Božji. Prvu nauku učio je kod svoga starijeg brata Vasilija, a zatim je prošao i sve svetske i duhovne nauke. Oženio se pobožnom devojkom Teosevijom i bio posvećen za čteca božanskih knjiga u Crkvi Božjoj. Kasnije misao da se posveti pozivu svetskog ritora, no po savetu svetog Grigorija Bogoslova, druga Vasilijevog i njegovog mu dođe, odbaci tu misao i, šta više, otide te se zamonaši kod svoga brata Vasilija na reci Irisu u Pontu, a blažena mu supruga Teosevija postade đakonisa . Ovu blaženu Teoseviju, koja se uskoro zatim upokoji, mnogim pohvalama uvenča sveti Grigorije Bogoslov ( u pismu upućenom Grigoriju ), nazivajući je sestrom "Grigorijevom i svojom, pohvalom Crkve i ukrasom Hristovim .

Evtihija vrati iz zatočenja na patrijaršijski presto carigradski. Isto tako car Justinijan se pred smrt odreče aftartodoketske jeresi, i skonča u veri. Zato ga Crkva spominje s blagočestivim carevima, i praznuje njegov spomen četrnaestog novembra zbog mnogih dobrih dela njegovih, i njegove revnosti k Bogu, i njegovog pokajanja . đakonisa [ 8 ]. Zatim, čeznući za podvizima usamljeničkog života, ona ostavi svet i povuče se u pustinju Nizibijsku [ 9 ], gde i osnova obitelj za devojke. Svojim pobožnim i strogim podvižničkim životom ona služaše manastirskim sestrama kao odličan primer za ugledanje. "Nošena širom neba, Platonida zasija širom zemlje ". Ustav u manastiru svete Platonide odlikovao se naročitom strogošću: sestre su jele samo jedanput dnevno; sve slobodno od molitve vreme provodile su u raznim

u manastir . đakonisa , [ 13 ] vide za vreme svete Liturgije, i to u momentu kad je Sveti Nektarije izgovarao reči Tvoja od Tvojih, veličanstvenu Gospođu, koja je držala Dete u naručju, i kako Ona ušavši kroz carske dveri stade pored Svetoga. Kad je Sveti izgovorio reči Osobito za Presvetu, Prečistu, Ona ispruži ruke i predade mu Dete. Ovo je sestra videla u potpuno budnom stanju. Ova i još mnoga čudna zbivanja, koja su se desila dok je Sveti još bio u životu, pamte i do danas sestre monahinje, očevidci

biće monah. Pošto se tako dogovoriše, sveti Galaktion i Epistima se rastadoše. I krišom razdavši siromasima sve što su imali, i spremivši se na put, kao što se behu dogovorili, iziđoše noću iz svojih kuća i krenuše zajedno, vodeći sa sobom i roba Evtolmija. Putujući deset dana oni stigoše do gore, zvane Puplion, [ 4 ] na kojoj beše manastir sa deset monaha. A podalje od njega nalažaše se mali ženski manastir, u kome življahu četiri prestarele isposnice: starešica im beše jedna đakonisa , česna i sveta po životu. Galaktion i Epistima sa Evtolmijem, ušavši u muški manastir i poklonivši se igumanu, kazaše mu svoju nameru, da žele monahovati na tom mestu. A iguman, proviđajući u njima Božije prizvanje, primi ih i postriže u sveti monaški lik. Onda Epistimu posla u ženski manastir kod svetih četiri isposnice, a Galaktiona sa Evtolmijem ostavi u svom manastiru, naredivši im da sva manastirska poslušanja prohode po monaškom običaju. I življaše prepodobni

Bogu svim srcem. I podvige njegove i trudove ko može opisati? Njega nikada nisu videli nezaposlena: on je ili radio što je potrebno manastiru, ili se molio. Post njegov beše neizmeran: ponekad čitavu sedmicu ništa okušao nije. On toliko čuvaše svoju celomudrenost i čistotu, da je za sve godine svoga podvizavanja strogo izbegavao čak ne videti žensko lice. I stvarno on dugo vremena ne vide. A mnogo puta neka bratija mu predlagahu: Brate Galaktione, hajde s nama da vidiš svetu đakonisu , koja monahuje evo devedeset godina, i od velike su duhovne koristi svima njene pouke o spasenju duše, jer je blagorazumna, i velika po životu i reči. A da vidiš i sestru svoju Epistimu. - No Galaktion nije hteo, i govoraše: Meni je, sveti oci, dosta duhovne koristi od vaših pouka; a sestru svoju ja neću da vidim dok ne dođe vreme, kada će mi sam Gospod narediti da se vidim sa njom. Sestra njegova u Hristu, blažena Epistima življaše u svome manastiru pored svete đakonise kao

svetu đakonisu, koja monahuje evo devedeset godina, i od velike su duhovne koristi svima njene pouke o spasenju duše, jer je blagorazumna, i velika po životu i reči. A da vidiš i sestru svoju Epistimu. - No Galaktion nije hteo, i govoraše: Meni je, sveti oci, dosta duhovne koristi od vaših pouka; a sestru svoju ja neću da vidim dok ne dođe vreme, kada će mi sam Gospod narediti da se vidim sa njom. Sestra njegova u Hristu, blažena Epistima življaše u svome manastiru pored svete đakonise kao anđeo Božji, provodeći vreme, slično Galaktionu, u podvizima i trudovima, i ni u čemu ne izostajaše po životu od svoga brata Galaktiona. Oni oboje behu kao dva svetilnika pred Bogom, goreći ljubavlju k Njemu, i primerom njihovog vrlinskog života duhovno se korišćahu njihovi samonasi i proslavljahu Oca Nebeskog. Međutim veliko gonjenje na hrišćane nije prestajalo: sve su hrišćane primoravali da idolima prinesu žrtvu, a one koji to nisu hteli učiniti, podvrgavahu

ga; a od bratije nikog drugog ne uhvatiše, pošto svi pobegoše i sakriše se po pustinjama i gorama. Tako isto i svete postnice zajedno sa blaženom Epistimom pobegoše iz svojih kelija i sakriše se. Jedino prepodobnog Galaktiona "kao jagnje na zaklanje" [ 5 ] povedoše vojnici k igemonu Ursu na sud i mučenje. Prepodobna pak Epistima, koja se sa drugim devstvenicama krijaše u gori, ču da je njen verenik i brat uhvaćen od neznabožaca i poveden na mučenje, pripade k nogama svete đakonise i kroz plač joj govoraše: Molim ti se, gospođo moja, pusti me da idem za gospodinom mojim Galaktionom, jer eto čuh da su ga vojnici uhvatili i poveli k igemonu na mučenje; i ja ne mogu da budem daleko od njega, jer me srce boli, i hoću da zajedno s njim umrem za Hrista Gospoda našeg. - Đakonisa joj odgovori: He, čedo moje Epistimo, ne idi za njim i ne predavaj sebe u ruke neznabožaca, da ne bi upala u đavolje mreže: jer ti si mlada ,

mučenje. Prepodobna pak Epistima, koja se sa drugim devstvenicama krijaše u gori, ču da je njen verenik i brat uhvaćen od neznabožaca i poveden na mučenje, pripade k nogama svete đakonise i kroz plač joj govoraše: Molim ti se, gospođo moja, pusti me da idem za gospodinom mojim Galaktionom, jer eto čuh da su ga vojnici uhvatili i poveli k igemonu na mučenje; i ja ne mogu da budem daleko od njega, jer me srce boli, i hoću da zajedno s njim umrem za Hrista Gospoda našeg. - Đakonisa joj odgovori: He, čedo moje Epistimo, ne idi za njim i ne predavaj sebe u ruke neznabožaca, da ne bi upala u đavolje mreže: jer ti si mlada, i ja se bojim da se ti iz straha od mučenja ne odrekneš Hrista, i time pogubiš devstvenost svoju, i na ništa svedeš sve monaške podvige svoje, i lišiš sebe spasenja. Na to blažena Epistima reče: Ja ne mogu živeti bez gospodina mog Galaktiona: preko njega poznadoh Hrista, mog istinitog i čovekoljubivog Boga; njegovim rukama ja se omih

i otac po Bogu, i čuvar moje devstvenosti; i ja se ne mogu rastaviti od njega ni u ovom veku ni ubudućem, nego idem i umreću zajedno s njim. Ako on položi dušu svoju za istinitoga Boga, položiću i ja svoju; neka se i moja krv prolije zajedno sa njegovom krvlju za Sazdatelja svih, i ja ću zajedno s njim poći i predstati prestolu Cara slave, koga u snu videh i koji nas zajedno ovenča. Zato, pusti me, gospođo moja, pusti, i moli se za mene Prepodobna đakonisa , videći njene suze i plamenu ljubav k Bogu i k vereniku, reče: Neka te Gospod blagoslovi, kćeri moja, i neka je blagosloven sav put tvoj, te da stradalački podvig svoj završiš kao prvomučenica Tekla. Idi dakle na taj blaženi put, i ukrepljujuća ruka Gospodnja neka bude s tobom Posle toga blažena Epistima, celivavši duhovnu mater svoju, svetu đakonisu, i sve sestre, hitno krenu za svojim milim bratom. A kada sustiže vojnike i ugleda svetog Galaktiona, koga vođahu svezana ,

Cara slave, koga u snu videh i koji nas zajedno ovenča. Zato, pusti me, gospođo moja, pusti, i moli se za mene Prepodobna đakonisa, videći njene suze i plamenu ljubav k Bogu i k vereniku, reče: Neka te Gospod blagoslovi, kćeri moja, i neka je blagosloven sav put tvoj, te da stradalački podvig svoj završiš kao prvomučenica Tekla. Idi dakle na taj blaženi put, i ukrepljujuća ruka Gospodnja neka bude s tobom Posle toga blažena Epistima, celivavši duhovnu mater svoju, svetu đakonisu , i sve sestre, hitno krenu za svojim milim bratom. A kada sustiže vojnike i ugleda svetog Galaktiona, koga vođahu svezana, ona kliknu k njemu: Mili moj gospodine i brate učitelju moj i nastavniče spasenja moga, kojim ja poznadoh istinitog Boga, pričekaj i ne ostavljaj mene, ubogu sestru i sluškinju tvoju Uzmi sa sobom na mučenje mene, koju si izveo iz idolopokloničke zablude i iz svekolike taštine ovoga sveta; vodi k mučeničkom vencu mene, koju si uveo u monaški podvig Seti

pokoravahu svetitelju Hristovom Epifaniju, i poštovahu ga. Bogobojažljiva pak i bezdetna supruga Karinova donese episkopu za crkvu sav imetak što beše ostao posle smrti njenoga muža, da se razda sirotinji, i sama se posveti na službu Bogu. Jedna ruka njena beše već deset godina potpuno paralizovana, i njome se ona uopšte nije mogla služiti. Sveti Epifanije satvori krsni znak nad bolesnom rukom i učini je potpuno zdravom. Zatim on postavi ovu udovicu za đakonisu [ 20 ], kao celomudrenu i dostojnu crkvenog služenja. Ovaj veliki arhijerej Božji imađaše od Gospoda i tu blagodat, da u vreme prinošenja Beskrvne Žrtve vidi silazak Svetoga Duha na predložene Svete Darove, i obično nije završavao molitve uznošenja dok ne bi bio udostojen videti silazak Svetoga Duha. Jednom kad je proiznosio molitvu uznošenja, ne bi znamenja o silasku Svetoga Duha. On onda stade ponovo čitati molitvu od početka, ali ni tada ne siđe Duh Sveti. To isto učini i

njegove vlasti. A sveti Epifanije, žaleći Faustinijana, željaše da se zauzme za njega kod cara, ali Faustinijan uvredljivo odgovori Epifaniju da ne želi njegovo posredovanje za njega kod cara. Svetitelj odustade. Faustinijan pak umre iznenada u tamnici, i svetitelj ga oplaka. A žena Faustinijanova, posle smrti svoga muža, primi svetu hrišćansku veru, pokloni svetoj crkvi sve svoje bogatstvo, i sama se posveti na službu Bogu. I bi od svetog Epifanija postavljena za đakonisu . U svom arhiepiskopskom domu sveti Epifanije imađaše osamdeset monaha, među kojima beše i đakon Savin. Savin se odlikovao vrlinskim životom, umom i izvrsnim pisanjem knjiga. Pored ostalog on je, kao i Poluvije, opisao život svetog Epifanija. Tu on kazuje o njegovim svenoćnim stajanjima na molitvi, o ležanju na zemlji, i o čudesima koja Bog činjaše preko njega. Zbog retke pameti i čistote života arhiepiskop Epifanije postavi ovog jerođakona za sudiju nad duhovnim

porušio, i uništio skoro sve žitelje njegove. Obnovio ga je Konstancije ( 337 - 361 god. ) i dao mu svoje ime "Konstancija ". Ruševine njegove nalaze se u blizini Famagusta. 18. Kitera ili Citera je glavni grad na južnoj obali istoimenog i najjužnijeg Jonskog ostrva u Sredozemnom Moru. 19. Rim, glavni grad Italije, leži s obe strane reke Tibra, na njenom ušću u more. 20. Đakonise su u staroj hrišćanskoj Crkvi bile crkvene službenice od udovica ili starijih devojaka. Služenje đakonisa sastojalo se pre svega u nekim dužnostima prema ženama. Tako su one, na primer: pripremale žene za krštenje, obučavale ih osnovnim istinama vere, pomagale episkopu pri krštenju žena, pomazivale delove njihovog tela izuzimajući čelo, učile ih potrebnom ponašanju posle krštenja, pazile na njihovo pobožno stajanje u crkvi i prisustvovale sa njima na besedama, držanim za njih od strane episkopa, prezvitera i đakona. Zatim, đakonise su se starale o sirotinji i

ili starijih devojaka. Služenje đakonisa sastojalo se pre svega u nekim dužnostima prema ženama. Tako su one, na primer: pripremale žene za krštenje, obučavale ih osnovnim istinama vere, pomagale episkopu pri krštenju žena, pomazivale delove njihovog tela izuzimajući čelo, učile ih potrebnom ponašanju posle krštenja, pazile na njihovo pobožno stajanje u crkvi i prisustvovale sa njima na besedama, držanim za njih od strane episkopa, prezvitera i đakona. Zatim , đakonise su se starale o sirotinji i bolesnicima, služile im, i zbrinjavale ih. 21. Guba je jedna od najzaraznijih, najužasnijih i najsmrtonosnijih bolesti. Obično razlikuju tri vrste gube: belu, crnu i crvenu ili elefantias. Ova poslednja je najzaraznija. Ovi nazivi dolaze od tri razne boje koje imaju njene pege na telu, koje prethode truležnim ranama na telu. 22. Litra - λιτρα - je četvrt oke. 23. Teodosije Veliki carovao od 378 do 395 godine na Istoku, a od 392 do 395 god. i na Zapadu

ti nisi najbliža caru, budući s njim jedno telo? - Takvim i sličnim rečima on pokrenu Evdokiju na gnjev protiv Pulherije. Otada ona poče nagovarati svoga muža da oduzme Pulheriji carsku vlast i da sam caruje. Nagovoren ženom i Hrisafijem car, mada je hteo da to uradi, ipak ga beše stid da nanese sramotu svojoj sestri i učiteljici, godinama starijoj od njega. Stoga Evdokija i Hrisafije potajno moliše patrijarha da nagovori Pulheriju kada dođe u crkvu, da primi na sebe zvanje đakonise , pošto je zbog svog čistog i svetog života dostojna đakoniske službe. U to vreme bejaše običaj: devojke i udovice, poznate po čistom životu, primoravati, makar i protiv njihove volje, na đakonisku službu. Neprijatelji svete Pulherije željahu da to isto primene i na nju, da bi je na taj način udaljili od carske vlasti. [ 11 ] Patrijarh tajno izvesti o tome Pulheriju. A Pulherija, shvativši nameru brata i videvši neprijateljstvo carice i Hrisafija prema njoj, sama ostavi

đakonisa

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov