li se radi o karotidnim arterijama, ili vertebralnim arterijama. Karotidne arterije ishranjuju prednje 2 / 3 mozga, a vertebralne arterije njegov ostatak. Poremećaji su češći porekla karotidnih arterija.

, produženu moždinu i okcipitalne i deo temporalnih lobusa velikog mozga. Vrlo dugo se smatralo da su rekonstrukcije vertebralne arterije izvan dohvata hirurgije. Međutim razvoj endovaskularnih intervencija i hirurgije dovodi pred vaskularne

kao druge vaskularne bolesti. vertebralne arterije i njihov anatomski odnos sa cervikalnim kičmenim pršljenovima i transverzalnim produžecima.

cervikalnim kičmenim pršljenovima i transverzalnim produžecima. vertebralne arterije je 4,5 mm, a leve 4,7 mm.Arterija sa većimdijametrom se naziva dominantnom. Levaje češće dominantana.

, pa čak i ne učestvuje u formiranju bazilarnog trunkusa. Vertebralna arterija ima četiri segmenta. vertebralne arterije (V1) prostire se od mesta njenog odvajanja od potključne arterije, do ulaska u koštani kanal poniranjem u

arterija. Desna vertebralna arterija se retko odvaja iz desne zajedničke karotidne arterije. Mesto poniranja vertebralne arterije može biti i nešto niže (C7), ili više (C5 ili C4). U slučaju kada leva vertebralna arterija nastaje iz aortnog

sledstvenog sniženja protoka sa ishemijom u posteriornoj moždanoj cirkulaciji. vertebralne arterije (V2) prostire se od poprečnog produžetka C6 kičmenog pršljena, do vrha C2. Nalazi se u intertransverzalnom

je kompresiji od strane reumatoloških oboljenja, osteofita i anomalija. vertebralne arterije (V4) prostire se od atlanto-okcipitalne membrane, do mesta gde se spajanjem vertebralnih arterija formira

dužine. Infarkcija malog mozga može da se manifestuje i posle nekoliko nedelja nakon male povrede glave zbog okluzije vertebralne arterije na bazi disekcije u atlantoaksijalnom nivou. Ispoljava se naglo povraćanjem i poremećajem svesti.

hipoperfuzijom. vertebralne arterije mogu se jednom operacijom ukloniti obe lezije. Medjutim, nekad je karotidna enadterektomija dovoljna u

dovoljna u pacijenata sa simultanom karotidnom i veretebralnom stenozom vertebralne arterije kod bolesnika kod kojih posle karotidne endarterektomije nije došlo do uklanjanja simptoma globalne

i / ili subklavijalnoj arteriji. Nestanak simptoma desio se u 60 % bolesnika kod kojih je postojala stenoza vertebralne ili subklavijalne arterije.

insuficijencije. Međutim, treba dokazati da su ove smetnje u uzročno-posledičnoj vezi sa lezijom vertebralne arterije.

. Ako se simptomi mogu reprodukovati blagim i sporim pokretima glave i vrata treba posumnjati na mehaničku kompresiju vertebralne arterije (osteofit, reumatološke lezije vratne kičme, kinking, coiling itd.).

vertigo indukuje naglim pokretima glave verovatno je problem izazvan oboljenjem labirinta. vertebralne arterije je teško dijagnostikovati. Vertebralna arterija se nalazi ispod duboke fascije vrata, što usporava