ukazuju dužno poštovanje, onda njih ne treba poštovati. Aital (postradali oko 376. god.), i njihov mučitelj knez persijskih maga. Mučenicima koje muče knez govori: Ne protivite se

našeg Leontija, i da se udostojimo nebeskog carstva. Amin. Aital beše prvo neznabožački žrec u gradu Arbilu; no potom čuvši o veri Hristovoj reši se da se obrati hrišćanskom episkopu,

svojim propovedati Hristovu veru. Zbog toga on bi optužen upravitelju oblasti kao hrišćanin. Pred upraviteljem Aital ispovedi Hrista Boga. Zato upravitelj naredi te mu odsekoše uvo, pa ga onda vrgoše u tamnicu. Sveti pak Akepsije beše

. Sveti pak Akepsije beše đakon. Uhvaćen, on ispovedi svoju veru u Hrista. Zato ga nemilosrdno tukoše, pa zajedno sa Aitalom uputiše arhimagu [ 42 ] carevom. Ovaj ih izvede pred cara. Oni i pred carem objaviše svoju veru u Hrista. Zbog toga

. 5. To mesto u Bet-Nugardskoj oblasti. Nugarda - grad sa episkopijom, potčinjenom mitropoliji Mosulskoj. 6. Sveti Aital bi kamenovan u junu mesecu, u petak poslednje Duhovske nedele, no budući da je stradao zajedno sa ostala dva mučenika i

. Posle velikih istjazanja bude bačen u tamnicu, gde sutradan budu dovedeni i Josif, prezviter i starac od 70 god, i Aital đakon. Posle trogodišnjeg tamnovanja i mnogih muka Akepsimu odsekoše glavu, a Josifa i Aitala ukopaše do bedara u

i starac od 70 god, i Aital đakon. Posle trogodišnjeg tamnovanja i mnogih muka Akepsimu odsekoše glavu, a Josifa i Aitala ukopaše do bedara u zemlju, i narediše bezdušnici hrišćanima, da ih udaraju kamenjem. Tela Josifova Promislom Božjim

okuju u teške lance i zatvore u tamnicu. Narednog dana biše uzeti prezviter Josif, kome beše sedamdeset godina, i đakon Aital , oba - muževi pravedni i sveti, njihova revnost za Boga beše kao revnost proroka Ilije, i reč njihova oštra kao mač oštar

olakšanje svojim patnjama, uzajamno se tešahu nadom na milost Božiju. Kada prezviter bi odveden u tamnicu, đakon Aital ostade sam pred knezom volhova, stojeći vezan. Pogledavši na njega, volh ga upita: A ti šta veliš? Hoćeš li ispuniti

vrhovni knez nad svima persijskim volsima, kome beše ime Ardasabor. Doznavši da se sveti mučenici Akepsim, Josif i Aital nalaze u tamnici, ovaj naredi da ih dovedu pred njega. I kada svetitelji iziđoše iz tamnice, oni behu toliko oslabili da

zatim, primetivši da on diše, oni ga uzeše i vrgoše u tamnicu. Pošto odvukoše svetog Josifa, knez poče govoriti svetome Aitalu : Evo, pred tvojim je očima život i smrt, čast i beščašće; ne izaberi sebi gore ostavivši bolje; ne idi putem kojim

plaše samo malodušne, a ne junačke muževe, čije su duše zapaljene čežnjom za Hristom. - I počeše silno biti svetog Aitala . A knez sa čuđenjem govoraše svojima: Šta je to, te hrišćani ne mare za ovaj život, a žele smrt kao neki srećni život? - Oni

mu omiljenog prijatelja, po imenu Adesha, koji beše iz grada Arbele, i reče mu: Uzmi ova dva hrišćanina, Josifa i Aitala , odvedi ih u svoj grad, i tamo udesi da oni od svojih hrišćana budu pobijeni kamenjem. - Zato on ne htede da ih sam poseče

i sveta žena, po imenu Snandulija, koja tajno hranjaše u tamnici one što za Hrista stradahu. Doznavši za Josifa i Aitala da su u tamnici, ona dođe sa slugama svojim noću, dade stražarima mnogo zlata, pa uđe u tamnicu i nađe mučenike jedva žive

aital

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov