budžet za narednu godinu, a po isteku bespovratnih pomoći, i beskamatne kredite za poljoprivrednike . Zulfe Tursunovića i drugih. Iskaz insajdera čiji su inicijali A. S. iz jednog sela u okolini Bratunca, koji je sve vreme rata bio pripadnik jedinica Armije RBiH u Srebrenici, u Tužilaštvu stoji već godinu i po dana, ali još uvek, izgleda, nije dovoljan za optužnicu protiv bilo koga od Orićevaca. Zašto je to tako - valjanog odgovora do danas nema. Delove iskaza nedavno je objavila TV BN, a NR je, takođe, imao uvid u ceo iskaz insajdera A. S.

uzimajući u obzir status ove osobe, teško bi se moglo reći da je njegov iskaz manje kredibilan od, recimo, iskaza Dražena Erdemovića koji je, po sopstvenom priznanju, bio težak ratni zločinac. Razlika je samo u tome što je Erdemovićev iskaz da je ubio više od stotinu ljudi u Hagu iskorišćen za podizanje optužnica protiv visokih oficira VRS, a iskaz A. S., uprkos tome što tvrdi da lično nikog nije ubio, u Tužilaštvu BiH u Sarajevu još ne smatraju dovoljnim ni za optužnicu protiv Zulfe Tursunovića, a o Naseru Oriću i ostalima da i ne govorimo. Zato, poredeći pomenuta dva iskaza, nije teško zaključiti da se žrtve na širem području Srebrenice i Bratunca i dalje različito tretiraju: kako u Hagu, tako i u Sarajevu .

osetljivi slučajevi prebacuju sa tužioca na tužioca, da se odugovlače, a praktično se čekalo da svedoci pomru ili odustanu od svedočenja - kaže Mitrović . Zulfe Tursunovića za zločine u Srebrenici. On je preminuo, a sve se znalo u vezi sa njegovim nedelima. Bila je spremna dokumentacija i proces je bio na vidiku. Međutim, on je umro i sahranjen je kao navodni branilac BiH, skoro sa svim počastima. Tu sada gotovo imamo slučaj da nema zločina, jer nije dokazan, zato što mu se nije ni sudilo - kaže Velimirović .

izvršilaca [ 6 ] ? Zulfe Tursunovića, kojeg su istražni organi RS teretili za najteže zločine nad Srbima na području Srebrenice i Bratunca. Slično je i u tužilaštvu u Trebinju, čini se da je malo bolje u tužilaštvu u Doboju [ 8 ], dočim je tužilaštvo u Banjaluci jedno od najefikasnijih u BiH, i to po oceni Misije OEBS-a .

. Zulfe Tursunovića, Hakije Meholjića, Safeta Omerovića Miša, Ibrana Mustafića i ostalih .

dece i 97 starih, iznemoglih i bolesnih osoba. U velikom broju slučajeva, ti ljudi stradali su na najužasnije načine. Postoje i očevici koji su iz najneposrednije blizine posmatrali zločine i zločince, a postoje i dokumenti TO Srebrenica koji svedoče o proterivanju agresora . Zulfe Tursunovića. Tom prilikom selo je zapaljeno i uništeno, a imovina opljačkana. Sve to posmatrali su stanovnici susednog sela Čumavići, koje su u izolaciji držali Ibran Mustafić i još nekoliko lokalnih vojnih grupa. Nakon napada na Viogor ubijeni su Stoja Vasić ( 65 ) i Drago Jovanović ( 64 ). Stoja je, prema svedočenju njenog sina Slobodana, bila nepokretna i nije mogla da beži iz sela, te je ostala u svojoj kući gde je ubijena i zapaljena. Ni Drago Jovanović zbog bolesti nije

širok napad na Loznicu i tom prilikom ubili osmoro civila, među kojima i dve žene, maloletnu Vericu Filipović ( 17 ) i pedesetogodišnju Jelenu Stojanović. Među žrtvama je bio i nemoćni starac Radovan Lukić ( 70 ) . Zulfe Tursunovića, Nedžada Bektića, Hakije Meholjića, Safeta Omerovića Miša, Ahme Tihića, Mirsada Dudića i ostalih lokalnih komandira ubili su u tom selu 21 osobu. Među žrtvama bile su i nepokretna starica Dostana Lazić ( 73 ) te njena slepa kćerka Kristina ( 57 ). Obe žene ubijene su i zapaljene u svojoj kući. Nagoreli posmrtni ostaci te dve nedužne žene nađeni su tek ove godine. U istom napadu ubijeni su i starci Stanko Milošević ( 82 ), Radovan Petrović ( 79 ) i Milivoje Mitrović (

koja je posebno bila prepoznatljiva po svirepostima, u Novom Selu kod Zvornika, 17. septembra ubijeno je šestoro meštana, među kojima su dve žene i dva starca: Spasa ( 80 ) i Ikonija ( 62 ) Ilić te Lazar Ilić ( 78 ) i Vaso Marković ( 65 ). U tom napadu zarobljena je 36 - godišnja meštanka A. O. koja će u narednim sedmicama proći sav pakao logora koje su držale vojne i policijske snage TO Srebrenica . Zulfe Tursunovića bilo je Podravanje, a pomogli su im i Nedžad Bektić i Hakija Meholjić. Njihovi vojnici ubili su tom prilikom 29 meštana ne praveći nikakvu razliku među meštanima ni po starosti ni po polu. Tako su ubijena četiri člana porodice Marinković: Miloš ( 55 ), njegova supruga Dikosava ( 55 ) i njihova dva sina Rade ( 31 ) i Milovan ( 37 ). U selu su, između ostalih, ubijene četiri žene i tri starca, a devet žrtava još se vode kao nestala lica. Neki od meštana živi su odvedeni

Osnovnog suda gde su fizički maltretirani. Među logorašima su bili Veselin Šarac i Dragutin Kukić. Kukić će nešto kasnije biti ubijen u logoru, dok je Šarac od zadobijenih povreda tokom mučenja u logoru preminuo odmah nakon razmene. I stanovnici Podravanja ubijani su na svirep i podmukao način klanjem i odsecanjem glava i drugih delova tela, što se potvrđuje spoljnim opisom povreda ubijenih u izveštaju sačinjenom u ratnoj bolnici u Milićima. Čak se i iz jednog pisma Zulfe Tursunovića, upućenog putem MKCK za Slavku Marinković, udatu Pejanović, od 27.8.1993. vidi i potvrđuje da je Tursunović bio i te kako upoznat sa ubistvima Srba u Podravanju i okolnim mestima .

. Zulfe Tursunovića / zamjenika komandanta 28. Divizije takozvane Armije BiH Nasera Orića / stanovništvo čulo da treba da krenu prema Šušnjarima ".

grupu kriminalaca koji švercuju robom iz humanitarne pomoći koja stiže u enklavu. Šta više, opisujući susret sa izvesnim američkim pukovnikom Mekejnom u proleće 1993. godine u Srebrenici, Mustafić shvata da i međunarodni zvaničnici znaju šta se sve dešava unutar te enklave. Ovde je delovala jedna prilično jedinstvena mafija koja je bila izričito pod ingerencijom Nasera Orića. Sada su ovde evidentne tri mafije. Jednom rukovodi Naser Orić, druga je pod kontrolom Zulfe Tursunovića ( Orićev zamenik, op.a. ), a treća je pod kontrolom Hakije Meholjića ( šef Policijske stanice, op.a. ). Njihov glavni zadatak je kontrola crnog tržišta, prenosi Mustafić reči svog američkog sagovornika ( str.306 )

zulfe

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov