; a baš u ovom pitanju mase naročito nisu mogle ni htele da shvate ovako odlaganje, i agrarna anarhija širila se po celoj Rusiji, počevši od samovoljnog iskorišćavanja vlasteoskih livada za pašu stoke, pa sve do paljenja i rušenja kuća i gospodarskih zgrada veleposednika, i ubijanja samih spahija i drugih posednika. Pri tom su naročito jako

u dvorsku službu, a to što mu je sin dobio titulu stavioca moglo ga je učiniti još zadovoljnijim jer su ove titule i ova služba bile namenjene samo mladim članovima onih vlasteoskih porodica koje car smatra za ugledne. Bilo je stavioca čak i iz veoma ugledne porodice Vojinović (Vojislav i Miloš). Ruku na srce najjače vlasteoske porodice nisu

. I car Uroš ga je veoma cenio pa mu je i davao neka sela na upravu. vlasteoskih porodica. Sestra sevastokratora Branka zvala se Ratoslava i bila je udata za župana Altomana Vojinovića, a iz ovoga braka je rođen kasniji župan Nikola Altomanović.

. Isaija se rodio negde u vreme kralja Milutina, a potiče iz vlasteoske porodice sa Kosova. Nakon službovanja na kraljevom dvoru, poput mnogih drugih mladih vlasteoskih sinova (arhiepiskopa Danila II na primer), zamonašio se u manastiru sv. Jovana Osogovskog. Tu se nije zadržao i uskoro odlazi u Svetu Goru. Imao je sreću da ga je

postao i turski vazal. No, to nije sada više naša tema. vlasteoskih kuća u Srbiji. To je zapravo period kada se u Srbiji iz sve snage razvija feudalizam sa svojom karakterističnom rascepkanošću i svim onim negativnim osobinama koje je

i Crkvaš, breg ispod Babine gore. Sve straie u Nudolu su iekad bile pod lozom. vlasteoskih porodica koje nalazimo u Grbovniku Neorića-Korjenića i koje su imale svoje grbove, kao: Klupkoviće, Debeljeviće i Sokoloviće, o kojima ćemo dalje govoriti. Sasvim

odobravao takav napad i pretio je upadom u Srbiju, ali ga je Milutin odobrovoljio i odvratio od napada poslavši mu taoce u vidu svog sina Stefana i još nekoliko dece iz vlasteoskih kuća. Oni su ostali među Tatarima sve do Nogajeve smrti i pogibije.

u Zadru. Kada ga ponovo nalazimo u Kotoru, on izvršava oporuke svojih sugrađana i zastupa ih na sudu (1549) ili se sam spori oko imanja (1550), ali je i član važnih vlasteoskih tela, Velikog vijeća (1552), Vijeća umoljenih (1553) i Maloga vijeća (1558), ili vrši dužnost sudije (1558). Ubrzo je valjda i umro, jer se već. 1565. pominje kao

proveo je u Dubrovniku i naučio podosta od dubrovačkih osobina, koje posle zna da upotrebljava i protiv njih. Takav slučaj bio je s podosta članova hercegovačkih vlasteoskih kuća u Srednjem Veku. Kasnije, taj priliv Hercegovaca i Bosanaca u Dubrovnik i primorska mesta biva sve veći. Neka od slavnih imena dubrovačke kulturne historije

stariji sin, tek petnaestogodišnji Tvrtko. Ali knez Vladislav nije dugo nadživeo brata; u jednoj povelji iz 1354. god. mesto njega izdaju potvrdu nekih vlasteoskih povlastica mladi Tvrtko i majka mu Jelena.

jednih slabila i činila a drugih jačala i osvajala sve nova područja a "ljudi od vladanja" bili su još uvek i nastojali da budu zauvek pripadnici dvadesetak i sve manje vlasteoskih porodica, koje su, još od tih davnih vremena, zagrabile vlast i uticaj pa ih otada čvrsto držale i ljubomorno čuvale od drugih. Nepokolebljivo vezani za tekstove

, od XIII stoleća bila pokojište najviših srpskih duhovnih dostojanstvenika. vlasteoskih porodica (Musići, Brankovići, Lazarevići), koje su ovde imale svoje posede, dok su zemljištem bogatim rudama raspolagali u najvećoj meri sami vladari. Oni su

iz XVI veka. Iz vremena druge obnove potiču i fragmenti živopisa sačuvani na zapadnoj fasadi. O neprekinutom značaju manastira svedoče kako grobovi najuglednijih vlasteoskih porodica iz vremena vladavine cara Dušana i cara Uroša, otkriveni u hramu i oko njega, kao i dragoceni bogoslužbeni predmeti iz rizničke zbirke. Arheološka

u trinaestoj. Pored toga, u istoj godini (1456), Katarina je izgubila i muža i oca. Smrću grofa Ulriha Drugog Celjskog izumrla je i loza jedne od najuglednijih vlasteoskih porodica. U ovakvim okolnostima, Katarina je postala naslednik svih poseda Celjskih - Kranjskom, Štajerskom, Koruškom, zagrebačkim Gradecom (Gričem), tvrđavom

vlastela. Stoga se događalo da su neki zauzimali visoka crkvena zvanja ne samo podmićivanjem nego i nasiljem. Episkopi su, sem prihoda od svog prestonog manastira i vlasteoskih dobara, imali naročiti duhovni dohodak od naroda i sveštenstva u svojoj eparhiji. Taj se danak zvao dimnica i vrhovina. Prihode su kupili naročiti episkopski

vlasteoskih

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov