slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "vajdine".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
, da traga za etičkim i filozofskim, sto će reći sudbinskim pitanjima svoga doba, da odredi čovekovo mesto u kosmosu. Vajdine predstave nastale poslednjih godina, posle 1981. govore o rediteljevom približavanju konkretnim životnim
peščani zamak koji je, vremenom, stekao čvrstinu mermera i prozirnost kristala. Ne samo u svesti gledalaca koji su Vajdine predstave videli, već i u kolektivnom pamćenju naroda koji umetničko delo prihvata kao dragoceno svedočenje o svojoj
obavezivale u Poljskoj. Učešće filmske zvezde - Cibulskog - u Šeširu punom kiše bio je jedan od razloga ogromnog uspeha Vajdine predstave. Ipak većina kritičara je upućivala ozbiljne zamerke na glumčevu igru, tvrdeći da je bio suviše veliki
imaju veoma malo zajedničkog sa predstavom o Šekspirovom junaku. Izbor tog glumca sigurno je bio posledica opšte Vajdine zamisli u vezi sa Hamletom.
iznad dilema aktuelnih novotarija pa je veče bilo izvanredno pozorišno veče. " Vajdine realistične uzdržanosti u pristupu drami. Ipak njega samog, očigledno, nije zadovoljilo to zauzdavanje mašte.
možda uopšte ne bi bilo tog eksperimenta. Vajdine inscenacije na sceni krakovskog Starog pozorišta. U toj predstavi je stil "totalnog pozorišta" dostigao svoj
pojedinih sekvenci predstavi, čak bi se htelo reći "kadrova ", bio daleko najjači o odnosu na sve dotadašnje Vajdine predstave. Pevani prolog predstave metaforski je nagoveštavao tok događaja u drami, bio je pun nekog neobičnog
- isticanje psihološkog konflikta koji Joana preživljava: Upravo tako se baroknost formalnih sredstava Vajdine Novembarske noći ispoljava ne samo kao vatromet "ideja već i - a možda pre svega - kao konsekventna realizacija
spasava svet sopstvenih - pravih ili tobožnjih - ideala koji se ruši. Vajdine inscenacije: reditelj je Emigrante tretirao realistički. U komadu koji oscilira u pravcu groteske ili univerzalne
na početku: vodila je do dubokog doživljavanja i razumevanja knjiga ruskog pisca. Takođe je rodila tri najslavnije Vajdine predstave, najkarakterističnije za njegov stil i njegovu evoluciju: pored Zlih duhova, Nastasju Filipovnu po
početka predstave nije bio u nedoumici o čemu reditelj i glumci žele sa njim da razgovaraju. Vajdine Antigone preko ekstremno suprotnih mišljenja ipak donela potvrdu o ispravnosti puta koji je izabrao. Ova politička
sredstvima taj iskaz artikulisan. Upravo to objašnjava zašto je u različitosti i svesnoj nespojivosti konvencija Vajdine predstave jedan kritičar video vrednost formalnog bogatstva a drugi - eklektičnu neodlučnost; otelovljenju Hora u
uprošćenu ličnost odigranu monotono i nezanimljivo. To je očigledno: jedan kritičar je prihvatio idejnu poruku Vajdine predstave i poistovetio se sa njom, drugi je odbacio, prihvatio kao nepotrebnu borio se protiv nje.
zemljama, s tim, što su ga, u dva slučaja, izvodili inostrani glumci koji su preuzeli inscenacijski oblik originalne Vajdine predstave. Na isti način je Novembarska noć preneta u jedno nemačko pozorište a nedavno je budimpeštansko pozorište
od najubedljivijih dokaza za to da u sferi umetnosti izbor takođe predstavlja stvaralaštvo. Vajdine glumačke podele u predstavi.