28 Mislila je: Dotaknem li se samo njegovih haljina, bit ću spašena. 29 I odmah prestane njezino krvarenje te osjeti u tijelu da je ozdravila od zla. 30 Isus odmah u sebi osjeti da je iz njega izišla sila pa se okrenu usred mnoštva i reče: Tko se to dotaknu mojih haljina? 31 A učenici mu rekoše: Ta vidiš kako te mnoštvo odasvud pritišće i još pitaš: Tko me se to dotaknu? 32 A on zaokruži pogledom da vidi onu koja to učini. 33 Žena, sva u strahu i trepetu , svjesna onoga što joj se dogodilo, pristupi i baci se preda nj pa mu kaza sve po istini. 34 On joj reče: Kćeri, vjera te tvoja spasila Pođi u miru i budi zdrava od svojega zla 35 Dok je Isus još govorio, eto nadstojnikovih s porukom. Kći ti je umrla. Čemu dalje mučiti učitelja? 36 Isus je čuo taj razgovor, pa će nadstojniku: Ne boj se Samo vjeruj 37 I ne dopusti da ga itko drugi prati osim Petra i Jakova i Ivana, brata Jakovljeva. 38 I

ikone. Svetozar Radojčić, govoreći o starom srpskom slikarstvu, upoređuje zapadno estetsko načelo: "svaka umetnost je podražavanje prirode ", sa načelom vizantijsko slovenskog ikonopisa tzv. obratne perspektive, dodaje jednu izvrsnu misao:" Istok uvek tragično precenjuje zadatke umetnosti "... [ 14 ] Pored sve" tragike precenjivanja "pred kojom stoji zapanjen Radojčić, veran načelima estetskog racionalizma, hrišćanski Istok je zaista bio uvek u strahu i trepetu , ali ne zbog toga što je precenio, nego zbog toga što možda nije dovoljno "docenio" i dosegao pravu meru umetnosti i čoveka. Ikona je najbolji svedok straha i trepeta pred prisutno odsutnom beskonačnošću Tajne i Istine. Tu prisutnost u ikoni onoga što je neshvatljivo dobro je osetio Sveti Sava. On kaže za svečasnu ikonu čovečanskog ovaploćenja Boga Logosa, koju celivamo, da onaj koji je pomazan verom smatra da preko nje vidi samoga Boga, "uzdižući oči duše ( svoje ) ka

i Voja, a lijepa se Mara s nekim trećim k. .. I dok joj mi držimo sveću, polako sve odlazi u pizdu materinu ... I Kosovo, i naše vize, i njihovih jebenih 1.000 evra besplatnih akcija A vi još pitate: Što te nema? Pa, eto, baš istražujem koja je originalna verzija pesme koja se zove kao vaše pitanje. Jadranka Stojaković peva autentično, kako je Šantić, bar prema mom znanju, napisao pre više od jednog veka ( 1897. ). Izuzetak je deo Vedri istok kad zarudi, u trepetu od alema ( dijamant - prim.aut. ), i tad duša pjesmu budi, što te nema, što te nema "koji je zamenila meni omiljenom strofom Procvjetala svaka staza, k ' o što bješe divnih dana, po ružama i sad prska, bistra voda šadrvana. E sad, ja ne znam da li je Aleksa kasnije pesmu dopisivao ili je Jadranka ovu strofu preuzela iz verzije koju je pevao Himzo Polovina. Rek o bih da je ovo drugo budući da je Himzo izvodio najdužu verziju u kojoj se pominje i izvesna Zejna koja

telo, da bude klincima na Krst prikovano, legao u grob kao mrtav, spustio se u ad da rozori jednu goru tamnicu od ovog života, koja je tebi bila namenjena po rastanku sa telom, - i to sve, da bi tebe oprao od blata grehovnog i uspravio te; potom je vaskrsao iz groba, da tebi time usadi krila za letenje k nebu, i najzad vazneo se na nebo, da tebi otvori put i privuče te u angelsko obitalište. Ti ne moraš sad, dakle, da uzdišeš u strahu , trepetu i grozi kao car David, niti da želiš krila kao u goluba, jer se javio Orao, koji je pokazao i prosekao put. Ti treba samo da neguješ duhovna krila, koja su ti krštenjem data u ime Njegovo, i da svom silom poželiš, da se uzdigneš tamo gde se On uzdigao. On je uradio za tvoje spasenje devedeset i devet procenata onoga što je trebalo uraditi; zar se nećeš ti potruditi da uradiš onaj jedan preostali procent na tvom sopstvenom spasenju, i to posle toga kada ti se tako obilno dopusti

odmah progna zmiju, a starcu reče: "Mir tebi, dušo koja tražiš Gospoda Vide li slavu Boga našega? Gle, molbu tvoju Bog preko mene ispuni, i pokvarena i lukava zmija više nikada neće doći. Pazi na sebe i jačaj u Gospodu, jer ćeš mnoge napade morati da podneseš od zlih duhova koji ti ovde zavide, ali ih se ti nemoj bojati i ne plaši se njihova zastrašivanja, nego im se imenom Gospodnjim suprotstavi i oni će otići posramljeni ". I Arhistratig odmah postade nevidljiv. Prepodobni sav u trepetu i velikom smirenju, bijući se u prsa svoja, govoraše: "Ko sam ja, u strastima pocrneli i u gresima ogrezli i usmrdeli, te si Ti, Gospode, poslao u pomoć meni Tvog preslavnog i presvetlog vrhovnog Anđela" I ušavši u pećinu on sa suzama zablagodari Bogu i Njegovom Arhanđelu za ovo čudo. Po ovom viđenju prepodobni se dade na još veće podvige, i dostiže takvu čistotu uma da je sve đavolske zamke prozirao i molitvom i tihovanjem ih pokidao. Đavo se osobito staraše da prepodobnoga

Srbije . trepetu , ali prezadovoljan sam što se naša kompanija nalazi na tridesetsedmom mestu na međunarodnim rejtinzima za izgradnju projekata većih od million kvadratnih metara, ističe s ponosom Karić .

Nije, veli, bilo ni jedne žive duše u crkvi. Čak i crkvenjak nije bio došao. Ja sam bio žalostan, i u žalosti pitao sam se: Bože moj, baš nema ko reći ni amin kad ja otpočnem službu Božju Tako ožalošćen ja sam svršio proskomidiju. Tada otpočnem: Blagosloveno carstvo Oca i Sina i Svjatoga Duha ... Na jednom, na moje najveće zaprepašćenje čujem ja mnogoglasan i snažan odgovor iz crkve pozadi mene: Amin Ja se okrenem, no crkva prazna kao što je i bila. Sav u strahu i trepetu ja produžim govoriti jekteniju. No više nije bilo odgovora. Od tada, veli, ja nikad više nisam sumnjao, da sile nebeske prisustvuju u hramu na liturgiji kada sveštenik služi .

brat nije imao veru. To je sestru strašno žalostilo i brinulo. Ona se trudila da mu dokaže, davala mu knjige ali sve uzalud. Grof Andrija kao izbeglica posle revolucije u Rusiji došao je svojoj sestri u Hopovo. Tu je i umro, posle smrti Katarinine. Ali pred smrt se mučio i vikao iz glasa. Vikao je protiv nekih mračnih prilika, koje su ga napadale sa svih strana. Danju i noću dežurale su kaluđerice u njegovoj sobi, i krsnim znamenjem i molitvama odgonile mračne sile od smrtnika. U trepetu i užasu ispustio je najzad dušu svoju .

se može uporediti sa tim Njegovim učenjem o večnom životu, o pobedi nad smrću, o ljubavi koja odoleva smrti i pobeđuje je. I, štaviše, znam da ono jedino što me nikada ne napušta i neprestano živi u meni tokom života - u kome sve izgleda tako tegobno i svakidašnje sivo - jeste upravo to unutarnje saznanje da je Hristos sa mnom. Neću vas ostaviti sirote, doći ću vam ", govori Hristos. I Hristos nam dolazi i daje da osećamo Njegovo prisustvo. Hristos nam dolazi u molitvi, u molitvenom trepetu duše. Hristos nam dolazi u nepojmivoj, ali tako živoj radosti koju osećamo celim našim bićem. Hristos nam dolazi u tajanstvenom, no opet tako nesumnjivo izvesnom prisustvu Njegovom koje osećamo u hramu za vreme bogosluženja. Hristos nam dolazi u svetim tajnama. I sve vreme u nama sve više i više narasta taj opit, to znanje, ta očevidnost: Hristos je tu, ispunile su se Njegove reči - ko Me voli, Ja ću biti sa njim. I mi i u radosti i u žalosti, i među ljudima i u samoći

mene grešnog, da ne bi ovo moje putovanje po pustinji bilo bez ploda. " trepetu - kao što je kasnije sam kazivao - gledajući u zemlju i ništa ne govoreći. I Boga je za svedoka prizivao, kazujući ovo: "Ona se dugo moljaše, i kad ja malo podigoh oči sa zemlje i pogledah u nju, ugledah je gde uzdignuta jedan aršin iznad zemlje stoji na vazduhu i moli se. "

je dao takve ljude, Svetitelje, da žive među nama. A mnogi i mnogi ljudi za koje i ne znamo da su sveti, a koji ispunjuju i izvršuju zapovijesti Božije nazvaće se veliki u Carstvu Božijem. I ako Bog da da i sami dođemo pred Lice Božije, ugledaćemo ih i zadivićemo se. Neka je srećna slava našem Vladiki, neka je srećna slava svima vama koji ste danas ovdje doneli slavske kolače i žito, neka je srećna slava svima koji slave, naročito onima u Miri Likijskoj koji možda slave u strahu i trepetu od neprijatelja, ali Bog će dati da jednoga dana i oni budu u slobodi, a Sveti Nikolaj će im pomoći Neka je srećna slava našoj djeci, jer ona naročito vole Sv. Nikolu .

susreću ( N. Loski ). To je razlog zašto Evharistiju nazivamo Božanskom Liturgijom, jer je Evharistija već sada učestvovanje u večnom Božijem životu . trepetu čovekoljublje Tvoje veličaju ,

kao žeravice, a pogled tako strašan kao i sam pakao ognjeni. I oni stadoše grajati i pometnju stvarati: jedni rikahu kao marva i zverovi, drugi lajahu kao psi, treći zavijahu kao vuci, četvrti groktahu kao svinje, i svi besno gledahu u mene, prećahu mi, navaljivahu na mene škrgućući zubima, željni da me odmah progutaju. I spremahu hartije kao očekujući dolazak nekog sudije, i otvarahu knjige u kojima behu opisana sva moja zla dela. Tada uboga duša moja beše u velikom strahu i trepetu . I malo mi behu samrtne muke, nego mi i taj grozni prizor strašnih i opakih đavola beše kao druga svestrašna smrt. Odvraćah oči tamo amo, da ne gledam njihova strašna lica, niti im glas čujem, ali ih ne mogoh izbeći, jer ih bezbroj njih videh svuda kako se deru i viču, i ne beše nikoga da mi pomogne. U takvoj nevolji, sva iznemogla, ja ugledah gde mi dolaze dva svetlonosna Anđela Božja u obliku divnih mladića, čiju je lepotu nemoguće iskazati. Lica im behu veoma svetla ,

i vi u Hristu Isusu, koji nam je postao mudrost od Boga, pravednost i osvećenje, i izbavljenje, 31 da bude kao što je napisano: » Ko se hvali - neka se hvali u Gospodu « . trepetu , 4 te moj govor i moja propoved ne beše u nagovorljivim rečima ljudske mudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile, 5 da se vaša vera ne osniva na ljudskoj mudrosti, nego na Božijoj sili. 6 Mudrost pak govorimo među savršenima, ali ne mudrost ovoga sveta, niti vladara ovoga sveta koji propadaju, 7 nego govorimo Božiju mudrost u tajni, skrivenu mudrost, koju je Bog pre svih vekova predodredio za našu slavu, 8 koju ni jedan od vladara ovoga sveta nije upoznao; jer da su je upoznali, ne

, devetine i četrdesetine za ljudske duše. Dirljivo je anđelsko svjedočenje da duša umrloga prva tri dana ostaje, radi svoje utjehe i radi srodnika, u njihovoj blizini. Poslije trećeg dana krštena duša se uznosi i poklanja Gospodu Bogu svojemu, po ugledu na Vaskrslog Hrista. Sljedeća tri dana anđeo joj pokazuje dobra pravednika a onda muke grješnika, podsjećajući je da je na zemlji prinijeta u deveti dan žrtva Bogu za nju, kako u treći tako i u deveti dan. Duša u strahu i trepetu sagledavajući svoja djela dobra i zla, ponovo izlazi pred Boga, da bi u četrdeseti dan kad se za nju prinosi molitveni i liturgijski pomen na zemlji, primila pripremljeno mjesto, po djelima svojim .