Delta oca (ĆProsveta, Beograd, 1986); Sonjeti (ĆUniverzitetska riječ, Nikšić, 1987); Ko smo (BIGZ, Beograd, 1988); Zadušni repovi (Srpska književna zadruga, Beograd 1990); Kazan (ĆNaučna knjiga, Beograd, 1992); Ognjeni trozubac (

venčanja. Na koja se, u bučnim svatovskim motorizovanim kolonama stiže istom ulicom kojom se dolazi i na pijacu. I kao zadušni dan, kada se neki trenutak odvoji za pomen mrtvima, na groblju ili u crkvi. I dan za sport, utakmice i navijačke pohode

¶ zadušni dan sveću ti palim sigurno

. zadušni dani)

uvek živ i da će se savršeno obnoviti u vaskrsenju mrtvih. zadušni dani) osvežavaju i jačaju našu svest da smo mi i naši umrli hrišćani - rođaci, jedan nedeljivi živi organizam, jedna

Pravde, otac mogao da imovinu deli svojoj deci po sopstvenom nahođenju. zadušni testament, ona vrsta testamentalnog raspolaganja imovinom koja se vršila "za pokoj duše" i pomen ostavioca. Ovaj vid

i nakon što su sanduk sa tijelom pokojnika položili u raku i zatpali, jedan od učesnika sahrane pozva prisutne na zadušni ručak kod pokojnika. Nijema skupina polako se rasipla i napuštala groblje. Nakon par trenutaka ostalo je prazno

za narod bitno. S druge strane, kada posmatramo groblja po Srbiji vidimo da su ona samo oživela samo kada su praznici ili zadušni dani posvećeni mrtvima, a sve ostalo je zapušteno i nema stvarne fizičke komunikacije s mrtvima kroz grobno mesto.

gubitka libida, nesanice, panike, očaja, gubitka koncentracije, pa čak i nekih simptoma koji nalikuju gripu. zadušni dan se sećamo svih umrlih, obilaze se grobovi najbližih, a u crkvama se služe pomeni i parastosi. Običaj je da se pale

. U toku godine postoje četiri dana posvećena mrtvima, odnosno četiri zadušne subote (svako godišnje doba ima po jedan zadušni dan).

to stvarni poziv da im palimo sveće, kada je i gde to najbolje učiniti: odmah sutradan, subotom koja je uvek određena kao zadušni dan za duše pokojnika, u kući, crkvi, na groblju... i koja molitva da se čita?

, čuje se jedan glas jasniji od drugih, zadušni šum.

karakteristika je ova: kako u Homolju zvanice dolaze i na povečerje, koje ima, kao i Badnji dan pre Božića, htonski, zadušni karakter, "jedan od gostiju zaostale dve četvrti večernjače iseče na onoliko sitnih komadića koliko ima zvanica, te

tišinom, poput ispraćaja badnjeg dana kod Srba - a sve tri svetkovine: ispraćaj babe, Badnji dan i Bibija imaju zadušni karakter. Ovome pitanju još jednom ćy se vratiti. A sada da vidimo kako se ovaj obred obavlja u Svrljigu. Svi obredni

brazdu ". Jednom reči, ćušanje prilikom kićenja Brade, zabrana da se govori dok se nosi, doista, kao da nosi svojevrsni zadušni karakter, i podseća na onaj grobni mir u ritualu jedenja hleba Ćuše na Badnjoj večeri, koji, ritual, ima, nesumnjivo,