odmiče od samog psihološkog sidrišta, prodire u svet i čini ga odveć diferenciranim i izmičućim, kako bi, ispraznivši transcendenciju , đavo prozirnosti, u oba svoja vida: i čovek i svet, toliko različito od Miltona i Njegoša, mogao obuhvatiti sve: da mu

se u tome što on istovremeno nudi zajednicu (rešava pitanje lojalnosti), orijentaciju (pruža pomoć u odlučivanju) i transcendenciju (pokazuje specifično religioznu dimenziju afirmišući veru u ono što nema svoju opipljivu dimenziju). U teorijskom

novinarskom, dokumentarno-istraživačkom radu, zapanjuje količina nadrealnosti zbog koje se prelazi u čistu transcendenciju . Pri tome, sve je tako lepo, duhovito i pametno, prostim rečnikom govoreći.

o zamku dolaze iz dubljih slojeva nesvesnog ili iz kolektivnog nesvesnog. Ovi snovi često označavaju spiritualnu transcendenciju i tu misterioznu neopipljivu silu koja tiho ali čvrsto vodi naše živote.

Zar Don Kihot (Kihote) nije metafora za one koji, uprkos melanholiji, jesu, u stvari, ovi ludi borci ili lovci koji love transcendenciju ? Duh je kost, pamet je ludilo. (Posvećeno Olgi Vojnović Daković)

, neopipljivog, bezimenog Boga koji izmiče svakom određenju, pa je nedokučiv. transcendenciju Božju otrgao iz potpune nedokučivosti, ukazujući da Bog raspolaže određenim "energijama" putem kojih se pokazuje i

, okeansko osećanje obično nalazimo u monističkim učenjima, koja govore o sveobuhvatnom, o jednom, izričući transcendenciju svih granica, posebnosti i suprotnosti. U filozofskom kontekstu okeansko osećanje ima pretežno kognitivan

na vrednosti ili na društvo vrlina. Sigmund Frojd će opisivati patologiju upravo tog čoveka koji je napustio transcendenciju i povukao sve u unutrašnjost sopstvene ličnosti, dok će Karl Gustav Jung i dalje verovati da je ljudsko biće lišeno

Ming Pei-a u stvari muzej, njegove ambijentalne karakteristike mu donose neverovatnu ambijentalno - kulturološku transcendenciju koju bi morala da ima svaka crkva bilo gde u svetu pa i kod nas.

upravljačke aktivnosti samo na osnovu života, nego ona upravlja odnosima života i smrti. Ona ne znači ni pogrešnu transcendenciju života, ni pogrešnu imanentnost života, nego drugu mogućnost življenja odnosa života i smrti. Biopolitika

, koncentriše se na pojedinca, a pri tome postaje formalno-institucionalni planer zajednice. Biomoć ne upućuje na transcendenciju . A suverenitet se pozicionira uvek transcendentno, u njegovom slučaju sve što ide u smeru imanentnosti ide u smeru

zahvata tim reduktivnim i analitičkim putem u čisti tok svijesti (bhavânga-sota) u naporu da dosegne irelacionalnu transcendenciju nirvâne, za koju sam Buda daje u duhu indijske formalne logike svog vremena ovu definiciju: ni biće, ni nebiće, ni

pesnik. transcendenciju vodi do onoga što govori svojom ćutnjom. Ovakav pesnički stav iziskuje od čitaoca (pa i kritičara) da promeni rakus

čula uvek pretpostavlja medijski kreiranu neravnotežu među čulima. Filozof otuda više nije samo stručnjak za transcendenciju , nego i terapeut čula, spreman da favorizuje određene opažajne kodove koji će kompenzovati potisnuta čulna iskustva