slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "zagrliše".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
a iz njihove lađe prekrasnu devicu koja joj izađe u susret; i one se nežno zagrliše . I devica koja dođe reče devici što iz lađe izađe: "Raduj se, mučenice
: "jak do uścisków wzięli przed siebie teorbany ", i to mnogo kraće: " zagrliše teorbane svoje ". Ali nije dobro ono što dolazi dalje: "prstima lijeve
, a sada mi se nećemo ni toga udostojiti da nas vi sahranite. Zatim zagrliše jedan drugoga i poslednji celiv dadoše jedan drugome, govoreći:
, ali sam ćutao, da biste sami poznali jedan drugog. - I skočiše braća, i zagrliše se, plačući od radosti. Zatim zahvališe Bogu što ih je udostojio da se
naša ovo je plod utrobe naše ovo je svetlost očiju naših - I pritrčavši zagrliše ih, i ljubljahu ih i plakahu od radosti. Rasplaka se i starac. I svi
: evo, nekad razdaleki, priđoše naši narodi jedno drugom sasvim blizu, zagrliše se. I to je naš prilog novom čovečanstvu i miru "[ 41 ]
, zapečati je i predade knezu tame. Posle toga oni se prijateljski zagrliše , poljubiše, pa rastadoše. Knez tame sa slugama svojim postade
. Tri drugarice sa svojim narodom čija duša bi velika, kao plašt zagrliše i zaštitiše male nevine duše dece svog grada od tog zla. I gle čuda, zlo
na Balkanu. Odatle svetitelj pozva Nikodima na razgovor, pa pošto se zagrliše sv. zagrljajem, potsticaše ga, znajući želju srca njegovog, da se oda
osobito poštovanje. Ustavši, episkopi mu se pokloniše i s ljubavlju ga zagrliše . On pak pade pred noge njihove i reče: Oprostite mi, oci sveti, jer sam
i neba onaj plašt, smotao ga i dao Ei. Prvi put se vidješe izvan sna, zagrliše se i izljubiše. Ae zatim reče:
ukusa samo po sebi. Kako je divno što si se vratio zagrliše se srećno i odmah serviraše čudesnu gozbu koju će grad zauvek pamtiti
ostati s tobom, Vile, reče Baltamos. Pa, reče Vil, hvala. Dva anđela se zagrliše . Onda Baruh obgrli Vila i poljubi ga u oba obraza. Njegov poljubac bio je
, vojnici skočiše s trpeze i pripadoše k nogama njegovim, pa ustavši zagrliše ga i plakahu mnogo od radosti, govoreći: Ti si Plakida koga mi ištemo Ti
iz Poatje, Martin otputova k njemu, i oni posle pet godina s radošću zagrliše jedan drugoga. Ilarije ponovo stade nagovarati Martina da primi