i izgubih svest ... Uto me neko uhvati za ruku i uspravi. "Ti si žedan, momče, hajde da te napojim ". I u jednom trenutku, mi se obresmo pred čitavim strojem mnogobrojnih česama, iz kojih je isticala voda u jakim mlazevima . zaudarala na strvinu, na neku groznu životinjsku strvinu .

, jedan stari, sedi doktor prisao je Jovani. "Nista se ne brini, sve ce biti u redu" - rekao je svojim grubim glasom. Lice mu je bilo staro i oronulo, na njemu su se videli tragovi borbe za zivot. Jovana je u ovom pogurenom starcu videla velikog belog andjela sa rasirenim krilima. "Mozes uci" - rekao je. Ivana je lezala na krevetu, leva ruka bila joj je u gipsu, a na glavi je nosila nekakav turban od zavoja koji je bio pomalo krvav. Soba je zaudarala na miris alkohola i sterilisanih instrumenata, sto bi obicni ljudi rekli, smrdelo je kao kod zubara. Aparat za disanje prekrio je celo Ivanino lice koje je bilo neobicno bledo, nije se puno razlikovalo od boje posteljine. Zvuk otkucaja srca ponavljao se iznova i iznova, ali nikome nije smetao, svi su zeleli da kuca sto duze i duze jer su znali da to znaci zivot za ovu mladu devojku. Ivanina majka, koja je usla za doktorom, videvsi ovaj prizor pala je na kolena i zaplakala. Jovana

je bilo obavijeno dubokom tišinom kao da ništa drugo i ne postoji. Sve vreme je bio snažno svestan devojčice. Bila je mala i mršava, ali žilava, a borila se poput tigrice; njegova pesnica načinila joj je modricu na obrazu, ali ona na to nije obraćala pažnju. Izraz lica bio joj je u isto vreme veoma mlad kad je prvi put probala kolu i nekako duboko tužan i oprezan. Oči su joj bile bledoplave, a kosa bi joj, da je čista, bila tamnoplava, jer devojčica je bila prljava i zaudarala je kao da se nije oprala danima. Laura? Lara ?, reče Vil. Lajra. Lajra ... Srebrousta? Da. Gde je tvoj svet? Kako si dospela ovamo? Slegnula je ramenima. Hodala sam, reče. Sve je bilo prekriveno maglom. Nisam znala kuda idem. Znala sam samo da idem iz svog sveta, ali ovaj nisam mogla da vidim dok se magla nije razišla. Onda sam videla da sam ovde. Šta si ono pričala o prahu? Prah, jeste. Želim da saznam šta je to .

sledom zapisa tekstove navodim počevši od 29. lista, odnosno, prema paginaciji, od 29. tzv. verso stranice. Na njoj započinje duži tekst naslovljen sa "Donja Tuzla 1908 : zaudarala na tamnički trulež. Zatim je bio u sobi jedan star, prost, polupan orman, i iza njega star bolnički krevet od gvožđa, crn i zarđao, da ga je strahota bilo pogledati. Jedna tvrda slamnjača i dva jastuka, napunjena sa slamom, to je sve. Kraj prozora je stajao star, iskrzan i iskrhan sto prekriven debelim papirom. Kraj stola dvije proste stolice, jedna stara, a druga polovna. Bio je i jedan klajderštok. Sve staro, izanđalo, skršeno i skupljeno to je custodia honesta ministra

koji zna sve živo o Nojevoj barci. Pomislih najpre da je ovo nekakva šala, ili klopka. Zahvalio sam mu i nastavio da koračam. Čuo sam sasvim dovoljno stravičnih priča i video dovoljno tenkova na putevima ka gradu da se ne obazirem na uputstva poput ovih. Šetao sam naokolo neko vreme, kupio na pijaci šljive i zaputio se nazad ka hotelu, kad se zaustavih: zašto sam, zapravo, i dolazio ovamo? U zelenoj zgradi nađoh uleknuto stepenište i popeh se na sprat. Prostorija je bila mračna i zaudarala na dopušene cigarete. Oklevao sam za časak, zakoračio napred, onda sam se predomislio. Baš sam bio nakanio da se vratim, kad se odozgo začu buka, zatim koraci. Trenutak kasnije ukaza se neki čovek. Bio je četrdesetih godina, mršav, crnokos, sa zamašnim, nakostrešenim brkovima koji su mu natkrivali usta. Oči mu u pomrčini nisam video. Kratko me je procenjivao, a onda je progovorio na izvanrednom engleskom: Kako mogu da vam pomognem? Rekli su mi da vi mnogo znate o Nojevoj

to, nakon svega, učinilo nedoličnim. Napred nisam mogao jer tu je stajao on. - Jessstiii ponovi stvor veselo. Šta sam drugo mogao? Progutao sam dvadesetak knedli, uzeo parče kifle koje mi je nudio, zatvorio oči i zagrizao. Bio je to moj prvi prolećnji doručak te godine. Nošeni vetrom, nad ulicom su leteli oblaci, stvor je zadovoljno mljackao, a ja, ja ni sam ne znam šta sam radio . zaudarala na duvan. Kada je došao k sebi, otišao je do klozetske šolje i zaronio čelo u šake. Bilo je već blizu podneva kada je izašao iz kuće. Dan beše tmuran i težak. Sava je krenuo ulicom Proleterskih brigada. Ulica beše prava, dugačka i pusta. Sava je hodao. Prolazio je pokraj venaca osušenih bršljana. Jedna baba viknula je nešto za Savom. Sava nije čuo. Nebo mu je pritiskalo teme. Koraci su dizali prašinu. Od sive svetlosti suzile su Savine oči. Na asfaltu je kao mrtva ležala

internetu veoma loše kritike na ovaj hotel i saznala da svake godine menja ime zbog toga što loše posluje ( eto kakve hotele oni nude kao odlične, specijalna ponuda itd ). Nazvala sam agenciju, zamolila ih da mi promene hotel, ukazala im na problem, ponudila i veću doplatu samo da nemam problema Odgovorili su mi da to ne može nikako, da je hotel čist i normalan i da je sve u redu i da oni garantaju za to. Kada smo stigli u hotel imali smo šta i da vidimo. Soba je toliko zaudarala da je to bilo neopisivo, klima budjava, posteljina prljava, kupatilo prljavo, nije čišćeno jedno 6 meseci, vrata od sobe razvaljena ne mogu se zatvoriti, nakon jedno dva sata objašnjavanja na recepciji jer niko ne zna engleski dobili smo drugu sobu koja se razlikova po tome što nije zaudarala na crkotinu. Sve što su rekli u agenciji i predstavili nam kao punudu ništa od toga nije bilo u tom hotelu Odmah sam ih zvala i niko se nije javljao na tel. Sutra dan nakon žaljenja vodiču ,

da nemam problema Odgovorili su mi da to ne može nikako, da je hotel čist i normalan i da je sve u redu i da oni garantaju za to. Kada smo stigli u hotel imali smo šta i da vidimo. Soba je toliko zaudarala da je to bilo neopisivo, klima budjava, posteljina prljava, kupatilo prljavo, nije čišćeno jedno 6 meseci, vrata od sobe razvaljena ne mogu se zatvoriti, nakon jedno dva sata objašnjavanja na recepciji jer niko ne zna engleski dobili smo drugu sobu koja se razlikova po tome što nije zaudarala na crkotinu. Sve što su rekli u agenciji i predstavili nam kao punudu ništa od toga nije bilo u tom hotelu Odmah sam ih zvala i niko se nije javljao na tel. Sutra dan nakon žaljenja vodiču, krenuli smo u obilazke drugih hotela i tako proveli svoj dan, tek uveče smo se premestili u drugi hotel Bone SVS i morali doplatiti 50 evra po sobi za šta nismo dobili priznanicu.Traženje drugih hotela i prevoz je bio o našem trošku. Baš me zanima kako to da kada odete tamo možete se premestiti u

duž vagona. Umalo ne poljubih patos jer se sapletoh na nepoznati ležeći objekat, lociran odmah ispred vrata kupea. Čuo se jauk i ja sam uz izvinjenje ( majke ti ga nabijem seljačke u sebi ) produžio dalje. Naduvena bešika me najljubaznije zamolila da je rešim balasta i ja sam, kao svaki dobar vlasnik, rešio da je poslušam. Ispostavilo se da je bolje bilo da sam se upišao u gaće. Pored nečega što bi trebalo da se zove wc šolja su ležala 3 kapitalna govneta, a cela klonjara je tako jako zaudarala na fekalije da sam jedva sačuvao ono malo klope u želucu. Brzo mi je preselo putešestvije po vozu, pa sam jedva dočekao da vidim svoje saputnike .

i čitava predali. Iza toga je odmah Simo [ 39 ] došao u tavnicu i tu smo se sporazumjeli za jelo i druge stvari. Jelo mi dolazi iz neke kafane i sad zasad dobro je . zaudarala na tavnički trulež. Malo dalje prema prozoru prost, napukao kancelarijski orman, a iza njega, upravo do prozora, uzdigao se tavnički, bolnički krevet kao djetinji grob od gvožđa, crn i zarđao, da ga je strahota bilo pogledati U njemu jedna tvrda slamnjača sa dekom i dva tvrda jastuka kao kamen, to je sve. S desne strane prozora pružio se iskrzan i iskrhan podugačak "dnevničarski" sto, prekriven debelim papirom. Kraj stola bijedno i tužno drijemaju dvije tavničke stolice ,

u Verderšer Marktu ponekad su iza njihovih leđa govorili, u šali: eno idu lisica i medved. I možda su pomalo i nalikovali na neki stari bračni par, po svojoj sklonosti da se prepiru, ali i da zajednički prikrivaju greške koje bi jedan od njih načinio. Ovo je lista nestalih. Mart sede za svoj sto i odvi papir: imena, datumi rođenja, vreme nestanka, adrese onih koji su nestanak prijavili. Jeger se nagnu preko Martovog ramena. Pušio je debele zdepaste cigare i uniforma mu je sva zaudarala na njih. Prema našem dobrom doktoru Ajsleru, naš drugar je verovatno umro juče posle šest sati uveče, pa verovatno nikome nije nedostajao do sedam, ili osam, to bi bilo najranije. Možda ljudi i jutros još čekaju da se on vrati. Znači, možda i nije na listi. Ali moramo imati u vidu još dve mogućnosti, zar ne? Prva: da je nestao neko vreme pre nego što je umro. Druga a iz iskustva znamo da to nije nemoguće da se Ajsler zeznuo oko vremena smrti. Ma taj nije

, uključujući tu i njen "evro-reformski" deo, koji gravitira DS-u i nije previše opterećen tradicijom, istorijom i kosovskim zavetom . zaudarala na naftu, interese i golu politiku moći, a ponuđena opravdanja za nju bila su previše providna, licemerna i lažna. Na stranu što do zuba naoružani i haj-tek opremljeni američki vojnici na njihovim ulicama stanovnicima Bagdada, Faludže, Tikrita i drugih iračkih gradova verovatno pre mogu ličiti na opasne vanzemaljce iz nekog naučnofantastičnog filma, nego na dobrohotne pismejkere iz Foksovih ratnih reportaža koji dele deci bombone i grade iračke demokratske

potpunosti, da što pre, "naša" Maja preletačica i ZIgor treba da odgovaraju za svoj minuli rad, sa sve zaplenom imovine, kao i gorenavedeni žuti Ako je po pravdi i poštenju ( na šta se Vučić poziva ), treba svi da se nađu na istom mestu, jer ionako su svo vreme jedni druge čuvali dok se narod zanosio "patriotizmom" i "demokratijom " zaudarala . Nemojte se kriti iza borbe za Vojvodinu, imali ste CELOKUPNU vlast u svojim rukama tolike godine, a nama je bilo samo gore, a vama ... Pa, vidimo to i sami. Zato i ovakav komentar .

večeri, opet pojavi tražeći novac. Čim ga je video, Lejdel shvati da to može biti početak sudbonosne greške; jednostavno, sada mora ubiti vlasnika ove kućerine kako se njegovo prisustvo ovde ne bi iskomplikovalo - jer pijanac sledeći put ne bi došao sam, a Lejdelova lažna dokumenta, s kojima se pojavio u Irskoj, ne bi izdržala ni najmanju proveru. Posle dva udarca primljena u glavu, nesrećnik je izgubio svest. Sveg krvavog, Arnold ga je šutirao do prvog kanala iz koga je zaudarala otpadna voda obližnje čeličane. Žrtva je potonula bezglasa, iznad njene glave pojaviše se klobuci pene - i to je bilo sve. Padala je trunjava, prohladna večer, a s mora je duvao vetar zasićen solju. Ulica Fuks beše pusta, u daljini se nazirala čkiljava svetlost lampi iz zgrada koje su naseljavali radnici čeličane. Kapci na kući, odakle su on i žrtva izašli malopre, škripahu na vetru. On obrisa krvave ruke o pantalone i zabaci kosu unazad; potom umorno krenu u kuću. Pred ulazom

zaudarala

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov