sam našao i u Galeriji Grafičkog kolektiva. Povratak Živojina Pavlovića gledao sam u podrumu Kinoteke. U potrazi za Vermerovim beogradskim ateljeom šnjuvao sam po zgradi u Takovskoj 18. I po njenom dvorištu, noseći jednu fotografiju kao kost

ne dopušta nikakvu nedoumicu u vezi s tim. Malo se šta u svekolikom slikarstvu u ovom pogledu može meriti sa ovom Vermerovom ženom koja sipa mleko u činiju i sa tim njegovim hlebom.

je - ne manje blagodatna - od one na slikama Kloda Lorena, koja se "spušta" sa neba da bismo u njoj prigrlili Zemlju; Vermerova svetlost ulazi kroz prozor u ljudski dom da od njega učini prisno stanište i zaštićeni otvoreno-zaklonjeni prostor

u ljudski dom da od njega učini prisno stanište i zaštićeni otvoreno-zaklonjeni prostor zarenja ljudske sreće. Vermerova devojka koja se smeje s kapetanom lepša je u svom postojanju od svih neodoljivih i fatalnih zavodnica u njihovom obliku

zbiva veoma jednostavno, "obično ", onako kako je jednostavan i" običan "među svom ljudskom hranom upravo hleb. Na Vermerovim slikama takvo dejstvo lepote nečijeg postojanja neposredno se vidi. Ako bi se do prethodnog zaključka došlo pomoću

. Ako bi se do prethodnog zaključka došlo pomoću spekulacije, to ne bi moglo imati istu uverljivost i snagu. Utoliko su Vermerove slike memento da sreća postoji i da valja misliti na nju, memento koji valja uzeti sa barem isto onoliko ozbiljnosti sa

ko je projektovao, izgradio i ukrasio katedralu? pita se Vels. Zbog čega nam je onda to važno u slučaju Pikasovih ili Vermerovih slika? Zar nije ono što je bitno sam estetski doživljaj koji svako pojedinačno delo čini delićem jedinstvenog,

izuzetne primere ovih arhitektonskih stilova. Vermerovu Devojku s bisernom minđušom, kao i Rembrantov Čas anatomije i dva autoportreta sva četiri dela locirana u malom muzeju

, ali san o istini sveta: Soba s mapom vulkanske zone, Inkubus alhemičara Fausta, Ostrvo Patam, Kameleonske igre, Vermerov krčag ili mleko ikona, Skladište... (Jedna knjiga prozne ostavštine Danila Kiša zove se Skladište. Između Kiša i

su ostali holandski majstori ostavili više slika, poput Rembranta, za koga se zna da je autor oko 2.000 platana. Većina Vermerovih slika predstavlja samu ženu u sobi. U vrijeme kada sam pisala »Djevojku u zumbul plavom«, borila sam se sa opakom

Potom sam shvatila da želim da napišm drugu priču, priču o mladoj djevojci sa slike. Ja sam izmislila da bi ona mogla biti Vermerova kćerka, koja je željela da je slikar naslika. Da bih ispisala tu priču, morala sam da se vratim u prošlost i da preostalim

reference jedan naspram drugog, iz vizuelnih umetnosti i iz književnosti. Na primer, imate jednu sliku, recimo, Vermerov " Pogled na Delft "i direktno linkom vezan, sa tom slikom u digitalnom obliku, citat iz odgovarajućeg književnog dela

slike, pa materija koju slika, i materija kojom se izražava sve je to fantastično i završeno. U Parizu sam video Vermerovu izložbu. Sećam se, kad sam je opisivao Leonidu Šejki, sladio sam namerno taj svoj doživljaj, a on je bio ushićen do

Leonidu Šejki, sladio sam namerno taj svoj doživljaj, a on je bio ushićen do ljubomore Tada je u Parizu, preko puta Vermerove izložbe, bila retrospektiva Pikasa. I, šta se desilo? To ogromno, razuđeno, božanstveno Pikasovo delo koje

istraživanje niza galaksija, do te mere mi je bilo uzbudljivo, da sam shvatio da je to put kome treba težiti. A Vermerovo delo je završeno, do te mere završeno da je iluzorno tražiti u njemu bilo šta. Odlučio sam da krenem u neko svoje

vermerov

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov