u dramski tekst (" kant ") došla iz ruskog teatra petrovske epohe. Uticaji sa Zapada donose već jampski osmerac i njegov trohejski pandan (Bukvar slavenski Rim 1753). Prolećna himna (koja potiče iz latinskih izvora Carmina burana i koja se počinje

- rovoj poeziji: od izvanredne uspele i rečite onomatopeje (Cvrčak), preko ba - rokno bogate metaforike, daktilskih, trohejskih i čak heksametarskih stiho - va, do nove ritmike, sve su to odlike Nazorove poezije koje znatno obogaćuju hrvatsku

je bio veoma tradicionalan da ne kažem konzervativan. Sve njegove slovenske pesme su spevane u teškom i monotonom trohejskom metru čija je prva i glavna informacija: imitacija narodne poezije.

ne menja samo upoređivanje onoga što je slično i blisko. trohejski dvanaesterac. Uz neka mala variranja, kada trohej nije sasvim čist, ali se ipak u celini oseća trohejski ritam. Kao

. trohejski ritam. Kao dominantan.

da lepo uočiti i razdvojiti naš osnovni tekst od docnijeg nanosa. Evo primera: trohejskom desetercu, apsolutno su samo jedan ogranak naše junačke poezije. Jedino što kod njih odmah, na prvi pogled, upada u oči

: trohejskih stopa, zasad samo konstatujemo, ali ne komentarišemo. A kada je, u tako teškim »metričkim uslovima«, morao da se

posebno u drugom polustihu. Reč je, međutim, o silabičkom (ne silabotonskom) desetercu 4 6 sa manje ili više izraženom trohejskom , odnosno anapestičkom tendencijom, što kao svojevrsna ambivalencija nije retkost kod poljskog deseterca. [ 63 ]

brojnim primerima. [ 130 ] trohejski ritam dao postići prostom promenom reda reči u stihu, bez ikakve štete u kojem drugom pogledu; takvih sam

(drugih užasa dijete još nije znalo) Pa to rade samo tâti i kriminalci a ne gospon u uniformi Ili pak smiješne budale u trohejskoj brojanici: Jedan dvá tri / Potukli se fratri / Jedan drugog tuu-če / I za bradu vuu-če / Jedan drugom vii-če / Pomozi mi

razdoblju (1917 1920) objavljuje početničke književne radove, pretežno tradicionalnog oblika (soneti; jampski i trohejski stihovi) i ozbiljne, rodoljubivo-sentimentalno-patetične sadržine (motivi Kosovskog boja, palih junaka, belog

u predgovoru I knj. lajpciškog izdanja narodnih pesama (1825): Sve su naše junačke pjesme od deset slogova ili pet trohejskih stopa i poslije druge stope odmor (cesura, Einschnitt) (LXII); odatle je, verovatno Mickjevič uzeo taj podatak. Zbog

s Vinaverom i Davičom. Izuzimajući pojedine pesme ili delove pesama koje su u ciklusu Rukopis mesta ispevane u trohejskom četvercu, ali ne uvek dosledno izvedenom, znatniju većinu ostalih pesama Suvajdžić je napisao u rimovanim

stawia, / szeroko rozkracza nogi. trohejskog karaktera, ispevana je i ona pesma o konju što, kao naš Damjanov zelenko, žali mrtvog gospodara, čija ga je ruka hranila

daktil. Sa dvostopnim hiperkatalektičkim jambom i isto takvim anapestom prepliću se dva osmerca, od kojih je prvi trohejski , drugi samo silabički. Sledeći odsek je metrički amorfan, rasplinut kao more, ali se zato u njemu skriva pravi biser