u Livornu. Tamo je umro u 30. godini. Tamo je i sahranjen. Komandu broda "Božidar" je preuzeo njegov mlađi brat Krsto. Đorđevih sinova Andrije i Krsta, bratstvo Berberovića iz Morinja dalo je još niz pomorskih kapetana: Adam, Ignjo (stariji), Niko (Lučin), Nikola (Krstov), Simo, Ilija,

kao sto je katarina sa velikm prezimenom.... pa povediote racuna o vama, mladez ce sama da odluci, i da, uvek su u pravu. Đorđevih tekstova u poslednje vreme, a gotovo nikad gori i bezvezniji komentari. Vrlo indikativno i zabrinjavajuće.

. Pijani vojnici uspevaju da bez velike muke uguše bunu, ubivši pritom petoricu seljaka. Istovremeno, Smiljki na um pada spasonosna ideja: da zatrudni sa jednim od Đorđevih sluga. Ubrzo posle toga saznajemo da je Smiljka trudna, a Đorđe joj dopušta da se vrati kući, iako su i on i Aćim puni sumnji oko toga ko je otac deteta. Smiljka rađa sina i

štreber koji se prenemaže i sa pokretima 70 godišnjaka. Barem je problem straha najlakše rešiti ostavkom da dođe neko hrabriji umesto njega. Đorđevih tekstova do sada, sa dubinom, koncizna sinteza protekle decenije da mu ni oni ispranih mozgova ne mogu ništa odbiti.

zemalja i da su imenovani kao sudije. Postoji nekoliko diplomci sa odličnim međunarodnu karijeru (na Evropske banke, Evropske komisije i Evropskog suda pravde). Đorđevih je podsetio na napade čije su mete u poslednje vreme bili advokati. On je naveo da su na automobile tri advokata podmetnute bombe, da su dve bombe bačene na kancelarije

Julijanu Ranković ", najnepouzdanijeg od tri pripovedača, koji vodi dnevnik snova. U snovima dominira Julijana, za koju se ne može utvrditi da li je proizvod Đorđevih seksualnih maštarija ili je reč o devojčici izgoreloj u požaru koji je on sam kao dečak izazvao. Opsednutost Julijanom, udružena sa manijakalnim preispitivanjem

Jeléne, da se sam kući ne vraćaš. Žućko je stajao mašući repom gazdi, kriveći naizmenično ogromnu grivastu glavu. Je l tako, Žućko? reče oporo Jelen uzimajući lanac iz Đorđevih ruku Je l tako, kućo moja? Zamičući niz šljivak ka domu, sa Žućkom koji je teškim korakom kaskao po lišću zastajkujući i vukući Jelena u stranu zapišavajući stabla,