nazvali "poremećaj sna ". Tuli: Verovatno sam izmešao sve poznate stadijume sna. Zbog toga, kažu, nisam običan čovek iz srednje Evrope i zbog toga sam šampion među snevačima. Nisu imali pojma šta se dešava. La Berž: Ako sam dobro razumeo,

razumem. Nadam se da ste srecni i da je sve dobro. Znam koliko je za indijce tesko izboriti se sa tradicijom i verujem da je covek zaista proziveo to sto Vam je ispricao... Nekada je kjude sramota od svojih iskustava, proslosti pa u pocetku slazu jer

. Shvatam kako je to kad si glup. Glup sam se rodio pa ću takav i da umrem. I zato bratijo, nemoj da vas to smeta. I kao glup čovek možeš da postaneš poznat. Otvoriš sljastičarnica i uvek si najslađi u kraju. A i šire. Si slađi. Možda.

) covek , onaj los covek, kad sam u hrvatska na odmor mnogo para trosim na hotel a kod kolega u slasticarna nista, misle ja

sladoled i krafna i krempita sa politik nema nista osim kazem policajac u moja poslasticarna onaj dobar covek, onaj los covek , kad sam u hrvatska na odmor mnogo para trosim na hotel a kod kolega u slasticarna nista, misle ja italijan: D

i još skuplje u održavanju.. Odgovor na prethodno pitanje: 10 godina star BMW. Pitanje zašto ne BMW serije 5? čovek više voli dimenzije auta srednje klase (mislim na spoljašnje).

nepravdi predstavljaju korpus znanja, profesionalnih vrednosti, ali i etičkih vrlina svakog obrazovanijeg čoveka na Zapadu.

razmišljaju da u svakoj cigareti koju popuše ima mnogo više štetnih materija nego što su konzervansi ili aditivi. Ali, čovek definitivno nije racionalno biće, pa verovatno ne treba ni očekivati da se racionalno ponaša. Uostalom, koliko

, govorili neki drugi zaboravljeni, preslovenski jezici. Civilizacije su se smenjivale, jezici pretapali, ali čovek je ostao isti Zašto pesma nema reči? pitao sam jednom. Odgovori su bili jednostavni i ubedljivi: Nema ih, nikada ih nije

ne znaju ni danas za sudbinu nestalih, za mnoge izbjeglice i prognane, rat će ostati tema dok su živi. Ratove normalan čovek , mišljenja sam, ne želi, ratovi imaju na stotine razloga i nekoliko povoda, ali oni su, naraštajima, nažalost, dio

da sazna istinu. Takvo ponašanje naratora reminescira na scene iz Tibetanske knjige mrtvih Bardo Thodol kada duša čoveka na putu, od smrti do ponovnog rođenja, biva stalno napadana i ometana, zastrašivana od strane jezivih, demonskih

, prvobitno pucanje jake opne, sada zamenjuje iščekivanje velike pukotine: "Ja nemam više razloga za strah. Kada čovek dotakne dno, znate već, čitali ste kao i ja, nema drugog puta nego da se vrati natrag ". Dva sveta u inverziji, svet ispred

žito, pak kad bude i nastane lito, i kad valja da se ispredaju, onda one širom pocrkaju. Što će mlogo gdi ne ima žira i gdi čovek svoju hranu dira? Što je fajda što svinje namiče kada hranu iz žitnice smiče? Drugoj marvi ti naspravljaš sina, nemoj

da čuje more. Takve su nam misli sad, nejasne, a mi mislimo da su jasne, isto važi za okolinu i sve priče. Čovek svoj život vidi i živi kao pravu liniju, kao put, kao kretanje od tačke A do tačke B. Kao pravac od tačke rođenja do tačke

pravu liniju, kao put, kao kretanje od tačke A do tačke B. Kao pravac od tačke rođenja do tačke smrti. Tačnije govoreći čovek tako zamišlja svoj život.