, i ona mi kaže: "Razvedi me od onog balonje, daću ti što zaželiš" Pitam je: "Šta ćeš mi dati?" " Daću ti dve lire, daću ti šajak za tri para navoja i jednu kožu za opanke. "Eto, tako mi reče." Kad je tako, u redu. Računaj da je stvar svršena. "

stanovnika. Razvojem trgovine, saobraćaja i zanata, imućniji seljaci kupuju i druge materijale za izradu odela ( šajak , čoja) i naručuju kod gradskih zanatlija terzija, haljetke bolje i skupocenije i po materijalu i po izradi, pa u selima

postojale vrste kapa kakva je današnja šajkača, samo pod drugim nazivima, te zato treba pogledati značenje same reči šajak i kakve su kape nosili Srbi u davnini.

pod drugim nazivima, te zato treba pogledati značenje same reči šajak i kakve su kape nosili Srbi u davnini. šajak naziva mekana čoja (ili čoha) domaće izrade, a za odevni deo načinjen od njega kaže se da je šajčani ili šajkani (npr.

čoha) domaće izrade, a za odevni deo načinjen od njega kaže se da je šajčani ili šajkani (npr. šajkano odelo). Po Skoku, šajak je "balkanski turcizam ", prihvaćen u bugarskom i cincarskom jeziku. Šajak znači u prvom redu sukno, a potom vrstu

šajkani (npr. šajkano odelo). Po Skoku, šajak je "balkanski turcizam ", prihvaćen u bugarskom i cincarskom jeziku. Šajak znači u prvom redu sukno, a potom vrstu grube čoje.

bolje vrste, mekše i lepše), a ušla je u naš jezik posredstvom Turaka. Dakle, u oba slučaja, kao vrste valjane tkanine, šajak i čoja se identifikuju kao sukno.

, za glavne delove odela imaju tuđe nazive: košulja dolazi od latinskog casula, gunj od gunna i kapa od cappa. Saj, saja, šajak , dolazi od latinskog sagum. Slovenske reči su, međutim, za odela od koža, kao kožuh i šuba (šubara), šapka. Krzno se na

i srpske vojske sedamdesetih godina devetnaestog veka, istoričari, etnolozi i filolozi su zaključili da je reč šajak , u stvari, sinonim za grub u čo hu ili sukno, nastale od glagola sukati, što znači uvijati, upredati i presti. Jedan od

¶ ŠAJAK Vrsta sukna, oštrog na opip, koji je u doradi valjan i čupavljen s obe strane. Od te jednobojne vunene tkanine prave se

njegovi Bunuševčani. Nikad ne beše gologlav, uvek šajkača nakrivljena u desnu stranu, te kaput koporan i čakšire od šajak , pa na bridž. Stao bi pred kapiju, krivih raširenih nogu da bi održavao ravnotežu kada bi popio čašicu više. Svakog ko bi