ja glavom uprem, tako ćeš me donijeti do jame, đe nam car stoi. Ja ću njemu kazati, da si ti meni glavu otkupijo; ti se njega ništa prepadaj, što je on strašan i velik. On će tebe pitati, šta pitaš, Što si meni glavu otkupijo? Ti njemu reci, da ne ' š ništa nego s devetoga njegova traka prsten. On ti ga ne će ćeti dati, a ti svakako sprcaj, kad ti ga dade, čuvaj ga dobro, te što god š njim zaumiš , zapovidi , odma će se stvoriti pred tobom ". - Upamti on to dobro. tako divaneći i dođoše blizo jame zmijske. Reče mu ona: "Sad me pušti ". Izvadi je on iz njedara, opuči ona pred njim, a on za njom: uđe ona u jamu, a on stade pokraj nje. Stoj i čekaj za dugo, kad eto se promalja njev car, debo ka ' rastić, bijel ka ' snijeg, na glavi mu kruna ka ' kuba od kotla, da bi se sav svijet od nje

povali na zemlju i ne digne jo noge. Ako to on njjoj ne radi, ne valjadu čaroice, i lagano će kući sve donijeti: jer kud god čaroice prolaze, svak pita, šta đed babi radi . zapovidi , da im se donese žita oli brašna. Koi je moguć i imal, odreže polutinu slanine te natakne đedu na nož, kamo još komada ima, pa makar ij svoije odkuće ponijeli, za da svijetu upane u oči, da im se dae ka ' i dae. Najdraže je čaroicami, kad se đedu tako slaninom namaže nož. Ali čim su izručili dar kućani, stane lug sipati po đedu i babi od pete do glave, da se ne more gleti u nji od pogrdavi, kakvi su: roba dronjava i jest

lipo govoriti, pravo pisat, a još bolje štiti. Ti imadeš i pametnih ljudi, ali neće da se nitko trudi, niti hoće da na svitlost dade, prem ako ju načiniti znade, neg vilaet neka stoji tamo, dosta mu je što on znade samo. Zato si ti na toliko spala i u takvom stanju zaostala, da i danas tebe upravljaju i na pravu stazu nastavljaju; al te evo nastaviti neće, doklegodir skule ne pomeće, kojeno su od zakona stupi, pokle čovik pamet u se skupi i nauči Božje zapovidi i ostalo, što za njima slidi, pak on znade poslužiti Bogu, pokraj toga i starjemu svomu. Svekoliko to za skulom stoji, ali neće da nitko nastoji. Al ako će, - ustrpljiva budi, znade onaj koji nami sudi; traži ( t ) će on od svakog pameti, koliko je kom dao talenti. A ti radi, ne bi li dostala, što dosada još nisi imala, to jest: skule i druge nauke, i da slidiš sve krstjanske puke, pak će crkve biti nakićene i s naukom

to bi bila tvoja prava plaća, kojano se zločincu povraća. Takve li su riči roditelja i prezgrišne dice prijatelja? Takve li mu ti daješ nauke, koji će ga dovesti na muke? A ni tebi neće biti dobro, to ti kažem ja, moj dragi pobro jer valjade da ga dobru učiš i maleno jošter šibom mučiš, da poštuje svoje roditelje i ostale drage prijatelje, pak da ljubi materinu ruku, jer ga rodi podnašajuć muku. Još je dite jedno teško brime, na kog valja da potrošiš vrime i naučiš Božje zapovidi , nek krstjanski dobar život slidi. Ako nećeš, ti si neprijatelj i dičice tvoje pogubitelj, koji radiš da pogubiš dite na taj način, - vi sami vidite. Jer kad čini kakogod zlo dilo, tebi ga je pokarati milo, i nauči krasti još iz mala, pak najposli dojde na višala. Ti si krivac svemu kolikomu, da ( t ) ćeš razlog Bogu velikomu, što ga nisi odmah pokarao, kad si nad njim svu oblast imao, neg zlo činit njemu dopustio; indi vidiš, da si ga ubio

Bogu vas dugi dan štogod većma mogu. I u crkvu svekoliko ide, za predikom svetu misu vide, a po podne štiju evangelje i svakakve molitve od želje; pak dičicu oni uče štiti katekismus i Boga moliti, a ne idu u kolo igrati i u svetac tako ludovati. Ostavite vi takova dila, koja Bogu nigda nisu mila, neg molite vaše obrstare i biskupe, crkve poglavare, neka mole svitlu cesaricu, vašu majku i vašu kraljicu, baš MARIJU dragu TEREZIJU, dugo vrime, Bože, poživi ju Milostivo neka zapovidi , svaku župu da s meštrom providi, kakono je u zemlji madžarskoj, Moraviji i u zemlji Českoj, koji bi vam mladež naučili, da bi bolje Bogu poslužili, štiti, pisat i Boga moliti. Rugaju se vami vilaeti, da od toga vi ništa ne znate, jere skula takvih ne imate. Drugačije, kad bi to imali, bolje biste i nju poslužili, jer u pismu sva uredba stoji, svak bi znao od dužnosti svojih, gdi mu valja kako učiniti, kad bi znao štiti i pisati. A vi

glavu zgnjesti, a ti ćeš ga sve za petu gristi ". "A ti, ženo" - poče njoj govorit, "ja ću tebi mlogo tuge stvorit; navlastito kada budeš trudna, svakojako mučit ćeš se hudna, i s mukom ćeš poroditi dicu, jer učini toliku krivicu. Ja ću tvoju volju podložiti tvomu mužu i tebe pridati, i ti mu se moraš pokoriti, a on će ti tvoj gospodar biti ". Pak Adamu tužnu progovori, našem ocu tako Bog govori:" Kada si ti ženu poslušao i zapovid moju ne slušao, neg od stabla onoga si jio, što sam tebi zabranio bio, prokleta ti neka zemlja bude; kad ju oreš, neka imaš trude; trn i dračje nek ti ona nosi, jer prida mnom ti sagrišio si. S teškim znojem moraš se hraniti i na svitu oda zla braniti, doklegodir ne budeš postao crna zemlja, otkud si došao; jer si zemlja pak ćeš zemlja biti i u nju se opet povratiti ". Sada vidiš, moja kćeri draga, ovaj nauk svrhu svega blaga, i da

, neg od stabla onoga si jio, što sam tebi zabranio bio, prokleta ti neka zemlja bude; kad ju oreš, neka imaš trude; trn i dračje nek ti ona nosi, jer prida mnom ti sagrišio si. S teškim znojem moraš se hraniti i na svitu oda zla braniti, doklegodir ne budeš postao crna zemlja, otkud si došao; jer si zemlja pak ćeš zemlja biti i u nju se opet povratiti ". Sada vidiš, moja kćeri draga, ovaj nauk svrhu svega blaga, i da je to baš zapovid Božja, da je žena svom mužu podložna. Živi dakle š njim u dobroj volji, razgovaraj njega u nevolji. Kad si kriva i kad te pokara, žena mužu nek ne odgovara, nego njega lipim ričma moli i vlada se po njegovoj volji. Ako li mu baš ni kriva nisi, to od tvoje još dužnosti visi, da podnašaš njegove falinke, prid njim šutiš i ne činiš vike. Jer ako ćeš vatru ugasiti, nemoj na nju drva nabaciti, nego vodu, od koje se trne, tako šuteć srčba se

nemoj na nju drva nabaciti, nego vodu, od koje se trne, tako šuteć srčba se utrne. Imat ćete tuge i žalosti i progonstva svakojakog dosti, ali pazi, nemoj se smutiti, nego valja u Boga ufati ". zapovidi . Zato ga Bog ondi i pokara i iz raja zemaljskog istira, neka ide na svit med živine, jer učini tolike krivine, pak nek s trudom crnu zemlju ore i hrani se s ' ženom, kako more. Ode Adam tužan i žalostan, porad griha baš čisto bolestan. On izmisli svakakve zanate i k otomu načini alate; uze pluga pak on zemlju para i svojom se ženom razgovara: "Ah, hoće li kadgod doći vrime, što Bog reče da će žensko sime holoj zmiji nje glavu satrti, nas od

smrada, nego lipo čisto, ter ga toplo sveudilj držati, a ne dat mu napolje trčati takom znojnu, pak da ti ozebe, nek u sobi, - oda šta je ćebe? Jer kad ide rad puštanja vode, ako njega i dvojica vode, on će onda još većma ozepsti, i bolest ga jošter većma smesti, pak ćeš ga se onda mentovati i zaludu za njime revati. Gdi će tebi bolesno čeljade, ti sam znadeš, svatko stid imade prid kućani potribu činiti? A napolje ne smije hoditi, jer zapovid imaš od likara, da ga topliš, ako nećeš kvara, i narediš njemu dvorbenika, bilo muško ili žena nika, koja će mu u svačem goditi, štogod bude likar narediti. Al ti tako, moj Slavonče, nećeš, neg za nemar bolesnika mećeš, ti ga turiš u jednog kiljera, - kazao sam, ni vridan filjera, jer kroz brvna siverina puše, mora ostat bolesnik prez duše. Ako li se u litu dogodi, onda njemu baš nitko ne godi, jer sva čeljad odu na posao, nejma nikog

dobri Slavonče, neg jedanput proberi se, momče Nije l ' bolje gdi je mlogo glava i gdino je vladavina prava? Viruj meni, gdi je mlogo ruku, čovik nejma baš toliku muku, kao samac, kada sebi radi pak nejma kad da se gdi razladi. Sa šta kuće najvišje propadu, uzroci se svemu tomu znadu. Mlogi otac prida svomu sinu gospodarstvo i kućnu družinu, al se friško siroma ( h ) pokaje jer sin za njeg nit za kuću haje. On mu veli: "Ti sad ćuti, dada Zapovid je drugačija sada. Ti već ne znaš kućom upravljati, bar se projdi, nemoj me smetati ". Otac onda mora imat muku, kad izgleda iz njegovih ruku, i dosta se ponapati glada, dok sin tako gospodarstvom vlada. Tu četvrte nejma zapovidi, ti sam motri i očima vidi. Pak se čudiš što ne napriduješ i u dobru što ne obiluješ Ja ti kaza ( h ) sa šta rasap biva, i da je tom sve nevirnost kriva; a sada ti još kazati hoću sve potanko nevirnosti zloću, kako biva

nas traže, slavu našu jedan drugom kaže. Zato oni babilonsku kulu staše zidat, zapalivši lulu; a biše jim odluka ovaka, da ju zidu tija do oblaka, da, ako bi potop bio opet, da se u nju vas svit može popet. Međuto jim Bog odluku smete i jezik jim jedini pomete na taj način da u šest jezika govoriše i stade jih vika. Jedan ište da mu kreča dadu, drugi pako latinski ne znadu, nego vodu do njega donesu i iz čabra prid njega istresu. Treći grčki ciglu zapovida , Al ni fajde, kad mu nitko ne da, jerbo grčki razumit ne more, neg slavonski med sobom govore. Jedni opet nimački ne znaju, neg hebrejski razgovor imaju. A kad oni tu smetnju vidiše, onda se već ta i razdiliše: svakog sina po seb ' čeljad staše i u svoju zemlju putovaše. Puk od Sema ide u Asiju, neka ondi sebi hranu siju, i započe Salem grad zidati, Jerusalem, to ti valja znati. A Kamovi idu u Afriku, jer nejmaju od nikog zapriku. Jafetovi

i puk koji vojevaše. Biše Goti, biše Oštrogoti, biše Scite, biše Vižigoti, i Sarmate, Svevi i Eruli, i Avari, Gepidi, Vandali; biše Slavi, Longobardi, Huni, i Sikambri i Krobati, Buni, i ostali nebrojeni višje, kojim posli ime prinadiše. Svi su ovi po svitu hodili i svakuda zemlju uhodili, pak su jedan drugoga varali i zemlju mu cilo poharali i krv mlogu svagdi prolivali, dok ne najdu, gdi bi pribivali. Zatim jednoč na pamet jim pade, što jim Noje zapovid izdade, da svit mora u tri stanja biti, da svaki zna što ima činiti. I zato se malo primiriše, pak svaki puk seb ' kralja nadiše, koji će je u svačem ravnati i pravicu svakom stanju dati. Tada poče svako ovo stanje izmišljavat različito znanje; vojnik najde mudrost vojevanja, a poslenik način od oranja; i što višje čim se čovik bavi, sve to višje vištine dobavi, pak se ljudi med sobom nadmiću, koji bolji i u kojem viću, koji bolje kakvi zanat znade, onaj višje štimanja

, otimaše od ljudi nji ( h ) ovo dobro i navrgoše na nje takovi strah da poslije, došavši pravi krajišnici o prajskom ratu u Sileziju i Saksoniju, boja ( h ) u se njih oni zemljaci i prozvaše je panduri. Ali neka stoji ovo. Ja nisam obećao pisati historiju od Slavonije, nego Satira; ovo pak istom od Novogradiškog hoću da ti ukažem jerbo znam njegov početak. Komendanti dakle koji bija ( h ) u u Gradiškom, Brodu i u Varadinu vlada ( h ) u sa svom krajinom i koje bi zapovidi od osičke generalkomande dobili, one bi i kapitanom svaki u svojoj krajini izdavali. Rečeni baron Engelshofen pak primi gradišku regimentu u oblast ondi gdi je sada varoš Novogradiško, i dade krajinam donešenu iz Beča moć odsuditi i smaknuti zločinca što prije nisu imale. Načini iz dviju kompanija tri. Postavi vlastite obrstare, oberstlieutenante, oberstvachtmajstore, kapitane, kapitanlieutenante, oberlieutenante, unterlieutenante, barjaktare ,

, prasne iz oblaka doli i pogodi u brk najvišjega torna, drveta ili šiljatog dimnjaka, pak naokrušce ide, rekao bi da traži koga bi ubio. Višje puta razbije i pocipa stećevo drvo tako u prapule da ne ostanu na panju nego same u nebo gledeće strilje, kojega panja čovičja ruka sa 20 gvozdjenih klina, onakvog dževerleisana ne bi pocipati mogla. Dugačka tutnjavina lomi se po oblaku i plaši istu narav. Domaćin sa svojom čeljadju kleči na kolinih i moli Onoga, koji moru i vitrom zapovida . Najposli otvore se žlibovi nebeski i otisnu na zemlju čitave valove vodene, višje puta u led smrznute kapi, koje padajući na zemlju sataru ono što se pod njima dogodi. Oblaci vijaju se od tirajućih vitrova tamo ovamo, gromovi pristanu pucati, a munje sve riđe sivaju. Još jedna prazna tutnjavina čuje se u oblaku, i šuškajuća kišica završi ovu strahovitu prikazu. Oblaci se razadru i sunčane zrake progledaju gdi što kroza nje na zemlju. Zatim razapne se duga priko po neba do

u Bosni . zapovidi svim koji latinski govorahu, da se vrate svi u mista svoja i da podvižu i naprave gradove, koji po poganeh behu rasuti i požgani ". U to razdoblje padaju slavenske misije, masovno pokrštavanje u jadranskoj unutrašnjosti te uspostavljanje Metodove nadbiskupije, kojoj je pripadala i Zagorska sklavinija. Kralj Satimir je očito na poticaj Bizanta odlučio pokrstiti svoju zemlju. U tu svrhu poslao je svoga sina, budućeg kralja Budimira, u Hazarsku zemlju, znajući da tamo

zapovid

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov