, zvukom bubnjeva i zurli napali su poslednju odbranu grada. Posle dva sata borbi sa vojskom kojom je komandovao Đovani Đustinijani povukli su se ostavljajući za sobom veliki broj mrtvih i ranjenih.

nije uspeo da probije odbranu), zalutali projektil pogodio je Đustinijanija u grudi probivši mu oklop. Đustinijani je jednog od svojih vojnika poslao do Dragaša da mu zatraži ključ od jedne male kapije da bi ga uneli u unutrašnjost grada

kapije za njima budu zatvorene i zabravljene i da se ne otvaraju bez obzira na sve. Dragaševa uveravanja i preklinjanja Đustinijanija da ne napušta položaj nisu urodila plodom i ranjeni zapovednik je u pratnji nekolicine svojih vojnika unet u grad.

kapiji, ali bilo je prekasno. Nakon toga se sa pratnjom galopom vratio u dolinu Likosa do kapije kroz koju je u grad unet Đustinijani i pokušao da organizuje odbranu, ali je i na tom delu fronta moral branilaca slomljen i oni su se u velikom broju

da se dočepa hrišćanskih lađi (do kojih su mnogi stigli i plivanjem) i da na njima pobegne na Zapad. Među njima bio je i Đustinijani , koji je preminuo par dana kasnije od rane zadobijene u odbrani grada na Hiosu, koji je u to doba bio kolonija

ljudi u gradu od oko 50.000 stanovnika, koliko se procenjuje da je Carigrad tada mogao imati [ 5 ]. Đustinijani je nakon ranjavanja povučen u grad i odmah odnet na jedan đenovljanski brod, koji ga je kasnije odneo na Hios. Na njemu je

g. otpoče poslednji napad. Dva puta Turci biše odbijeni; tada Muhamed II pusti janičare. U tom trenutku Đenovljanin Đustinijani , koji je zajedno sa carem bio duša odbrane, bi teško ranjen i morade napustiti svoje mesto, unoseći time rastrojstvo

1441, kada se tu okupila strana ratnička posada, do 1571, kada su Turci zauzeli Bar. Na takve okolnosti ukazuju i podaci Đustinijanija objavljeni 1553, što ih je uočio Konstantin Jireček, o žestokim sukobima u Baru između latinskog plemstva, delom

je teško i gubitak plodnog i bogatog Grblja, i "krajnje siromaštvo" (poverta estrema), kako je zabeležio Bartolomeo Đustinijani 1553. godine, vladalo je u njegovim redovima. Za bavljenje književnošću šireg kruga ljudi, osim usamljenih i

literate cenili ili koje je kao literate cenilo njihovo doba, savremenici kakvi su, na primer, Policijano ili Pulči, Đustinijani ili Lorenco Mediči u Italiji, kakav je Rable u Francuskoj, kakav je Šekspir u Engleskoj, ili kakav je Lope de Vega u