trebali pouzdani srpski ratnici i on ih je dobio u priličnom broju ( oko 4.000 ljudi ). Turci su, naravno, iskoristili tu zaposlenost Mađara na drugoj strani, pa su u septembru upali u Banat, ali su ih kod Bečeja, 9. septembra, presreli despot Vuk, Petar Doci i Pavle Kanjiži i naneli im težak poraz. Despot se isto tako pokazao junak i na drugoj strani. Kad su Turci u jesen 1483. iz Bosanske Krajine provalili do Kranjske i Koruške sačekali su ih na povratku, na Uni, "kod broda Zrinskoga ", despot i hrvatski ban Matija Gereb, pa su ih 30. oktobra potpuno potukli i oduzeli im sav plen .

službe. Neki smatraju da su bili vitezovi. [ 39 ] Zlata-rići su se najprije naselili na ostrvo Koločep ( Calamatto ), odakle su prešli u grad Dubrovnik. Najznačajnija ličnost u ovoj porodici je Dominiko Zlatarić. Njegovi roditelji su bili Žimun Zlatarić, Mihov sin, i Frana, kći Dominika Kladurobovića, koji su bili vrlo bogati. Dominiko se rodio 1558. godine. Imao je brata Miha, koji je bio oficir - tribunus militium ( što bi moglo biti pukovnik ili major ) u vojsci Đure Zrinskoga , te Cvijetu i Nikolu, koji su bili živi poslije očeve smrti. Od sestara znalo se za Katu koja je umrla poslije 1597. godine. [ 40 ] Dominiko je bio veoma nadaren, a učio je talijanski i latinski jezik. Još kao dijete počeo je pisati pjesme. Pošto je u učenju dobro napredovao, otac ga pošalje u Padovu na glasovitu Veliku školu ( Gymnasium i archigymna-sium ), kasnije univerzitet. Tu je izučavao filozofiju, pravo, a u književnosti je toliko napredovao da je bio na glasu kao

upućene njemu nisu dobro prevedene. Kad se zametnuo megdan, i kad je Ture ( Sekula ) triput Marka lasno udarilo, mahom s Marko po konju polaže ( 134 ) = Moslem z Markiem konno z sobą walczą ( 30; Musliman i Marko bore se na konjima ) Niže ćemo se sresti s nekim drugim pogreškama iz prevoda te pesme. U pesmi Poslednji Frankopan i Zrinjski priča se kako je banu Nadaždiju, u čijim su dvorima ban Zrinjski i knez Jure Tržaški, došlo pismo iz Beča: Ki ufati dva mijla brajena, Ban Zrinskoga i knez Tržaškoga, Ter jih pelja k Beču bijelomu, Da će prvi do njega [ cara ] siditi, I s gospodom rujno piti vino ( 171 ). Feldmanovski je to pogrešno shvatio: list u njega kaže Nadaždiju ovako: Vu pochwycił obu miłych braci, Terżackiego i bana Zrinskiego, I przywiódł ich do Biecza białego. Ale oni pierwej z nim siedzieli, Z gospodarzem złote pili wino ( 34. Da uhvati oba mila brata, Tržačkoga i bana Zrinjskoga, i dovede ih u beli Beč. Ali su oni prvo s njime

oko 7000 konjanika napala je Korušku. Nakon pljačke sve su se turske grupe ponovo sjedinile pa su se preko Une vratile u Bosnu. Međutim, hrvatski ban Matija Gereb uz pomoć četa koje je doveo despot Vuk Grgurević na Uni ih dočeka i strašno razbije. Bitka je trajala dva dana, a zarobljeno je preko dve hiljade Turaka i oslobođeno 10.000 hrišćanskog roblja. "Let gospodnjih 1483. tada tecaše, kada Gerebi Matijaš, ban hrvatski, i Vuk despot i gospoda hrvatska Turke pobiše na brodu Zrinskoga , pobiše je prez čisla "( nepoznati hrvatski letopisac ) .