i državni hoteli (poslednje je specijalitet bosanske uprave), ali je nesrazmerno više od toga utrošeno na vojničke i žandarmske kasarne i na bezbrojna i raznovrsna utvrđenja, kojima je sva zemlja kao mrežom pokrivena. Na poslednje radove i na

mentaliteta, ova dva momka imaju i zajedničku ljubav prema uniformi Žandarmerije, koju nose u svoje radno vreme. Žandarmski dvojac imao je i žestoku konkurenciju među kolegama, pripadnicima Policijske akademije, SVIBORA, fudbalerima,

Nujorka je tukla i hapsila vise nego Miloseviceva policija devedesetih ali je ubedljivo najokrutniji bio kraljev zandarmski aparat i ORJUN-a. Etnicki princip je bio obrnut. Iako su Srbi bili vecinski narod nismo bili proporcionalno

, istim putem, u isti sat put svoje škole. žandarmske patrole, na uglovima po jedan od gradske policije. Čudna tišina.

ima iskustva u ovakim planinarskim akcijama i poznat je po dobroj tehnici, rekli su u savezu. žandarmske službe i danskog ministarstva spoljnjih poslova, u 28 - članoj ekspediciji na koju se obrušila lavina bili su i

koji je sve rizikovao da bi nam pomogao. žandarmske provokacije, ili bolje reći, ujdurme u služenju kralju, koja je po svojoj perverznosti ocrtavala sam duh ove

, "gorskog cveća Homoljskih planina ". Da li je umro od nelečene ljubavne boljke ili je izvršio samoubistvo posle žandarmskog ranjavanja? Ili je pao od zasednog metka jataka Miše Ilića ili je stradao od šumskog sadruga Draže Gligorijevića? Ili

od zakona posle Prvog svetskog rata pobijeni su u zasedama ili pohvatani i streljani, ali bilo je među njima i onih koje " žandarmski metak nije mogao da pogodi ". Homoljski hajduk Ivan Dabejić, iz Laznice kod Žagubice, i resavski odmetnik Dragoslav -

niko ne vadi. Njegov sadrug do dana hvatanja, Bogdan Milojević - Bogdanić iz Gornjeg Račnika kod Jagodine, ubijen je od žandarmskog metka, pa bačen u Lukarski potok, gde su ga svinje i psi raskomadali. Bra Stanisavljević - Ribarac otrovan je od jataka,

mnoge seljake iz okolnih sela, a naročito iz onih, koja imaju crkve. A kad su se ljudi iz okolnih sela prikupili, nekakav žandarmski juzbaša isprečio se pred sakupljenim narodom i ljutito pitao, zašto ne primaju ekzarhiskog vladiku i zašto ga ne

pošao sam 12. avgusta 1897. godine u 6 sah. pre podne sa svojom ženom u pratnji svoga kavasa Tome Krstića, Tahir-age, žandarmskog oficira i 4 žandarma. Tom prilikom svratismo u Muratovo Turbe, gde smo se zadržali blizu jednog sahata radi onog

Za javnu bezbednost i održanje reda u Kolašinu, mitrovačka vlast je odredila Nuredina, zvanog Keću iz Radiševa, čauša žandarmskog , sa još desetinu žandarma. O ovome se Keći Čaušu Srbi iz kolašinskih sela pohvalno izražavaju.

, nad masovnom klanicom na Belvederu i drugim mjestima, ali su, istovremeno, pozivali na poštovanje hegemonističke žandarmske zakonitosti, na mir i poslušnost, na "legalne "," dozvoljene "oblike borbe. U duši i među sobom, oni su likovali što se

, a ruka mu se sama sa strahopoštovanjem digla i na propisan način dodirnula čelo u znak pozdrava jednom mesinganom žandarmskom dugmetu. To je bilo na samom početku 20. veka. Čini se da se ništa od tada nije promenilo. Posebno posle vesti da se

uz borbu protiv terorizma, prije svega na jugu Srbije uz da li i dalje samo administrativnu? granicu sa Kosovom, glavni žandarmski zadatak.