, a Milošem živiš, bilo je sasvim tačno. Zato bi se i na Srbe (kao i na Jevreje kojima su bile upućene) mogle odnositi Hristove reči prekora: i ukinuste Božiju reč zbog vašeg predanja. Licemeri, dobro je prorokovao za vas Isaija: Ovaj narod me

sirijskih monofizita, latinski oltar Sv, Marije Magdalene, latinska kapela Djeve Marije, jermenska kapela Deobe Hristove Odjece, Pravoslavna Kapela Sv. Longina, Pravoslavna Kapela Izrugivanja, jermenska kapela Sv. Jelene, etiopska

propovedaju Jevanđelje. Hristove Crkve. Ova vlast se na dalje, preko apostola - kroz polaganje ruku (rukopoloženje), prenosila svim potonjim

" sekti. Hristove . Takav čovek se ne može nazvati ni vernikom, a još manje hrišćaninom, jer ruži delo Božije, a znamo "da se Bog ne da ružiti

Istinu Hristovu - Njeno Bogom predano učenje. Iako će mnogi pokušati da izvrnu Istinu (D. ap. 20.29 - 30), mi verujemo u Hristove reči: "da je ni vrata pakla neće nadvladati" (Mt. 16.18).

, pa tek onda ustani i hodi. Takođe iz Evanđelja vidimo da su se mnogi ljudi koji su se s verom i pokajanjem doticali odeće Hristove , isceljivali (Lk. 8,44). U knjizi Dela apostolskih čitamo da je Bog neobična čudesa činio rukama Pavlovim, tako da su i

postane novo biće, onakvo kakvim ga je Bog zamislio, radi čega treba da se promeni, da se očisti od strasti i poroka. Bog i Hristove zapovesti moraju da budu temelj života, a ne privremeno i prolazno zdravlje, blagostanje, izobilje hrane i odeće. Sve

nadsuštastvenim Slovom i osvećena prizivom Svetog Duha, savršava prisustvom označenog, to jest tela i krvi Hristove . Ova se tajna izvršila po neophodnoj potrebi pre nego što ga je pričesnik primio. Jer ako se ono ne bi svršilo pre

Jedinorodnog, i ne prelaže se nikakva slučajna prinadležnost hleba i vina u slučajnu prinadležnost tela i krvi Hristove , nekom razmenom ili mešanjem, već kao što je gore rečeno, istinito, stvarno i bitno, hleb postaje samo istinito telo

iz kojih je privatna svojina bila rigorozno isljučena, kao sto se moze pročaitati u "Delima apostola ". Između Hristove propovedi na Gori i moralnog kodeksa graditelja komunizma ne postoji razlika. U Novom zavjetu se kaže: U mnoštva onih

sile da navode na pravoslavnog Hrišćanina, samo su paučina pred silom Božjom koja ispoveđene i pričešćene sluge Hristove štiti od svakoga zla. I Kiprijan, i vrač iz Egipta, i Melitina, i druidi slomili su se, a nisu uspeli da slome ljude

da je Sv. Pismo tek tako, "s neba" palo, i da je ono u ovakvom obliku bilo dostupno i ranim hrišćanima. Istorija Crkve Hristove nam kazuje nešto sasvim drugo.

Marija je to shvatila i "čuvši reč Božju sačuvala ju je" (Lk. 11, 27 - 28). Kao niko drugi od ljudi, ona je iskusila one iste Hristove misli i osećanja (Fil. 2, 5) i bez roptanja podnosila materinsku patnju koja ju je obuzimala u Hristovim gonjenjima i

radi protiv svega Hristovog i Božjeg, i čini da ljudi odstupaju od Gospoda Hrista. Protiv tajne Božje, tajne Hristove , - a to je Crkva -, istavlja se tajna Satane, tajna zla. Vešto maskirajući sebe, zlo će u poslednje dane dejstvovati