mesta zvanoga Hilandar. A kada ih videše ljudi koji su bili u manastiru sa prepodobnim, počeše moliti kod prepodobnoga da iziđu protiv njih. A ovaj gospodin moj bojeći se ranjavanja dece svoje, ne dade im. A oni, uzdajući se u Gospoda i u pomoć Presvete i u molitvu toga blaženoga gospodina svojega, uzevši svoje oružje, i izišavši na jedno tvrdo mesto puta opsedoše ga, i kada uđoše među njih ti bezbožnici, tada iznenada ustadoše deca prepodobnoga i jednodušno ustremivši se uskočiše posred njih, i mnoge umrtviše, i druge raniše, i množinu od njih uhvativši odvedoše u manastir ka prepodobnome, a zarobljenike otpustiše u slobodu. Tu ugrabiše mnogo bogatstvo poganika. A ovaj gospodin moj i učitelj, unapred javljajući Božju pomoć i Njegovu pobedu nad poganicima, uzevši oružje sve išarano zlatom samoga vojvode tih poganika, i fariju njegova, koji je takođe imao borbeno oružje sve ukrašeno zlatom, štit i koplje i drugo ostalo, i sve dade blagočastivom

mogli zatajiti svoju zlobu. A ovaj vaistinu nezlobivi verujući svakoj reči, i tima varalicama ne zazre lukavstva. A kada je bilo vreme zore, ovaj blaženi hodio je oko pirga i pojao časove, i pogledavši ka jednom visokom mestu, i video je kako velike ptice lete ka tome manastiru, gde beše. I malo posle kada je počela svetlost osijavati, ugledaše mnoge pukove bezbožnika gde idu, i tako najedanput opkoliše grad, čineći borbene pobede, i veoma vikahu, jer probivši gradske stene uskočiše unutra kao krilati, slično zverima sve grabeći. I počeše ka sebi dozivati one koje behu nagovorili da im predadu prepodobnoga, i ka onima koji su držali taj manastir, govorahu :

strana jurišaju, te čas obrću njom u kovitlac, čas je naginju, čas joj tone kljun, čas krma ... uskočiše za njim šest Pivića u veliki brod kneza Josifa ...

prema istočnom boku šanca ima poglavito u oku tursku konjicu, koja se kreće iza seoskih voćnjaka i mogla bi im doći s leđa, ako konjica Prote Smiljanića popusti. Sa jednog starog kućišta, dobro zaklonjen orahovim drvetom, srpski top bije skoro isto mesto po čelu turskog šanca sve dok mu se Srbi ne primakoše. Već su pred bedemom. Turci odozgo ubrzano pucaju. Na suprotnoj strani ispred sela obe su konjice već u dodiru i klanje je nastalo. Golaći su prvi na bedemu. U turski šanac uskočiše s boka najpre Tešan Podrugović i vojvoda Drinčić, pa za njima uleteše u Turke i mnogi drugi. Samo se Valjevci kolebaju, jer je paljba s prednje strane strašna. Sima Nenadović na konju ispade napred i jurnu uz bedem hrabreći ih. Sa levog i desnog krila ču se urnebesno: ura ... ura ... Nebo se prolama od pucnjave i vike na obe strane. Na samom bedemu jedno zrno pogodi vojvodu Simu i on pade .... Rudničani i Valjevci navališe gomilama na šanac. Miloš dade znak onom odelenju konjice da

do 20 nizama a u kasarnama po jedna četa i više ( 100 do 150 ljudi ) . uskočiše u Drobnjak i tamo ostaše za sve vreme ove druge i poslednje turske uprave u Pivi. Među ovima su najglavniji bili Miro Gagović s Bezuja, Vule Adžić i Lazar Sočica iz Plužina, Šundo Bajagić iz Stubice, Vasilije Đačić iz Rudinica, Ivan Kecojević iz Pirnoga Dola i Luka Vojinović-Gološija iz Vojinovića ( nazvan Gološijom po "goloj šiji ", tj. vratu sa kojeg mu je bio ogulio kožu robijaški lanac, koji je nosio za veleizdaju 10 godina u zatvoru u Mostaru ) .

osjećaje "odnarođene naše braće ", naše obližnje graničare Arbanase i Arnaute, među kojima je vladala, kako tuđa, tako i turska jaka propaganda, bogato potpomagana i uvijek" naperena "protiv Crne Gore . uskočiše kod siromašnih Crnogoraca svojih najvećih krvnika ,

kapija, na kapiji brava dubrovačka, zatvorena, pak je zaklopjena, a na vrata četiri soldata od nigzama car-Otmanovića, te čuvaju gradu karaulu od Brđanah, krvave krajine. Četa pred grad malo počinula, potegnula iz tuluma vina, doklena im bog i sreća dade i zaspaše četiri soldata u krvavu kulu karaulu. Kako četa ono opazila, drug se drugu penje na ramena, a najgornji njini buljugbaše, - iskočiše na bedem od grada. A što ću ti lakardiju duljit? Iskočiše, pa ga preskočiše , uskočiše kuli karauli, te od kule salomiše vrata i svezaše četiri soldata, otvoriše od grada kapiju, te u gradu četu uvedoše, uvedoše, pak je izvedoše na bedemu k topu aberniku. A šta ću ti lakardiju duljit? Već niz bedem topa otiskoše. Stade zveka bedem i kapiju, stade crne zemlje tutnjavina, potrese se sva turska krajina, a lome se srčajli pendžeri od tegote pusta habernika. Turci misle e se zemlja trese jal ' grom ubi kulu karaulu; ustadoše na noge lagane, otrčaše kuli karauli, ali

, da privredu muči nelikvidnost i nema dovoljno investicija . uskočiše među narod vičući i govoreći :

Srbiji vila klikovaše Te junake Đuru pošiljaše; A kada se oni sastaviše, I od Đura naredbu primiše, Svak se na boj dragovoljno sprema, No oružja ni deveti nema, Al ' imadu srce Kraljić ' Marka I desnicu vojevode Janka. Biju Turke su čim koi može, Boga moleć da im pripomože, Osvojiše Rudnik i Valjevo, Čačak mali pak i Smederevo; Tu oružje tursko ugrabiše. I veliki šićar zadobiše, Kad to čuše Bugarci junaci, Hercegovci i mladi Bošnjaci, Mlogi rodna mjesta ostaviše, U Srbiju ravnu uskočiše . Veselo ih Đuro dočekiva, On svakoga grli i celiva, Pak im daje piti vina hladna I počinut ' na sred polja ravna; Al ' junaci vole boja biti, Neg ' podjelom hladno vino piti. Tada Đuro uredi vojnike, I pred njima hrabre načalnike, Na tvrdi su Šabac udarili, I u njemu Turke zatvorili, Tu se mloga krvca proljevaše, Dok se kleti Turci predadoše; Poslje toga Užic obkoliše, I s prolićem krvi osvoiše; I u one vojničke gradove Zadobiše bojničke topove, Pak se otlen Srbi podigoše

razagnaše i besmrtno ime zadobiše "Boj se bije, a krvca se lije, a jauču mrtvi i ranjeni. U to aga Hasan-aga viknu:" Arbanijo, crn ti obraz bio, đe mi danas zadobi sramotu, boj bijući sa šakom kaurah pod tvrdijem gradom žabljačkijem, đe gledaju bule i kadune - ne ugrabi svijetla oružja ni posječe glave crnogorske "Arbanija ljuta kidisala, Ceklinjane malo podagnaše, do kućištah kroza Salkovinu; al ' ne bježe šest ljutijeh gujah i za njima dvadeset momčadi, već junački oni uskočiše u kućište na dno Salkovine pod tvrdijem gradom žabljačkijem: prvo bješe Miloš barjaktare, drugo bješe Savićev Dajica, treće bješe Šutanović Niko, a četvrto Savićević Rade; peto bješe pope Dajkoviću, ono šesto Janković Krcune. Na njih udri ljuta Arbanija. Kućište je vojska opasala, al ' se muški brane Crnogorci, Turke biju nikad ne prestaju; ne daju se primać do kućišta, a kamoli osvojit kućište. U to doše tri turska serdara i na vojsku ršum učiniše. U to sila mahom kidisala

: Jedno Pero, a drugo Nikola I biju se kao sokolovi, Dok ih tursko svladalo olovo: Oba pala jedan vrh drugoga I ostalih deset Ceklinjanah, Kad to viđe Đoko kapetane, On poviknu mlade Ceklinjane: "Juriš za mnom u njihove lađe, Pa što kome bog i sreća dade" Tek uskoči, uvati Turčina, Pa mu rusu posiječe glavu; Za njim skoči Đurašković Gajo, A za Gajom do dva perjanika: Jedno ti je Milošević Joko, A drugo je Markišić Stefane I ostali neki vitezovi, Te u tursku uskočiše lađu, S Turcima se po njojzi poklaše, Trides ' t i tri tlave posjekoše, Đavoljega živa ne pustiše, I crnu im lađu povezoše, I na lađi topa ognjenoga, I s Turakah ruho i oružje; Druga im je umaknula lađa Na brzine Blata zelenoga, Te uteče ona u Lesendro; Al ' ni ona uteći ne ćaše No je s grada topi obraniše. Ceklinjani, kao sokolovi, Trides ' t i tri glave dovatiše, Odnesoše u Bjelopavliće Više Spuža, grada krvavoga, Poperiše na strževo kolje; Nek '

, iz one kolibe, iskoče dva beloglava starca, na priliku bliznova, jedan drugome sede brade pridržavaju. Užičani im nazovu Boga, pa ih zapitaju: je li to Vragočanica, i nisu li oni i ti starci? I znaju li oni Dušana Belovića iz Jautine? A starci njima uglas kao dve glave s jednih ramena: kako su oni ti starci, da je ovo Vragočanica, i da su tri brata Belovića, al ' ne rekoše koja ?, u ravnim Divčanima s one strane Valjeva odakle sunce izlazi. Pa hop uskočiše nazad u onu kolibu. Užičani brzo shvatiše: da su oni ovde ljudi strani, a hajdučije tako česte; te se okrenuše iz onih stopa pa teraj nazad .

je kralj kršnog otoka Itake u Jonskom moru. Od svih Grka Odisej je najviše lutao na povratku kući . uskočiše u lađe i počevše bježati. Iz svake lađe umrlo je po šest vojnika. Nakon toga jedno dulje vreme mirno su plovili morem, kad od jednom jedna velika oluja sa sajevera polomi im jedrenice i jedra im rastrga u komade. Morali su mukotrpno veslati kako bi stigli do kopna. Trebalo im je dva dana da poprave brodove. Nakon toga razapeli su nova jedra i otplovili prema jugu. Odmah kraj rta Maleja tj. blizu Itake zapuha jak vetar koji ih je odveo daleko od domovine na otvoreno more. Devet dana

časova da navija. To je tad bilo ravno skandalu, i profesori su tražili inicijatora. Kazna - isključenje. Ali, bili smo solidarni, i nismo odali nikoga, tako da nam je, hoćeš-nećeš, oprošteno. Ekskurzije su još tada bile legendarne. - Išli smo - seća se Vera - na Ohrid, vozom. Pa od Gostivara do Ohrida, vozi nas "ćira ". Na nekom usponu," ćira "daje dušu, mi izađemo i hodamo pored njega, da protegnemo noge. Kad, on odjednom ubrza Muški uskočiše , a ja se sapletem i padnem u neke koprive, sva se užarim Nekako me uvukoše u "ćiru ", ja plačem, a profesor Momčilo Mitrović zvani" Tate ", grdi me - "tatka li si tamo tražila, ko te terao da izlaziš "? A noge mi ovolike, plikovi, kukam ja na sav glas." E sad ", kaže Tate, "sama si leči te poskurice" Kad vreme prođe, svi su profesori dobri, ma šta tada generacija o njima mislila. - Imali smo -

u Uroševcu i u srednjoj ekonomskoj školi u Prištini. Znam za mnogo slučajeva da je neko diplomirao na dva fakulteta, ali zašto neko diplomira dva puta u srednjoj školi? Kraj njegove političke biografije je takođe zanimljiv. Nime, optužen je pred Okružnim sudom u Prištini za proneveru milionske svote novca, zloupotrebu službenog položaja i za još štošta. Kako će se postupak završiti, to za ovu našu priču i nije važno. Ionako je dovoljno tužna . uskočiše i u fotelju podpredsednika vlade, i to ni manje ni više nego Hašima Tačija, a kroz lik i delo izvesnog Slobodana Petrovića. Zašto izvesnog? Pa zato što za njega niko nikada nije čuo, dok srpski korpus nije desetkovan 1999. Retki srećnici su ga poznavali samo kao portira u sportskom centru Boro i Ramiz. Nipošto se tada nije moglo naslutiti da se radi o ličnosti koja će jednoga dana albanskom predsedniku Bamiru Topiju odati priznanje kao političaru velikog kalibra a Albaniji

uskočiše

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov