greha, jeste od zla. đavolske i približio k Sebi, to očistitelno stradanje nije od zla niti je zlo, nego je od Boga i za dobro je ljudi. Dobro mi je što

i moć najvećih lekara u svetu, da od takve strahote i užasa spase jedan jedini ljudski život. Te tako da bi kroz viđenje đavolske vlasti, i kroz osećanje svoje potpune nemoći, poznali veličanstvo i božansku silu Gospoda Isusa. Jevanđelist Marko

stvaralačke, ali, ako bi mi bili na poslednjoj stepenici - i to je opasno. Od onoga, koji izgovara tu molitvu beže đavolske sile, i takav, ranije ili kasnije, ipak se spasava.

blaženi naslednici đavolske , koje su kao paučina u svetu razapete, i u dubini srca vaših osetivši da se ljudi od njih samo smirenjem spasavaju, u

se duži kraj ostavi za vratom a račva ispod vrata, i tek tada se zove onim strašnim imenom - roga... đavolske roge Bolje će biti da vidimo šta radi naš gazda Raka.

kao London, grad ka kojem, pitajući o sreći i smislu, hrle milioni ljudi, baš kao što bi Mefistofelu u idealnom prostoru đavolske sreće "svako... odavao čast" (F, 10498). Roman o Londonu pojavljuje se, u najobuhvatnijoj dimenziji, kao knjiga o

, 378). Baš te reči otiskuju neko stanje duha koje obuzima kneza, zamračuje realnost njegovih uvida, istančanim radom đavolske mehanike koja će ga, i kad promeni posao, pod preciznim okom naratorskih pojedinosti, opet odvesti u isti svet: "Sišli

samo narativnu konfiguraciju Romana o Londonu: delo Crnjanskog počiva na interferenciji narativnih nizova i đavolske simbolike. Jer, Rjepninu presudno i neopozivo smeta Sorokinova praznina, njegov đavo, a ne njegov nemoral, pa kad

iz najnovijeg, modnog žurnala, Pariza "(286): ponovo se motivacijski segment Romana o Londonu pojavljuje kao šifra đavolske simbolike. Dok se u kneževoj uspomeni uvek može potražiti neki ulog njegovog psihizma, gotovo osvešćen i prizvan,

: zgasnuće utopije otvara oko duše za prozirno-demonološke sadržaje sveta. Ako je to geneza semantičkih potencijala đavolske simbolike kakvu posreduje Roman o Londonu, čemu je prirasla ova unutrašnja evolucija umetnikovih naklonosti?

, ali im sama ta želja nanosi ogromnu štetu, jer, po rečima Apostola, oni koji žude za bogaćenjem, padaju u iskušenja i đavolske zamke (1 Tim. 6, 9). Ako ga naslede, i onda im izgleda malo i ništavno, tako da oni koje ni iskustvo nije moglo da opameti, i

su od najvećih, velmože pakla, stojahu blizu njega. Drugi - nad šumom i drugi - po vazduhu; koliko pogled obuhvati - samo đavolske čete.

Arhanđelu za ovo čudo. Po ovom viđenju prepodobni se dade na još veće podvige, i dostiže takvu čistotu uma da je sve đavolske zamke prozirao i molitvom i tihovanjem ih pokidao. Đavo se osobito staraše da prepodobnoga odagna iz pećine i sa stene.

. đavolske , naveo je Radović.

On svima otvori riznice Svoga milosrđa, jer želi da Njegovi darovi postanu svima zajednički. Izbavivši sve od smutnje đavolske , On čuva svoje nasleđe od propasti. Od Njega ništa nije skriveno: ni početak našeg rođenja, ni dužina ili kratkoća