, ključnoj godini socijalističke Jugoslavije 1968. Zašto je šezdesetosma baš toliko važna? Gdje su danas bivši šezdesetosmaši i jesu li zaista, posle svega, upravo oni "krivi za sve "?

nemačkih intelektualaca koji insistira na negovanju traume besprimernog Aušvica. Dok su sinovi nacista, levičari šezdesetosmaši , davali svojoj deci jevrejska imena, danas unuci nacista, desničari, tvrde: Moj deka nije bio nacista. Da li će se

izbilo revolucionarno vrenje, podrška Vijetnamcima predstavljala je jednu od glavnih retorickih komponenti. Ali " šezdesetosmaši " nisu samo osudivali americku hegemoniju. Oni su osudivali sovjetsko saucesništvo sa Sjedinjenim Državama,

namestilo, makar u hodu, preimenuju u pravi revolucionarni cilj. Što bi rekao teoretičar revolucije Fransoa Fire, ni šezdesetosmaši , na globalnom nivou, ne mogu da se porede sa klasičnim revolucionarima iz 1789. jer nisu imali tradicionalnu

svuda na Svijetu. Da postoji istinska demokratija, održavali bi se Referendumi svakog dana u svim zemljama. Ovi naši šezdesetosmaši , prava su bruka od podaništva. Zahtevali su tačno ono, što je brozomorje nalagalo. Odgovore su dobili već 1974. god. u

stana predavača. Kad sam ja bio predavač, bilo je 42 učesnika. Imao sam veliki stan. Vrlo veliku ulogu su tu imali šezdesetosmaši Vlada Mijanović, Mića Milić, Imširović i drugi koji su organizovali tzv. jaslice za manje grupe studenata. Može se

i protivnik ulaska Španije u NATO Havijer Solana, bivši trockista Lion Žospen, degolista Žak Širak, bivši šezdesetosmaši Joška Fišer i Masimo d Alema... Okupljanjem povodom NATO samita na fin de siecle (kraju veka) bivših natovskih

kulture, smanjivanje socijalnog jaza između klasa, neformalniji odnosi između ljudi), u tome su zapadni šezdesetosmaši bili uspešni. Takvi efekti su primetni i kod nas, iako je teško razlučiti da li je taj slobodniji duh ponašanja proizvod

konkretnijim ali ne dugovečnijim snom na javi, nimalo izdržljivijim od iluzije koju su, živeći i delajući, sanjali šezdesetosmaši .

i drali su se po evropskim ulicama, ne znajući baš tačno šta žele. Sistem ih je, za par godina apsorbovao, tako da su bivši Šezdesetosmaši , u celoj Evropi, samo dvadeset godina kasnije, bili ostrašćeni službenici sistema i Novog svetskog poretka. Sistem

slavljena start-up kultura bili su znaci rapidnog osipanja buržoaskih privilegija, čiji su deo bile i stvari koje su šezdesetosmaši smatrali represivnim okovima slobodnog života: penzija, sopstvena kuća, osiguranje, rad na neodređeno, sindikati

i kojima je, kao kod svakog pijanstva, zbog toga zamućen pogled. Bilo da su nosili pušku, bilo da su postali skojevci ili šezdesetosmaši , ovu grupaciju čine isključivi i netolerantni pojedinci, nespremni na objektivnu istorijsku analizu i nacionalno

i krivi ih za situaciju u kojoj se nalazi kako univerzitet tako i čitavo društvo. Nekadašnji revolucionari, šezdesetosmaši , kao i devedesetsedmaši, deo su današnje društvene elite, ideološke su vođe neoliberalne komercijalizacije svih

su suprotstavljeni pokretu i njegovim ciljevima prestali da budu njegovi učesnici već njegovi protivnici. Tako se i šezdesetosmaši kao (ideološke) vođe neoliberalnih reformi mogu razumeti i kao neko ko nije ostao veran onome za šta se ranije kao

se ranije kao student zalagao, nije ostao veran, da tako kažemo, idealima iz ` 68 - e. Kao što se, uostalom, mnogi drugi šezdesetosmaši koji nisu ni u kakvoj vrhušci i koji su odbili da pređu na stranu trenutno jačeg i obavljaju lakejski posao branioca