, verovatno, u istoriji ruskog monaštva. Ni o čemu sličnom, razume se, nikada nisam maštao, ali eto, dogodilo se . Venecijanac Ticijan je kolorista vrhunske klase Međutim, njegovi rani radovi unekoliko su šareni, previše ima jarkih draperija. Ali ako se nađete u Sankt Peterburgu i uđete u Ermitaž, svakako ćete obratiti pažnju na jednu od njegovih poznih slika, na primer, na Svetog Sebastijana. Samo tri boje, a sa portreta zrači snaga, izuzetna moć

geografskog položaja, imala važnu ulogu u životu lokalnog stanovništva, jer je bila gotovo idealno mesto za skrivanje od neprijatelja . Venecijanac je naučio lekciju o tome šta je na Kritu na prodaju, da nije baš sve roba, i ostao je neženja do kraja života, postavši najbolji promoter kritske nepokolebljivosti .

o gradu. U stvari, nikad se nije radilo samo o gradu, već o imperiji, koja je imala dve flotile ostrva, jadransku i grčku. Ta imperija je u kulturnom pogledu veoma uticala na nas . Venecijanac jednim delom Sloven i naročito je tragove slovenskog porekla nalazio u očima i licima gondolijera. Ko bi osporavao tu šarmantno-bleskastu tvrdnju? Rimljani su Balkan nazivali kucavicom sveta catena mundi. Sveti Sava je ovaj prostor nazvao zapadom istoka i istokom zapada. Vrlo je slična kulturna pozicija Venecije. Crkva Svetog Marka je vizantijska crkva, prozori i balkoni Serenisime su arapskog porekla, gondola je bila turski čamac, krilati lav je, po poreklu ,

, otrovnog afrodizijaka. Kantaridin, supstanca koja se dobija sušenjem i mlevenjem španskih muva, od davnina važi za sredstvo koje raspaljuje krv. Prema izjavama budoarskih špijuna, unapređenih u svedoke na markizovom suđenju, Afroditine poslenice su se u bolovima valjale i vrištale, jedna se bacila kroz prozor, a dve su podlegle unutrašnjem izgaranju. Sada postaje jasnije zašto su nam branili da kao deca, uzimamo bombone od nepoznatih čika. U knjizi Kazanova , Venecijanac gurman, Leda Viljarda Paravija rekonstrujiše erotsko - gastronomski bedeker tog bulumiste u ljubavi, putevima tadašnje galantne Evrope Venecija, Napulj, Pariz, Štutgart, London, Prag, Cirih na kojima je zavodnik najvećeg renomea postao mobilni antiasketa i rafinirani alhemičar libida i apetita. U Memoarima, preteči čuvenog Kjerkegorsog Dnevnika zavodnika, Kazanova citira samo jedan jedini svoj recept. U pitanju je, naravno, afrodizijak: Izmešati pet

površinu od 592 kilometra kvadratna, čime je drugo po veličini ostrvo Jonskog mora. Glavni grad, ujedno i administrativni centar svih ostrva Jonskog mora, je grad Krf ( Kerkira ), u kom živi oko 65.000 stanovnika . Venecijanaca i mnoštvo je znamenitosti u njemu: Spinada, kvart Liston, crkva Sv. Spiridona, stara i nova tvrđava, Srpska kuća i dr.

se ni pred kim nije ponižavao, nikome se nije ulizivao i nikome nije dozvoljavao da ga vređa. Ako bi začuo nešto ružno o sebi ili ženi, crne obrve bi se poput potkovice skupile iznad njegovog krivog nosa, a oči bi postajale zle. « Ovim stepeništem, na kome stojim, verovatno se mnogo puta uspinjala Venecijanka », - pomisli Marko. I video je kako strankinja nebeske lepote ulazi u udobne odaje a dole bruji uzbuđena rulja, neumereno cevčeći vino i velikodušno razbacujući novac . Venecijanac trčkara oko stolova, dosipa u čaše i hitro stavlja novac u duboke džepove. Muškarci bi se vraćali kući praznih novčanika i žene bi dizale dževu, psovale Venecijanca i njegovu ženu. Ona, govorile su, sigurno zna vradžbine i dodaje u vino veštičije trave, mora da je to. O tome su govorile i svešteniku i kradom mu nosile čas sveža jaja, čas grudu butera, čas lonče pavlake, prutić kobasice ili parče šunke. Teško bi uzdisale i vajkale se na težak život. I sve to zbog Venecijanca i

ga uvuče kroz uzan otvor i za njim se odmah zatvori zid, zaštitivši ga od pomahnitalog trgovca. Pred mladićem stajaše Venecijanka. U rukama je držala upaljenu sveću i gledala ga je tužnim očima. Uzela ga je za ruku ( prsti joj behu hladni kao led ) i izvela napolje. Preskočivši visoki zid, mladić se našao u mračnoj ulici. Još jednom su ga videli preko puta kamene zgrade sa uspavanim lavom iznad ulaza, gledao je prozore na prvom spratu a onda je negde nestao. Vremenom su nestali i Venecijanac i Venecijanka, a zgrada je dospela u vlasništvo magistrata. « A možda Venecijanac nije ni umro, nego i danas živi u kamenoj zgradi i prijatelji su mi dali njegovu adresu a da ni sami nisu znali za to ». Na takvu pomisao Marka podiđe jeza. Pogleda uvis na stepenice. A šta ako negde na njima stoji trgovac sa dugačkim nožem u ruci i čeka ga? « Ne, - odbaci takvu pomisao, - Da je Venecijanac živ, u gradu bi se sigurno o tome pričalo. A nisam čuo ništa slično

trgovca. Pred mladićem stajaše Venecijanka. U rukama je držala upaljenu sveću i gledala ga je tužnim očima. Uzela ga je za ruku ( prsti joj behu hladni kao led ) i izvela napolje. Preskočivši visoki zid, mladić se našao u mračnoj ulici. Još jednom su ga videli preko puta kamene zgrade sa uspavanim lavom iznad ulaza, gledao je prozore na prvom spratu a onda je negde nestao. Vremenom su nestali i Venecijanac i Venecijanka, a zgrada je dospela u vlasništvo magistrata. « A možda Venecijanac nije ni umro, nego i danas živi u kamenoj zgradi i prijatelji su mi dali njegovu adresu a da ni sami nisu znali za to ». Na takvu pomisao Marka podiđe jeza. Pogleda uvis na stepenice. A šta ako negde na njima stoji trgovac sa dugačkim nožem u ruci i čeka ga? « Ne, - odbaci takvu pomisao, - Da je Venecijanac živ, u gradu bi se sigurno o tome pričalo. A nisam čuo ništa slično o ovoj zgradi. » Brinulo ga je jedno: zar nema izlaza iz zgrade

gledao je prozore na prvom spratu a onda je negde nestao. Vremenom su nestali i Venecijanac i Venecijanka, a zgrada je dospela u vlasništvo magistrata. « A možda Venecijanac nije ni umro, nego i danas živi u kamenoj zgradi i prijatelji su mi dali njegovu adresu a da ni sami nisu znali za to ». Na takvu pomisao Marka podiđe jeza. Pogleda uvis na stepenice. A šta ako negde na njima stoji trgovac sa dugačkim nožem u ruci i čeka ga? « Ne, - odbaci takvu pomisao, - Da je Venecijanac živ, u gradu bi se sigurno o tome pričalo. A nisam čuo ništa slično o ovoj zgradi. » Brinulo ga je jedno: zar nema izlaza iz zgrade? Treba zaista biti budala pa poverovati da od nekog drugog, a ne od njega samog, zavisi sopstvena sudbina. Došao je ovamo a da nikome nije rekao. Tako niko neće ni saznati gde je nestao. Cigareta zacvrča, tako jako je povukao dim. Priseti se kako je išao po kaldrmi. Vetar je kotrljao žuto lišće. Na jednoj kamenoj ploči ugledao je

postajala neizdrživa. Markov glas je na trenutak poremetio tišinu, ona mu se odazvala glasovima, šuštanjem haljina, kikotom i staračkim stenjanjem, da bi se ponovo skamenila, zanemela. « Zar se ljudi koji dospeju na ovo stepenište više nikada ne vraćaju svojoj kući, uzaludno umiru ovde? » - i Marko po prvi put pažljivije pogleda otvor za lift ograđen gustom žicom. Toliko je vremena išao oko njega i nije se čak ni zapitao za šta je napravljen, šta se nalazi u njemu? Ali, kada je Venecijanac gradio stepenište-lavirint da niko ne bi dospeo do njegove lepotice-žene, niko nije ni čuo za lift. Toliko je vremena prošlo od tada i zar je moguće da niko nije dospeo na ovo stepenište, niko nije lutao njim? Da je bilo tako hrabrih i ludih, pronašao bi njihove ostatke, ali nije našao ništa. Ni Marko nema nameru da umre u ovom prokletom džaku ... Radio je već nekoliko sati. Na stepeništu je ležala gomila razbijene cigle, u nišu u zidu već je mogao i sam da stane. Polomljeni nokti na

čeka smrt. I tako se razbesneo na vražjeg Venecijanca da bi mu, kad bi ga ugledao pred sobom, pregrizao grkljan ili ga rastrgao na komadiće. I tu mu se tišina veselo nasmeja. Marko ustade iz niše i oslušnu odakle dopire kikot: sa vrha ili sa dna stepeništa? Ipak ima nekog ovde, ako mu se smeje, i Marko je bio spreman da se baci na bezobraznika, ali smeh je ravnomerno dopirao kako odozgo, tako i odozdo i mladić je neodlučno stajao na mestu. Marko pomisli da je to verovatno Venecijanac . Mora da je gore, zato i jurnu tamo, pokupivši ciglu. I još je pomislio da će mu odozgo biti lakše da se vrati do raskopanog zida. Trčao je i šaputao: - Zašto nećeš da izađeš pred mene, kukavice? Izađi, izađi, prokleti Venecijanče Gotovo izgubi dah od trčanja i posta mokar od znoja, ali nikog nije sreo. Malo se dvoumio, dok je pokušavao da povrati dah, šta da radi dalje, ipak je krenuo na gore, razmišljajući da će još uspeti da se vrati do niše

obala, dubokog plavog mora i magičnih zalazaka sunca. Zbog svega ovoga i vi ćete zavoleti Zakintos, a dopašće vam se i zbog čuvene gostoljubivosti domaćina i bogatog istorijskog i kulturnog nasleđa . venecijanci imali značajan uticaj se nalazi na istočnom delu ostrva. Jedno je od najvažnijih turističih mesta u Grčkoj, iako je doživeo zemljotres 1953. god. kada je skoro ceo razoren. Novoizgrađeni deo grada je podignut na ruševinama prethodnih građevina kako bi se što više sačuvao i obnovio njegov autentični izgled. Najpopularniji deo grada se nalazi između Solomonovog trga i crkve Sv. Dionisa gde se i nalazi najveći broj restorana, kafea i prodavnica. U gradu se nalazi nekoliko

serveru u vašoj organizaciji . Venecijanaca , Francuza i neizostavno Turaka. U 14. veku i srpska istorija pisana je upravo na ovom području kada je naš car Dušan proširio srpsko carstvo i zauzeo Epir i Tesaliju. Parga danas broji oko 3.000 stanovnika koji su uglavnom okrenuti turizmu, oblikujući iz sezone u sezonu svoju uslugu prema zahtevima sve brojnijih gostiju iz zapadne Evrope .

venecijanac

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov