Koji ti je to jezik, jebate? Jel to neki tunguzijski? Tata je kaore: Ravnona da me ne miješrazu, Savljevićumilo, kad sini Vathr Savljevićmilo je kaore: Ništa te ja ne berem, čoviče Moš tako drobit do sutra A zvuči mi malo ka romski Jel me ti to,

sini tvoji živiju kaj brati, Da sloga tva se ne zanemari Marko Vukasović

, jeka, škripnja, rika, tuka, lupa, vika, zveka. Zatim ja zazivah zoru, kako rekoh, jer još ne prosiva budući daleko. Sini , zoro, sini, kad me biži sanak, ti mi mrak izmini vodeć bili danak. Tako ti sunašca i danka, o zoro, nemoj mi srdašca kinit

, rika, tuka, lupa, vika, zveka. Zatim ja zazivah zoru, kako rekoh, jer još ne prosiva budući daleko. Sini, zoro, sini , kad me biži sanak, ti mi mrak izmini vodeć bili danak. Tako ti sunašca i danka, o zoro, nemoj mi srdašca kinit, sini skoro

zoro, sini, kad me biži sanak, ti mi mrak izmini vodeć bili danak. Tako ti sunašca i danka, o zoro, nemoj mi srdašca kinit, sini skoro Jeda te san tavni, da na ruža spava, on moj zlotvor glavni, jošter zadržava? Tako ti sunašca i danka, o zoro, nemoj

tavni, da na ruža spava, on moj zlotvor glavni, jošter zadržava? Tako ti sunašca i danka, o zoro, nemoj mi srdašca kinit, sini skoro Jeda se odivaš i kitiš za gorom ili se umivaš rumenime morom? Što mi se umivaš? Lipa si i čista. Što mi ne prosivaš, o

mi se umivaš? Lipa si i čista. Što mi ne prosivaš, o lipoto ista? Tako ti sunašca i danka, o zoro, nemoj mi srdašca kinit, sini skoro Ah, ustani gori i za svitlost tanku jutrnja otvori vratca malom danku. Tako ti sunašca, otvori, o zoro, nemoj mi

gori i za svitlost tanku jutrnja otvori vratca malom danku. Tako ti sunašca, otvori, o zoro, nemoj mi srdašca kinit, sini skoro Sini; zvizda, koja tebe navistiva, Danica te tvoja sivajuć poziva. Tako ti sunašca i Danice, zoro, nemoj mi

svitlost tanku jutrnja otvori vratca malom danku. Tako ti sunašca, otvori, o zoro, nemoj mi srdašca kinit, sini skoro Sini ; zvizda, koja tebe navistiva, Danica te tvoja sivajuć poziva. Tako ti sunašca i Danice, zoro, nemoj mi srdašca kinit,

; zvizda, koja tebe navistiva, Danica te tvoja sivajuć poziva. Tako ti sunašca i Danice, zoro, nemoj mi srdašca kinit, sini skoro Jeda ružičnoga kitiš iza dola još rumenka tvoga konjica i kola? Jeda željna ići na njeg uzdu vrže? O kada ćeš stići

mi skoro noć žalosna minut? Uzdisana zoro, kad ćeš mi prosinut? Tako ti sunašca i danka, o zoro, nemoj mi srdašca kinit, sini skoro Ali višje puta većma je moguća rič oštra i ljuta neg molitva vruća. San u doba gluho, kad po noći prođe, kao da je čuo

, da mi se smrt mini, tvoj dar valja zvati. Kralju od dana, jasni samovladajući, ah, što tako kasni tvoj plamen gorući Sini , željna smrti, moj životu, sini: užgaj me, usmrti, uskrisi, promini "A sunce, jer svita jest oko, videći da od pet sto

zvati. Kralju od dana, jasni samovladajući, ah, što tako kasni tvoj plamen gorući Sini, željna smrti, moj životu, sini : užgaj me, usmrti, uskrisi, promini "A sunce, jer svita jest oko, videći da od pet sto lita ptić dragi mu ječi, spruži od

kori pivaju, zaječe otpivajuć dvori rajski i milo zveče. Što vas ne probude u suza dolini slatki glas, lude kćere i Eve sini ? Što srce ne digne uši i krila gori, da čuje, da stigne, na što ga Bog stvori? Glasna radost što je, nitko ne viruje nego uho