oranica. Kukuruz je najvažnija žitarica sa blizu 1,2 miliona hektara zasejanih površina . Na drugom mestu je pšenica sa blizu pola miliona hektara. Šećerna repa

osigurati proizvodnju obe vrste, usled moguće kontaminacije zasejanih površina .

RS kažu da je rano za takva predviđanja, a da je smanjivanje zasejanih površina posledica krize. Uveravaju kako čine sve da pomognu proizvođačima, pa

proizvodnje mnogo bolji. Izvađena je i šećerna repa na više od 60 % zasejanih površina . Prosečan rod slatkog korena ove godine je dosta slabiji u odnosu na

Tamiša kukuruz je obran sa oko 500 hektara što je polovina od ukupno zasejanih površina . Srđan Aleksa, vlasnik preduzeća Stari Tamiš kaže da je kvalitet zrna

sa Poljoprivrednim institutom RS, počela izradu programa povećanja zasejanih površina i prinosa hlebnog žita. Cilj je da imamo sedam tona po hektaru Ovo je u

da će se pod ovakvim okolnostima sigurno nastaviti trend smanjenja zasejanih površina pod pšenicom. Oni podsećaju da je prosečna tržišna cena

žetve u 2008. godini, proizvodnja u 2009. i 2010. je pala zbog manje zasejanih površina i loših vremenskih uslova.

naša najzastupljenija žitarica skinuta je sa nekih 90 odsto ukupno zasejanih površina . Međutim, prinos nije iznad proseka, upravo zahvaljujući lošim

Poljoprivrednim institutom RS počeli smo izradu programa povećanja zasejanih površina i prinosa hlebnog žita - kažu u resornom ministarstvu.

budžeta u svojoj istoriji. Kao rezultat toga imali smo najmanje zasejanih površina od 1945. godine. Zanimljivo je i protivljenje prodaji

dovoljnu količinu padavina u narednim danima kukuruz na 30 procenta zasejanih površina mogao bi doneti oko 4 tone prinosa. Rod kukuruza, posmatrano u odnosu na

se kraju. Međutim, kukuruz je požnjeven tek sa deset procenata ukupno zasejanih površina , a u toku je i kampanja vađenja šećerne repe. Za ovu godinu je

je da je 60 hiljada hektara napušteno. Do sada je žetva završena na 18 % zasejanih površina u odnosu na 24 % prošle godine u ovo vreme. Za celu ekonomsku sezonu 2009 /