i jedan novi koncept i praksa politike koji bi bili valjana alternativa Fukujaminom loše shvaćenom kraju istorije kao univerzalizaciji zapadnog, liberalno-demokratskog modela političke i ekonomske organizacije društva, koji, uprkos kolosalnom

ideologije i socijalizma kao društveno-ekonomskog poretka, na globalnoj teorijskoj sceni dominira stav o univerzalizaciji normativnih pretpostavki i vrednosti političkog, a pre svega ekonomskog liberalizma. Savremena apoteoza

to da je ideja o Weltstaat neretko praćena stavovima koji izričito potvrđuju da je reč o svojevrsnoj Pax Americana kao univerzalizaciji , tj. globalizaciji samoproklamovanog demokratskog poretka SAD, već na pojmovnom nivou nije sasvim jasno koliko se u

nije više preduslov znanja - ono postaje samo sebi svrha i završava u distanciranju, u osudi, u samolegitimizaciji, u univerzalizaciji , u getoizaciji, u postuliranju poželjnih kognitivnih, aksioloških i afektivnih modela, udaljenih od stvarnosti i

univerzalno ne nastaje u spoznavanju iskustvenog, ali nije ni puka spekulacija ono počiva, sa jedne strane, na univerzalizaciji jedinstvenog viđenja sveta koje, uglavnom nesvesno, favorizuje određeni stil života, način mišljenja i

sudovima. univerzalizaciji . Tu njihovu imanentnu osobinu Her naziva logičkim svojstvom univerzalizabilnosti. On je ponudio mnoštvo

Primer za takvu vrstu nepristrasnosti jeste čitav skup Kantovih određenja kategoričkog imperativa, pomoću kojih je univerzalizaciji po prvi put u istoriji filozofije data opšta logička formulacija. S upstancijalna nepristrasnost, pak, zahteva

osobine navedenog razloga i prisustvo singulariteta u obliku ličnog imena sprečavaju da ovaj sud bude podložan univerzalizaciji . Drugim rečima, nužni i dovoljni uslovi za supervenijenciju su ovde ispunjeni, ali ne i oni za univerzalizabilnost. [

. [ 91 ] Na primer, ne može se poreći da su zanatske norme umetničkih delatnosti i propisivačke i podložne univerzalizaciji (Svaki književnik treba brižljivo da oblikuje svaku svoju rečenicu). Ali sasvim je logično pretpostaviti da moralni

pre svega zato što se njime negira i ukida pravo na odbranu, jedno pravo koje ima čvrsto moralno utemeljenje u univerzalizaciji . Pošto se tako ratni zločin u oba relevantna smisla (pravnom i moralnom) svodi na apsurd, zaključak je da je ratni

Todorović dobija semantički i estetski poredak analizirane poezije. Semantički faktor očevidan je u univerzalizaciji ove jedne izabrane rečenice koja ima funkciju rezimea Miljkovićeve metode (autor Uzalud je budim nije hteo

da uputi na moguće prevazilaženje suprotnosti kao što su suverenitet i međunarodna povezanost, nacionalno pravo i univerzalizacija prava, očuvanje teritorije i deteritorijalizacije i tako stvori, bar teorijski, osnovu za stvaranje

planu, nastupajuce doba je retoricki projektovano kao doba posvudašnje interiorizacije, odnosno univerzalizacije vrednosti koje su dosada predstavljale aksiološki supstrat jednog partikularnog politicko-ekonomsko-kulturnog

razvitka evropskog sveta, predsmrtni period života evropskog kulturno-istorijskog tipa. Težnja ka njegovoj univerzalizaciji putem evropeizacije svih drugih kulturno-istorijskih tipova, prihvatanje prosečnog evropejca kao ideala kome

proces starenja i smrti tog univerzalnog kulturno-istorijskog tipa, jednak smrti čovečanstava. Kao prepreka univerzalizaciji vladavine evropskog kulturno-istorijskog tipa, slovenska civilizacija i Sveslovenski savez kao njen preduslov,