poslušnost njemu i njegovim vlastima najkraći put za naš mir i sreću. Ja sam se, kad se narod digao na odbranu od zorbalija, čuvao da se ko treći ne umeša u ove stvari i nalazim da treba stati s borbom, čim nam se Sultanovom milošću dadu bolji, pravičniji i caru odani upravitelji. Ja i ovi knezovi i pratioci poslati smo od naroda da te preklinjemo da ti budeš kod cara naš zaštitnik, svedok, jemac naše vernosti i pokornosti, kako bi nas car udostojio svoje milosti i dao nam pravične i uviđavne upravljače. A on će to sigurno na tvoj predlog hteti. Jer i njegovi su pretci osvojili svet junaštvom, pravičnošću i uviđavnošću; jedan od njih pogubio je kažu i seraskera koji je nad knezom savojskim održao bio dve pobede ali se je ogrešio o čovečnost, pogubivši tri stotine zarobljenika bez potrebe. A koliko smo mi u našim mukama i borbama pazili na obraz i veru Turaka i njihovih porodica, kako smo se ponašali prema ranjenim i zarobljenima, neka eto posvedoče baš oni koji su se

je interesantnije doznati ima li smisla otplaćivati onaj kredit svakog meseca nego da li zaista postoji Higsov bozon, čak i ako znamo da dotični razotkriva suštinu egzistencije svega postojećeg. Problem, dakle, nije u tome. Već u činjenici da smak sveta usled delovanja LHC kao mogućnost uopšte ne postoji. Nema apsolutno nikakve šanse da svet bude uništen ili progutan aktivnostima Velikog hadronskog kolajdera. Svi naučnici kojima je postavljeno ovo pitanje, nakon uviđavne nervoze zbog glupog pitanja, odgovoriće isto: nema razloga za strah; LHC neće uništiti svet. Pa naravno, kada su i oni deo zavere, reći će mnogi pod naletom odsustva logike. A na mestu gde se nalazi LHC, u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja ( CERN ) kao najvećoj laboratoriji za fiziku elementarnih čestica na planeti, stalno je zaposleno 2.600 ljudi, i u sve je uključeno još 8.000 naučnika te planete. I oni imaju svoje porodice, kuće, automobile, omiljene

bojati zaljubljivanja u njega. On bi cenio bibliotekarkinu nežnost, tu nežnost koju se sada boji da pokaže. Ponekad se fudbaler nalazi sa drugim ženama jer mu se čini da mu je dosta i da više ne može da izdrži da se bibliotekarka premu njemu ophodi kao prema vazi koju ne gleda već je, s vremena na vreme, obriše od prašine i posle je ne uočava. Međutim, uvek joj se vraća. Nije do toga da ga druge ne zanimaju dovoljno. Upravo suprotno, one su fantastične devojke, pametne, zgodne i uviđavne . Ali nijedna mu se ne dopada kao ona. Jednog dana ( popodne, dok bibliotekarka puši i posmatra ga dok se svlači ), fudbaler prikuplja hrabrost i otvara joj se. Kaže joj da nema razloga da bude tako ćutljiva, puna prezira, da je on toliko voli da ne bi trebalo da je bude strah da se pokaže u pravom svetlu. Da neće iskoristiti nijednu njenu slabost. Da će je, ako bude nežna ( a on zna da jeste, i zna da se samo pretvara da nije ), voleti još

rada . uviđavne šale često ih uvale u VELIKE nevolje. A kada je na mesto nastavnika poznavanja prirode došao profesor Piško P. Punigaćković ... e tom prilikom je zahvaljujući njima dvojici malo falilo da pomahnitali ludi naučnik u džinovskom robotskom odelu osvoji čitav svet Ko će osujetitipodmukli Punigaćkovićev plan? ? Izgleda da je ovo posaoza Kapetana Gaćeronea

domaćina. Ako je ne uzmete, iako ostajući ljubazan, domaćin ostaje zvaničan i rezervisan. Ako uzmete drugu čašu, možete videti kako se lice vašeg amfitriona razvlači u osmeh. Uzimate treći konjak i osmeh se širi. Najzad, ako uzmete četvrtu čašu, onda ste rođeni brat . uviđavne muškarce Moj prvi radni dan sa srpskim vojnicima probudio je divljenje prema njima, a nakon šest meseci bliskog druženja, ono se produbilo u toplu naklonost .

za proizvodnju nesreće i ubijanje ljudi. Mira i Goran su, poput tolikih drugih, anonimnih protagonista kulture Grada, nestali iz naših "realnih" života, baš nekako na traumatičnom početku decenije u kojoj će Divlji "sići u gradove da biju gadove ", a Pitomi će biti toliko dirljivo šokirani da velika većina njih dugo neće biti u stanju ni prstom da mrdne protiv toga ... Čini se da demagoške diktature uvek opstaju na višku lepog vaspitanja svojih najvećih žrtava. Dok se one , uviđavne žrtve, opsete i uhvate Govnave Motke kao najefikasnijeg sredstva za komunikaciju s lupežima, palikućama, strvinarima, nekrofilima, secikesama i ostalim barabama već je svaki i svačiji život uneređen do neprepoznatljivosti, utopljen u metastaziranu Kulturu Smrti kao u nekakvu septičku jamu Istorije. I posle, mnogo posle, kada "sve prođe ", ljudima preostane da vidaju rane i evociraju uspomene, svesni da će do kraja života, do kraja sveta koji je, Kraj, za njih ionako

je pronašao adresu ovog dečka iz vojske pa mu je isti doneo, da ga vrati vlasniku. Da, kao što reče autor priloga ` Pod vlašću manijaka `: nije u svetu toliko prisutno zlobe, koliko to tv prikazuje. Ima dobrog sveta. Pozdrav uviđavne komšije zdravog osmeha, ili ćemo se izdeformisati u bestijalnoj samoživosti Ave