je prisutno više glasova. Mitra La Vaguette, jedan od njenih tehničara i nekoliko nepoznatih. Ne, još jedan je poznat. Prebiram po sećanju i nalazim pukovnik Bazli. Aksoni počinju da sakupljaju informacije, sinapse preklapaju dalje pod očne kapke, slika se prelama kroz sočivo i sad putuje normalnim putem. Koncentraciju retinala držim visoko. Slika nije najbolja, ali, šta je tu je. Pomalo žalim što vizuelizaciju nisam dopunio osetljivošću na IC spektar. Moraću

tvrdnju. Neuroni ne mogu da obnavljaju. Nedostatak kiseonika oštećuje neurone. Nakon povrede neuroni se dele i na taj način obnavljaju. Neuroni imaju jedro. aksoni , dendrit dendriti, akson Švanova vlakna, Ranvijerovo vlakno

bile iste kod svih miševa. Drugim rečima, olfaktorna šema je jedinstvena u regionima mozga za viši stepen obrade, a s obzirom da miševi predstavljaju model za sve sisare, može se pretpostaviti da ovo važi i za ljude. aksoni susednih i naizgled identičnih MT neurona stižu na tako različite destinacije olfaktornog korteksa? Drugo, postavlja se pitanje: kako sisari mogu da osećaju isti miris na isti način ako svaki olfaktorni korteks ima jedinstveni obrazac? Naučnici predlažu sledeće rešenje: pravilnost

u veštačkim uslovima. Sve počinje od neurona izvađenih iz mozga mladih pacova. Izolovani neuroni se čuvaju u posebnim uslovima, sa neophodnim nutrijentima, u posudama koje su opremljene elektrodama. Veoma brzo, ovi neuroni prestaju da budu izolovani: formiraju se ćelijski produžeci ( aksoni i dendriti) i stvaraju se veze. Posle nedelju dana, mreža neurona počinje da pokazuje i druge znake aktivnosti: pojavljuju se varnice, koje se rafalno šire po mreži. Paljenje ne izazivaju spoljašnji stimulansi, nego određena grupa neurona, baš kao i u pravom mozgu. Spontanost ove pojave ukazuje

potvrdila je da između mozga zdrave osobe i mozga psihopate postoje razlike u funkcionisanju amigdale jezgara uključenih u obradu emocija i kontrolu agresivnih reakcija, orbitofrontalnog korteksa dela mozga ključnog za racionalno planiranje, ali i u strukturi bele mase (što znači da je čine aksoni kojima neuroni međusobno razmenjuju poruke) poznatoj kao uncinate fasciculus. Ovaj trakt (trakt je snop nervnih vlakana koji je u celosti smešten unutar centralnog nervnog sistema; ako povezuje i strukture perifernog nervnog sistema, naziva se nerv) povezuje limbičke strukture, kao što su

različite signale. Šta sve to MRI može da snimi i prikaže u zavisnosti kako je podešen? Na primeru ljudskog mozga, sa MRI slike možemo da odredimo šta je bela a šta siva masa, gde je skoncentrisana cerebrospinalna tečnost, kog su oblika različite moždane strukture, kojim se pravcima protežu aksoni , koliko krvi ima u određenom delu mozga, koliki je odnos hemoglobina i deoksihemoglobina u svakom vokselu, kako je prokrvljena koja arterija, koliko masti ili GABA receptora ima u jednom vokselu i još puno toga. U ostatku teksta ću ukratko obajsniti koji su to modaliteti2 MR - a koji se koriste u

mozga se takođe može meriti pomoću MRI mašine. MRI protokol se naštimuje tako da je signal koji se snima osetljiv na difuziju molekula vode kroz aksone. Difuzija je olakšana u pravcu prostiranja aksona, a ograničena poprečno na taj pravac. Merenjem takvog signala možemo saznati više o tome kako su aksoni raspoređeni i kojim pravcem se prostiru (tj. njihova prostorna orjentacija i grupisanje). Drugim rečima, moguće je na primer zaključiti (sa DW slike) gde je superiorni longitudinalni fascikulus ili kortiko - spinalni trakt SLIKA 3. Postprocesiranje informacija je kod ovog modaliteta od