zato što je Evropa komforna grobnica za male narode, zato što se kao i svi mnogonacionalni i multikonfesionalni imperijalni modeli raspada, kao što se raspala bilo koja imperija do sada, u krvi i pepelu. I Otomanska i Austrougarska i Sovjetska i sve one pre njih. Atina je u plamenu, Španija u recesiji sa najvećom stopom nezaposlenosti u modernoj istoriji, Portugal takođe, Irska, Rumunija, Mađarska. Titanik uveliko tone, već se i kapetan sprema da ga napusti, a mi oznojeni i usplahireni veslamo prema njemu da bismo se ukrcali. Kada? Za dvadesetak godina .

da treba da se ponaša pokorno, da što manje razgovara i da izvršava naređenja u cilju očuvanja sigurnosti putnika i posade ali ova situacija bila je sve samo ne standardna . usplahireni glasovi stjuardesa koje su pokušavale da iz nesvesti povrate perserku oborenu mladićevom teškom pesnicom .

u akciju crvena pješadija. Val za valom ruskih vojnika napredovao je bez žurbe, ali uporno, preko polja, po kojem su praskale topovske granate. Dok su tako vojnici išli, neprestano su pucali. Neki od njih bili su naoružani ručnim strojnicama, neki pak puškama, a neki su vukli za sobom teške mitraljeze, montirane na kolicima. Svaki bi čas poneki od tih snažnih momaka, odjevenih u mrkožutu uniformu, posrnuo i pao, ali su ostali išli naprijed bez zaustavljanja. Na rubu Zemuna usplahireni i uznemireni Nijemci ogorčeno su branili svoje položaje, vraćali rusku vatru i bjesomučno se pritom trudili da se ukopaju .

. usplahireni Ivica Dačić kaže Vučiću, koji se u tom trenutku svađa sa Tačijem: "Aco, čekaj samo da proverim sa tobom da li da prihvatim tvoju ostavku" .

I ja sam se osećao tako, ali evo zbog čega sam nastavio da polažem i dalje. Oni koji polože redovno u "roku ", taj završetak školske godine doživljavaju šablonski kao i svi ostali. Oni koji polažu u avgustu, kao ja, i kada polože konačno, a pogotovu težak predmet kao što je matiš, onda na taj završetak školske godine gledate skroz drugačije. Nekako je lepše i uspešnije. Osećate se kao da ste postogli nešto neverovatno u životu. Tog jutra dok se vraćate sa polaganja, onako srećni i usplahireni , zovete svoje drugove da im javite da ste položili. Oni se onako mrzovoljno bude, jer nisu imali razloga da ustaju rano, i pospani vam čestitaju, ne shvatajući šta ste vi zapravo postigli Sledeći put budite veseliji prema nekome koje tek položio neki predmet. A razlog polaganja je taj zašto ja volim faks. Tamo se stalno nešto polaže ...

upita zatim carevog izaslanika treba li drugim znakom da baci u smrt celu stražu s vrhova kula. "Ja imam osamdeset hiljada ljudi, od kojih će svaki na jedan moj mig da učini ovo isto. Može li se tvoj gospodar, Melik-šah, pohvaliti takvom odanošću svojih boraca? I on traži da mu se ja pokorim Idi, to je bio moj odgovor" Izaslanik je otišao, a Melik-šah nikada nije pokorio zemlju Hašišina. ( Pauza. ) usplahireni dvoroupravitelj. )

svoj i oblast veliku. I videh jednu od glava njezinih kao ranjenu na smrt, i rana smrti njezine izliječi se. I čudi se sva zemlja iza zvijeri, i pokloniše se zmiji koja dade oblast zvijeri. I pokloniše se zvijeri govoreći: ko ja kao zvijer? i ko može ratovati sa njom ? usplahireni očevi su tumarali hodnicima ne bi li pronašli svoju čeljad, a babice i sestre su, kao po običaju, pravile društvo doktorima u sobama za ljubav. Atmosferu, ispunjenu užurbanošću, najednom prekinu jezivi krik majke koja je najduže čekala svoje dete. Vrisak nije došao iz porođajne sale, već je nastao kada je iznurena majka, posle teškog porođaja, konačno videla svoje dete koje je već imalo brkove i bradu? Bilo je to posebno dete. Prilikom prvog merenja vaga se raspala, i više

, koja je okačila mnoga odlikovanja koja se mogu tretirati kao zasluge protiv naroda vaša je sreća što mi nismo bili tu dok ste se vi bogatili, dok ste pljačkali ovaj narod i dok ste vi kačili ta odlikovanja, vaša je sreća da mi to nismo videli. A nisu bili tu da to vide . usplahireni čuvar pritrčao i rekao gospodine, vi to ne smete da činite, ne smete rukom da dodirujete to. Ovaj mu je dobronamerno kazao e, moj gospodine, da znate samo koliko sam puta ja to uradio do sada. Ovaj mu kaže da znate, da sam ja bio tu, ne biste vi to mogli uraditi .

obasjan svetlošću. Pri rezultatu 23:15 u korist "Ivrija ", u poslednjem minutu utakmice, trener Zeljković saziva tajm-aut. Golman Šterbik oblači" žutu majicu "i staje na mesto drugog pivota. Naš gol je prazan, ali zato pred protivničkim golom imamo igrača više. Veliki Vojvoda vešto gradi poziciju za svoje bekove, a onda iz drugog plana dolazi vihorno krilo Nebojša Jokić, i u brišućem letu postiže GOL, GOL, GOL Do kraja utakmice je preostalo samo nekoliko sekundi . Usplahireni Francuzi gube loptu i to je - kraj "Jugović" je u polufinalu "Čelendž kupa" .

nisu njemu dane. Očekivao je da će sve proći jednim, po stoti put, snivanim snom . usplahireni vetrić svojih hrabrih poduhvata. I živim. Ja kao On. Velika tačka u okeanu sećanja. Kada dodirnem onaj svoj čuveni, nikada izdahnuti šapat, zaronim se. Poteče na sve strane, pa počne da guši. A ja grlom sve dublje i dublje. Tražim neko pomilovanje u svojoj iznemogloj žrtvi. Računam, pa saberem sve one svoje račune i dobijem nulu. Ni traga od oproštaja, a kamoli novog uzdaha, da ne kažem šapata. Šapat Kao da me šapom šapata. Sreće niotkuda. Otišla je srećnicima. Ka meni

filosofa i velikog majstora dekonstrukcije Žaka Deride, nalazimo sledeće poetičke opaske ( sve su, kao i one prisutne u drugim Todorovićevim esejističkim knjigama, u duhu svojevrsnog antiromantizma i zagovaraju načelo deformacije, osobene oneobičenosti, uspostavljanje horizonta izneverenog očekivanja, potpunu otvorenost dela koja je najpre otvorenost ka svim vidovima pesničkog eksperimentisanja, nezaustavivu i neprekidnu avangardnost ): Pesnik usplahireni snevač što sanjajući tumači svoj san ( str. 41 ), Neraskidiva veza između erotike i pisanja ( 53 ); Pesma bitka protiv zaborava bića ( 62 ); Reč je biće uma ( 66 ). Pamtimo i dve, eliptičke, definicije koje nalazimo u knjizi Ka izvoru stvari: Pisanje kao samoanaliza ( 56 ) i Apsolutizam metafore ( 87 ). U Poetici signalizma susrećemo se sa sledećom poetičkom definicijom: Pesnik je pesma ( 159 ), a u Tokovima neoavangarde: U signalističkoj pesmi istovremeno se oblikuje više zona

neredovno. Ne bi se moglo kazati da je bio potpuno ravnodušan prema toj stvari. Naprotiv, njega je i ljutila i plašila pomisao na to kao na svaki nered i svaku težnju za promenom, i bolelo ga je pomalo kao lična uvreda . usplahireni , izazivački izraz. Osetio je duboku odvratnost prema tim nemirnim ljudima; u crvenim cvetovima njihovim video je nešto nezdravo i opasno, kao da ta jarka boja kazuje nešto što se ne govori i što, izgovoreno, donosi nemir i nesreću; kao da je na rupici od kaputa iz koje je virio karanfil stala da izbija krvava iznutrica svakog pojedinog čoveka. Uzbudili su ga za trenutak i ozlovoljili, ali ih je isto tako brzo i zaboravio. Kao i mnogi ljudi njegovog zvanja i položaja, i on je na

što je onaj mirno odgovarao: "I bez toga ćeš ovih dana krepati, pa bolje za te, ako to bude prije" Kad je voz dolazio na stanicu vukao je jedan vojnik Jevđevića za konopac, kao kakvu životinju, od kola do kola, a podivljali su mu vojnici pljuvali u lice. Vojnik, i koji je najviše tih nedela bez opomene činio na očigled svojih starijih, beše Suljo Kukavica iz Rogatice. Jednog dana strpali su Jevđevića u marvena kola od Sjetlina do Ustiprače, u kojima su bili smešteni samo konji , usplahireni i zatvoreni, koji su se gruvali i frkćali oko njega preteći, da ga svaki čas udare ili ugrizu. Tako je bilo sve do 15. avgusta. Taj dan javi mu poručnik Šerif Kozmić, da je stigla naredba, prema kojoj se ima s taocima još strožije postupati. Isto veče, u ponoći, morao je Jevđević ustati, obući se brzo, pa je onda okovan odveden jedno tri kilometra u šumu i tamo bio svezan za jedno drvo i tu ostao čitavu hladnu noć do samog jutra. Dok je on tako privezan stajao

Aleksandra Jakšić u listu « Politika » ( 8. april 2006. ), « oni stojeći aplaudiraju. Takvu sliku u Beogradu nemoguće je videti ». Eto, smederevska publika voli pozorište, poštuje dobru predstavu, pa je i predstavu « Gospođa ministarka » i glumce Banjalučkog pozorišta na kraju stojeći pozdravila ovacijama više od deset minuta. I članovi žirija su stajali i aplaudirali sa njima . usplahireni devojčurak, vrtolomne figure i zaošijanog glasa. Posle pozorišne akademije sa časnim diplomama i iskrenim preporukama pravo je otišla u Pozorište Boško Buha i odmah zadobila uloge kaćipernih princeza i blebetavih devojčica. Srećom, zapala je za oko legendarnoj Miri Trailović i već početkom sedamdesetih stiže u vodeće jugoslovensko avangardno pozorište Atelje 212, gde će se razigrati u sijaset uloga srpskog i svetskog komediografskog teatra. Naoko epizodne role