revolucije. Musolini dvadesetih i Hitler tridesetih nisu došli na vlast kada je "narod poludeo" kako to vole prikazivati liberali, nego kad je vladajuća klasa zaključila da jedino "čvrsta ruka" fašizma može sprečiti dolazak komunista na vlast. Prelomni trenutak Hitlerove karijere, tajna njegovog uspeha, nisu bili ni jedni izbori, ni jedan protest ili parada

su ga pogrešno shvatili i zato ga pokušali nasilno prisvojiti. Možda Ivanović nije gledao ovaj nastavak, no nije ni bitno, ali jako je bitno da se iz prvog filma ne može iščitati to što je on iščitao . totalitarizmi izjednačuju, a čak bi bilo plodno Niksonovu paranoju koja se vidi u filmu, te to što se u filmu za njega i za Maoa kaže da su "ista čudovišta ", porediti s paranojom u SSSR. U svakom slučaju, stvari nisu toliko proste. I to bi bila osnovna zamerka Igoru Ivanoviću, da postupa u skladu s liberalnom maksimom" manje misli više radi ", pa piše tekstove u kojima se "misli samo zato da se ne bi mislilo ". Isuviše brzo i, čak, ( namerno ili nenamerno )

bi tek čuđenje, ako ne i podsmijeh. Danas to izgleda nekako normalno i nitko se ne pita stoji li u pozadini te publikacije zloglasni JUL ili kakvo slično strašilo . totalitarizmi su još ranije doživjeli svoje historijske poraze; oni najmoćniji među njima na temelju rezultata Drugoga svjetskog rata, kada su vojno poraženi, njihovi modificirani zaostaci poput frankizma ili salazarizma uslijed biologije, vojne diktature poput grčke ili čileanske uslijed promijenjene konstelacije, i tako redom. Liberalni kapitalizam postaje istinom novoga svijeta i obećava napredak i blagostanje za sve. Taj optimizam možda je najupečatljivije ili makar

Trećeg puta a siguran sam da je analitički Iljf i Petrov već pišu biti pucanj u prazno posle koga će verovatno uslediti pucanj u nečije meso. I zato sveopštu konfuziju, otimačinu, primitivizam i nasilje u koje je potopljeno srpsko društvo ja ne pripisujem srpskom narodu kako Iljf i Petrov povremeno insinuiraju već je definišem kao piramidalnu transmisiju dominantnog razmišljanja, raspoloženja i delovanja u samim vrhovima vlasti . totalitarizmi nemaju uspone i padove; oni su neprestani pad koji istorija nas uči neizbežno povlači sobom i onoga ko ih pokreće. Pre deset godina, 1997. dakle, usred Miloševićevog pira, u jednoj kolumni napisao sam parabolu o Miloševićevom kraju. Ako se dobro sećam, priča je išla ovako nekako: Ode Milošević u bioskop, odgleda film, uputi se ka izlazu, ali umesto na ulicu, izlaz vodi u nekakvu sivu praznu sobu. Poučna priča, iako nisam imao nameru da poučavam. Sada je parabola donekle

sigurna budućnost, trajni mir i regionalna stabilnost. Istorijsko nasleđe srpskog naroda je teško i tragično, ali naša opredeljenost da tragamo za iskrenim pomirenjem i formulama regionalne saradnje i rešenja svih preostalih konflikata zato je dosledna i odlučna . Totalitarizmi XX veka naneli su najviše zla malim narodima i manjinskim grupama. Među žrtvama totalitarizama je i srpski narod. Zato nas istorijsko nasleđe podučava da je najpouzdaniji put za srpski narod onaj koji je naznačen Sretenjskim ustavom, a potvrđen Ustavima iz 1888. godine i 1903. godine, a to je put osvajanja ličnih sloboda i demokratije .

bilo poteže da skontaju šta to Šuvar zapravo hoće s tim usmjerenim obrazovanjem. Sređivao sam porodične knjige po kući, otvorio sam prve stranice knjige Džejmsa Džonsa Od sada do vječnosti, u zagrebačkom izdanju, i došao do hiljadite stranice te knjige za nepunih 48 časova . totalitarizmi propali jer nisu mogli da odgovore običnim, ljudskim životnim zahtjevima. A Džonsova knjiga jeste o tome kako državna mašina melje jednog običnog čovjeka, Roberta I. Lija Pruita. No, s druge strane, ova knjiga je označila i zahtjev da se o životu uči i promišlja da bi se on mogao razumjeti i živjeti u punoći .

, na obostranu radost. Pobednik dobija premiju, gubitnici su se navodno odlično zezali i stekli popularnost . totalitarizmi su brutalno napadali privatnost radi direktne kontrole nad pojedincem, a novi, postmoderni, to izgleda čini zarad većeg profita ( iako ni moć kao motiv nije zanemariva ) .

broj se sveo na ispod petine. Ali je 1990. slobodno postalo dve petine. Oblici vladavine postali su manje važni. Ima monarhija u kojima ima više sloboda i demokratije od većine republika. Pojmovi fašizma i nacizma vezani su za prošlost koja uspeva da se ponavlja samo na marginama i u izobličenim, jedva prepoznatljivim oblicima. Komunizam se prepustio odumiranju, ili pokušava da se prikrije iza obrazina novih nacionalizama, katkad i državno nadziranog klerikalizma . Totalitarizmi su ustupili mesto novim kolektivizmima, autoritarnim populizmima i političkom islamu .

i učiniti tolike promene u kratkom vremenskom periodu. Integracijski i globalizacijski procesi su od mnogih shvaćeni kao procesi koji će sami po sebi doneti veći životni standard, a to se ne dešava, naprotiv. Snovi ne postaju stvarnost. Nade se neprestano odlažu u sve dalju i dalju budućnost, a život postaje sve teži. Od lepog, srećnog i obećavajućeg lica globalizacija i integracija sve više pokazuju ružno lice novog siromaštva i beznađa. U novim formama traju isti stari totalitarizmi i stare nepravde. U toj se tački, usudio bih se da kažem, danas nalazi srpsko društvo. Ovakva, objektivno teška društvena situacija različito deluje na ljude. Opet bih se usudio da naglasim samo dve, od mnogih, reakcije na aktuelne probleme. Prvu bih okarakterisao kao negativnu, a drugu kao pozitivnu. Najpre, negativna reakcija: savremeni društveni procesi grubo dele ljude na mali broj dobitnika i veliki broj gubitnika. A gubitnici, odnosno oni koji se osećaju

predgrađe "jaliju ". Način na koji ona (" jalija ") niveliše ličnost, ne dozvoljavajući drugačijost osim u gluposti, u" Blejdraneru "nalazi analogiju u policijsko-državnom progonu replikanata koji su metafore natčovečanskog stremljenja ka višem smislu postojanja . totalitarizmi , uključujući i onaj talasokratije SAD. U istom delu srećemo termine "Evroazija" i "Istočna Azija ". Ovi nazivi doslovno odgovaraju onima koji su i danas u redovnoj upotrebi u geopolitici. Navedeno ukazuje na Orwell-ovu upućenost u geopolitiku, tim pre što je znameniti geopolitikolog G. H. Mackinder, Orwell-ov sunarodnik, operisao gotovo istovetnim terminima ( v.:" Središnja osa istorije ", 1904. ). Orwell je duboko uvideo i predvideo dugoročnu primarnost

kriminalci koji se drže kao da su oni jedini zakon. ». Tako je govorio Cerović. Na osnovu ovih citata, moglo bi se zaključiti da je, po Ceroviću, najvažnije da se osumnjičeni likvidiraju. Da su suđenja i dokazivanje krivice gubljenje vremena i nepotrepštine. Međutim, mogli bismo da se zapitamo da li se takvim stavom ne zalazi na teren uspostavljanja pravde koja se pominje u Bibliji. Samo je Božji sud apsolutan i nepodložan proveri i preispitivanju. Na drugoj strani, samo su totalitarizmi tako ustrojeni. I na koncu, svojevremeno su, s pravom, slični stavovi objavljeni u « Politici ekspres » tumačeni kao objavljivanje presude jednom novinaru - Cerovićev tekst u « Vremenu » objavljen je nedelju dana pre Meljaka. Moglo bi, dakle, da se polemiše i o tome da li je i « Vreme » moglo da ohrabri pripadnike institucija sile u državi da odlučnije krenu u « rat protiv kriminala ». Ali povrh svega, citati Cerovićevih stavova nisu se u ovom tekstu našli tek slučajno, ne bi li

trebao da pošalje biračima; osim ako ovo nije jedna od onih reklama kod kojih predmet reklame saznaš nakon izvesnog perioda kad je samo cillj da te zaintrigira šta se to reklamira . totalitarizmi podjednako destruktivni, a na vrhuncu koji je ujedno i pad postaju monstruozni .

Selimovića, Egon Savin je rekao da je to remek-delo, koje bi bilo veliko i da je napisano na bilo kom evropskom jeziku. - Živimo u takvom teatarskom trenutku da su važniji neki komadi koje pišu mlađi pisci, ne bi li se afirmisala nova misao i estetika. A ja sam u godinama kada mi je isključivo važno da radim ono što volim, naveo je reditelj. - Mislim da se u našoj palanci ništa nije promenilo poslednjih trista godina i da se verovatno neće ništa promeniti ni u narednih trista. Svi totalitarizmi su isti, levi i desni, osmanlijski i komunistički, ali i ovi liberalno-demokratski. I samoizdaja je ono što prati sudbinu velikog broja intelektualaca, koji žive u totaliratizmu, rekao je Savin. Sinoć je ansambl CNP iz Podgorice igrao komad Ko se boji Virdžinije Vulf ( E. Olbi / Dino Mustafić ), a večeras će se predstaviti Atelje 212 sa predstavom Šuma blista ( M. Marković / T. Janežič ) .

ponasa. Kao pionir od 9 godina koji prica o bratstvu i jedinstvu, a zapravo ne shvata sta to uopste znaci . totalitarizmi i njihovi "uzgajivači i vrtlari." I to po pravilu počivaju na podaštavanju naše kulture i tradicije. Da je bar ovaj Ugričić nekakav "sofisticiraniji" igrač. Nije, nego onako u stilu Veljka Bulajića sa primesama Srbomrzitelja poput Petra Lukovića. Čudan smo mi neki narod. Hvala G. Antoniću za ova svetla u mraku .

totalitarizmi

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov