se da je i svaki ( građanin ) dužan odmah pri pojavljivanju požara, na gašenje takvog priteći u pomoć stradaloj svojoj braći i bez nametanja zakonske obaveze . čakljama ( čakljari ) i ostali sa vrećama ( vrećari ). Svi ostali stanovnici dužni su u slučaju požara da priteknu u pomoć sa sredstvima sa kojima raspolažu ( krčazi, bakrači i dr. ) ili sa bilo kakvim sudom u kojim se voda sipati može tako da se niko besposlen ne usudi biti .

sa kojima raspolažu ( krčazi, bakrači i dr. ) ili sa bilo kakvim sudom u kojim se voda sipati može tako da se niko besposlen ne usudi biti . čakljama na lako drvo nasađene da ispred vatre i iz iste izvlače nezapaljene delove konstrukcija ili zapaljene i iste odvlači na bezbedno mesto. Sekiraši sa sekirama ako je nemoguće požar ugasiti isti razvaliti porušiti, a ako postoji opasnost širenja požara na susedne objekte isti se presecaju i ruše zajedno sa čakljarima. Odluku o rušenju nezapaljenih objekata ili delova donosio je starešina mesta. Vrećari su imali zadatak da iz objekata zahvaćenih požarom iznose spaljenu

i dužnost svakoga; to jest: da se opredeli jednom ili više njima, šta im je pri pojavljenju požara činiti valja. Tako treba, da nadležna vlast naredi neke, da u prepravnostičabrove imaju, s koima da vodu k mestupožara vuku; neke da naredi, da s kantama vodu zaitajui na vatru da je bacaju; neke da naredi, koi će s merdevinama u pomoć priteći, i po njima se na građevine penjati; neke, koi će sa sikirama građevinepred vatrom u opasnosti stojeći, seći, neke, koi će s čakljama građevine razvaljivati, i iz vatre ili goreću japiji, ili što drugo, izvlačiti; neke najposle, koi će s vrećama iz zapaljeni građevina, ili iz oni koje su blizu vatre, iznositi. Ovo razređenje valja nadležna vlast sorazmerno čislu žitelja da učini. Tako od sto žitelja valja da se uredi, da između stotine četrdesetorica pripravljeni budu na dvadeset čabrova, desetorica da se odrede sa kantama, sedmorica sa lakim merdevinama, dvadesetorica sa sikirama, desetorica sa

građevine razvaljivati, i iz vatre ili goreću japiji, ili što drugo, izvlačiti; neke najposle, koi će s vrećama iz zapaljeni građevina, ili iz oni koje su blizu vatre, iznositi. Ovo razređenje valja nadležna vlast sorazmerno čislu žitelja da učini. Tako od sto žitelja valja da se uredi, da između stotine četrdesetorica pripravljeni budu na dvadeset čabrova, desetorica da se odrede sa kantama, sedmorica sa lakim merdevinama, dvadesetorica sa sikirama, desetorica sa čakljama , a ostali sa vrećama.Ovako da se sto žitenja razrede, pa gde bude u kom mestu čistlo žiteljaveće onda neka se prema ovome čislu po proprciji na prednavedeni način isto razređenje učini. - Ostali pak, koi u gore navedenij red nisu stavljeni, i vo opšte svaka kuća, dužna je tamo gde se požar pojavi, priteći, koi s bakračem, koi s krčagom vodom puni; i makar kakvim sudom jačim, koim se voda sipati može, tako, da se onda niko bezposlen ne usudi biti .

gore navedenij red nisu stavljeni, i vo opšte svaka kuća, dužna je tamo gde se požar pojavi, priteći, koi s bakračem, koi s krčagom vodom puni; i makar kakvim sudom jačim, koim se voda sipati može, tako, da se onda niko bezposlen ne usudi biti . čakljama , vrećari sa vrećama, i svakij valja da se odma svoga sebi opredeljenoga posla lati, i takav najrevnosnije opravlja. A da bi se svakij svoga posla odma latiti mnogo treba .

penjati se, puštati, i sami vodu onima, na krovu gaseći vatru dodavati, i prazne kante natrag primati i zaitačima davati ij. Merdevine ove valja takođe da budu lake, i veličine sorazmerne građevinama onoga mesta, gde se uredba izdaje. Tako, ako u mestu ima i nizki i visoki građevina, valja i merdevine razne visine ustroiti, i narediti, da jedni budu dužni visoke, a drugi nizke merdevine imati . čakljama poite, i pred vatrom, a iz same vatre nezapaljenu jošt japiju, i druge stvari, da izvlače, pri tom i zapaljenu japiju da na čistinu razvlače, i da se staraju u plamenu goreće građevine, ako se ona vodom ugasiti ne može, k zemlji obaljivati i predupređivati. Da se požar dalje ne pazprostranjava. U slučaju pak kadse ne može požar drugojačije utušiti, dok se, pokraj nje koja stojeća građevina ne obori, onde valja čakljari, zajedno sa sikirašima da sve svoje sile upotrebe, da se

ne pazprostranjava. U slučaju pak kadse ne može požar drugojačije utušiti, dok se, pokraj nje koja stojeća građevina ne obori, onde valja čakljari, zajedno sa sikirašima da sve svoje sile upotrebe, da se ista građevina što skorije razvali, ispred požara ukloni, i tako se istij predupredi. Čaklje ove valja da budu gvozdene i na dugačko, lako drvo, nasađene, kako će se s njima moći izdalekai lkako iz vatre koješta izvlačiti. Isti čakljari je dužnosti i to, da oni onu japiju , čakljama razvaljenu i oborenu, dalje od mesta požara odvlače, jedno, da se ta japija ne zapali, a drugo, da ne smeta gasiocima .

tesnac dovedu: jer je mučno bilo boriti se neprijateljskim šajkaa u njigovom brzom pokretu ili napadu u pralelnom pravcu. U tom slučaju valjalo je udeseti napad s fronta, da se napadači i napadnuti gledaju u lice, na ma u kom pravcu da se borba razvije. Na ovaj način zaokružene i opkoljene neprijateljske šajke, sve su više stešnjane, i time su bile sprečene u manevrovanju. Kad su se pobedioci sa svim približili lađama svoga protivnika, tad su neprijateljske šajke privlačili čakljama i lancima, te su Šajkaši lako preskakali iz zakačene lađe u lađu. Prvi, koji je uskočio u neprijateljsku lađu, bivao je nagrađen lađarskom krunom ( corona navali ) a to je bilo najveće i najređe odličije i nagrada za Šajkaše. Ako je šajka malo probušena otvor je odmah zapušen, a vodu bi iscrpeli. Lađe su spolja oblagali džakovima, koji su punjeni bili mahovinom, čekinjama ili vunom, i ovi su nekoliko paralaisali silinu i rušeću snagu đuladi. Za lađe najopasnije je bila grčka

da bude janičar, ali je nekako uspeo da im pobegne, i od tada strašno mrzi Turke. Zahvaljujući njegovim dojavama, Rajko je uvek znao kada brod iz Beograda kreće sa turskim blagom. A dojave je pop Martin Rajku prosleđivao u torbi punoj oraha, pri čemu bi u jedan od njih stavio poruku sa tačnim vremenom polaska turskog broda. Rajko bi sa svojih tridesetak hajduka postavljao zasedu kod Boljetina, na mestu gde su brodovi zbog virova morali da plove uz samu obalu, tako da su mogli čakljama zakačiti brod i privući ga na obalu. Tu bi likvidirali Turke, uzeli blago i deo podelili sirotinji. Ostatak blaga Rajko je krio na skrovitom mestu u pećini kroz koju protiče ponornica ( i ona je kasnije nazvana po Rajku ). Na kraju je hajduk ipak dopao Turcima koji su ga, priča se, obesili baš ovde, pre nego što je stigao ikome da poveri gde je sakrio oteto blago. Doduše, postoje i drugačije verzije završetka ove priče, po kojima se, nakon što su Turci otkrili čime se bavi i dali

? "Bar on zna koja su muška prava, žena u njih ne sme da se meša." Valjda su to deca njegove žene? Kako rom može da zna koja su deca njegova, koja nisu? Njegova su dok mu je njina majka žena. Posle nisu. "Sa Trga Republike, tutnjeći, u Makedonsku svraćaju zelena blindirana kola za đubre. Malo niže od" Komisiona "zastaju, pa dvojica Šiptara u dugim, nepromočivim kabanicama s kapuljačama silaze s papuča na zadnjem delu i ulaze u neko dvorište. Otuda na čakljama preko ramena iznose velike, duboke kante pune đubreta. Istresaju ih u kolska usta nalik na ona u betonske mešalice i vraćaju u dvorište. Onda se nanovo penju na papučice i zviždukom daju znak. Na to kola krenu, opet zagrajaju i nestanu niz ulicu. Kratka, nabijena sredovečna dama sa smeđim šeširićem na krupnoj glavi vodila je o kaišu kratkog, nabijenog, braonkastog mladog boksera. Ćamil mu pucne jezikom. Pas mrdne podsečenim repom i pokuša da zastane. Ali žena ga cimne za

ka njoj, zapljusnu je preko ušća kod Ade i odjedanput ispuni do guše. A ova od toga, daveći se. postade besna i gramziva i, kao nikad dotle, kotrljajući se tamo odakle je došla, eto, poteče naopačke. Jadni Ćupričani, dva zla, a i više njih, često su imali, dva dobra nikad. Pa i sada, dok su jedni, pored Morave, srećni što im se pod rukom našlo nešto za šta nisu grbačili, ojkajući na obali i jašući po debeloj vodurini u plitkim barčicama , čakljama , trnokopima i konopcima s kukama hvatali kao dukat žute balvane ruskog mosta, na kojima će se čitave sledeće zime s ponosom čvariti, drugi su, malčani kraj ćerke joj Ravanice, morali da spasavaju Cigane. Jer treće ili četvrte od tih noći, dok su je kraj kuća sa fenjerima i baterijskim lampama obilazili i merama od pobodenih štapova držali na oku, ona se, pritisnuta Moravom, kao na prstima tiho vrati kroz varoš prema Kučaju. Potom, otvarajući sebi drugi prolaz, podmuklo

taljige jedan ženski leš pred Sarkinu kuću. Oko taljiga pratnja na čelu ide kmet sa štapom u ruci. Pita je poznaje li utopljenicu? Sarka odriče. Pita je opet - a gde joj je kćerka? Sarka odgovara da ne zna, ali da to mrtvo čeljade na taljigama nije njeno dete. Kmet joj opet reče da pogleda bolje, te se okrenu i pozva okupljene da priđu bliže taljigama - al se niko ne nađe ko bi prepoznao Sarkinu kćer. Leš je danima trulio u vodi, sve dok ga čobani nisu pronašli i čakljama izvukli na obalu. Leš je imao dubok modar trag noža ka vratu .

1946 ) inače diplomirani arhitekta projektovao je crkvu na stratištu Srba iz Bosne i Hercegovine u Aradskoj tvrđavi . čakljama i maskama na licu kako proturaju leševe. Dizao se nemušti kosmički smrad koji su mogli da osete ljudi i na Terazijama .

. Udarci su dolazili i sa mostova: železničari su nekako uspeli da strovale veliki blok mermera sa vagona namenjen za mini piramidu nekom povratniku iz inostranstva rodom iz Murtenice i za malo ga promašili . čakljama . Jedva je uspeo da se prevuče skupa sa Moravom .

da tu sagradi kuću, kolibu ili obor. Kazivalo se da su studeni sprudovi, mesta ponoćnog okupljanja istoimenih livadarskih vila: Jezava ili Jezavica ... čakljama gurale do reke i utapale Hodale su vukući svoju nezgrapnu telesinu vreću pihtija. Umesto prstiju, na nogama su imale peraja. Njihovi otisci su žitelje Homolja podsećali na đavolja kopita ... U udubljenjima pokošene trave priređivale su sedeljke. Na njima se većalo kome domaćinu, ako im se tokom godine nečim zamerio, da napakoste Čim oblaci zamrače vidokrug, utvrde od sena prenosile su za tili čas Trljajući oči u neverici, kosce bi izjutra zbunio prizor: na suprotnom

čakljama

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov