je priredio, preveo i obimnim analitičkim predgovorom propratio Slobodan Divjak, sadrži radove dvadesetak eminentnih inostranih autora koji na različite načine pristupaju problemu kulturnog pluralizma i ponovnom promišljanju odnosa između politike i kulture, a čiji se teorijski stavovi mogu smatrati kako reprezentativnim i / ili ilustrativnim za pomenutu diskusiju, tako i inspirativnim za dalje razmišljanje. Neki od njih, poput Jirgena Habermasa, Etjena Balibara ili Slavoja Žižeka od ranije su poznati našoj široj intelektualnoj javnosti, drugi, poput Vila Kimlike ili Jael Tamir postali su to od nedavno, nakon što su im prevedene knjige ili delovi knjiga, dok su neki, kao što su širaz Dosa ili Rumi Sakamoto, ostali gotovo sasvim anonimni na ovim prostorima, čak i među stručnjacima, ali širenje problemskih okvira i otvaranje novih analitičkih perspektiva koje su ponudili u svojim radovima u potpunosti opravdava njihovo

novih analitičkih perspektiva koje su ponudili u svojim radovima u potpunosti opravdava njihovo uvršćivanje u ovaj zbornik i, ujedno, svedoči o širokoj erudiciji i uredničkoj minucioznosti priređivača . Balibar ), "Da li nas naša kultura i društvo čine onim što jesmo" ( Brajan Fej ) i "Komunitarizam i moralnost: u potrazi za subjektom" ( Fin Bovring ); drugi deo, naslovljen "Kosmopolitizam, liberalizam i komunitarizam ", donosi tekstove" Kosmopolitska alternativa "( DŽeremi Valdron )," Sloboda i kultura "( Vil Kimlika )," Pojedinac, država i etničke zajednice u političkoj teoriji "( Vernon van Dajk ) i" Postoje li kulturna prava "( Čandran Kukatas ); sledi odeljak" Nacionalno

nastojanjima angažovanih evropskih filozofa i intelektualaca tokom devedesetih godina, i naporima koji se teško i sa mnogo mašte mogu okvalifikovati kao nepristrasni i neideološki a pored frontmena i široj javnosti poznatih perjanica u likovima, recimo, Bernara Anri-Levija ili Alena Finkelkrota u tom evropskom pokretu svoj trag su ostavili čak i daleko intelektualno respektabilniji poput Žaka Deride ili, recimo, i još daleko više, Jirgena Habermasa, kao i Etjena Balibara koji je, međutim, pre godinu dana promenio pozicije i napisao tekst pod nazivom Evropa je mrtav politički projekt [ 4 ] priča o evropskom identitetu i evropskom građanstvu doživela je poraz. To znači da je, čast retkim izuzetcima poput Alana Badjua skoro celokupna intelektualna evropska scena, uz prateći transatlanski kriptokulturni back up i podršku, skoro dve decenije, eksplicitno ili implicitno favorizovala i podsticala širenje EU-forije, i da na kraju u tome nije

ljudi u pećini simbolišu za Platona većinu čovečanstva koja ostaje samo na nivou nagađanja ( εἰκασία ), opažajući samo senke stvarnosti, i pritom ne pokazuju nikakvu želju da pobegnu iz svoje tamnice. Ako bi ipak neki odbegli zarobljenik počeo da se privikava na Sunčevu svetlost i da gleda u konkretne stvari, čije je senke ranije jedino poznavao, on bi ljude u pećini video u pravom svetlu, naime kao zatvorenike u okovima obmane. Platon, Država, VII knjiga . Balibar piše i priznaje sledeće: Jedne zemlje dominiraju, dok se nad drugima dominira ... Ne možemo, dakle, da ne postavimo pitanje, da li je ovo početak kraja EU, konstrukcije koja je započeta pre pedeset godina na temeljima vekovne utopije, a koja se sada dokazuje kao nesposobna da ispuni svoja obećanja. Ukoliko ne pronađe kapacitete za novi početak na radikalno novim osnovama, Evropa je mrtav politički projekat. Balibar, E. Guardian, 6. jun.2010 .

obmane. Platon, Država, VII knjiga . Balibar , E. Guardian, 6. jun.2010 .

i demokratizacijom institucija i društva zauzme partnerski odnos sa EU, dotle su države u jugoistočnoj Evropi u poslednjoj deceniji celokupnu strategiju političkog, društvenog, ekonomskog razvoja podredile ciljevima evro-atlantskih integracija. Najava njihovog isključivanja iz tog procesa, makar samo u spekulacijama unosi nemir u regionu i aktuelizuje mišljenja o sukobu civilizacija, u kojem multikulturalni ambijent služi kao poželjan dekor . Balibar postavlja pitanje "zašto je Evropska unija prećutno klasifikovala kanditature za prijem u novi prostor prosperiteta na moguće, sumnjive ( bar kratkoročno ) i isključene" i odmah odgovara "kako bi što je moguće duže očuvala prednosti podele rada među nejednako razvijenim zonama i otklonila poteškoće koje podrazumeva nova definicija evropskog identiteta izvan misaonih i akcionih okvira proizašlih iz uzastopnih epizoda evropskog građanskog rata." [ 10 ] U praksi ,

ima i zakonomernog reda ( inače, teško je kod nas pristupiti ozbiljnijoj analizi tekovina postkolonijalizma zato što je razgovor o Uniji pod ucenom i zato što smo izvan nje, što ometa ravnopravni diskurs ). Koga se reditelj Lolić i dramaturg Periša Perišić ne odriču. Nije se samo ovaj region ( Zapadni Balkan ) bacio u identitetsku frku već su pitanja ljudskih prava i suvereniteta država ( imigranti, emigranti, azilanti, readmisija ), između Evrope država i Evrope građana ( Balibar ), te se sve to upisuje u novčanice eura, mostovi; mostovi ( Hajdeger ) i pragovi, stanovati i spavati i sanjati ( Hamlet, Šekspir ). I tako dalje, i tako dalje. Radi, radi, moj otrove ( Jago ), otrove zeleni .

za cilj nije imao tek puku prezentaciju kulturnih sadržaja, već nastojanje da se prati dinamika promena društva u tranziciji. To svedoči i veliki raspon tema kojim je pokušano da se kritički i teorijski sagledaju najbitnija pitanja kulture i društva . Balibara , Stivena Grinblata, Gila Anidžara, Aleksandra Hemona, Borisa Budena, Dubravke Ugrešić i mnogih drugih. Takođe, kulturni program NBS uspeo je da u tom periodu ponudi kvalitetna predavanja i nastupe velikog broja kompetentnih autora i autorki iz zemlje i regiona ex-YU. Najzanimljiviji ciklusi predavanja objavljeni su u šest knjiga, u okviru specijalizovane edicije NBS pod nazivom Rizom .

na organiziranata konferenciя fondaciя Buzludža si postavя za zadača s učastieto na referenti ot Bъlgariя i drugi dъržavi-členki na Evropeйskiя sъюz da analizira ikonomičeskata i finansovata politika na Evropeйskiя sъюz, za da mogat da bъdat otkriti načinite tя da bъde promemena i obsъdeni konturite na edin drug Evropeйski sъюz Balibar , profesor filozofije na Université de Paris-X, gostovaće u četvrtak 8. decembra, na Fakultetu za medije i komunikacije, u organizaciji FMK Centra za medije i komunikacije i katedre za master program iz studija realnosti. U sklopu posete profesora Balibara, na Fakultetu će biti organizovana dva događaja .

tя da bъde promemena i obsъdeni konturite na edin drug Evropeйski sъюz Balibara , na Fakultetu će biti organizovana dva događaja .

kako bismo sprečili hakera da zlupotrebi pogođeni nalog. U tom slučaju, poslaćemo vam email sa link-om koji vodi na stranu na kojoj možete resetovati svoju lozinku. Link koji vam šalje Twitter u svrhu resetovanja lozinke za vaš nalog uvek će biti na http://twitter.com/ i od vas nikada neće biti zatražen vaša stara lozinka . Balibar održao 1996. godine u sklopu Wellek Library Lectures in Critical Theory na Kalifornijskom sveučilištu u Irvineu. Potaknut savremenim fenomenima okrutnosti kakva je u ultrasubjektivnim formama identitarnog delirija etničkog čišćenja eksplodirala u jugoslovenskim ratovima ili kakva se u ultraobjektivnim formama proizvodnje suvišnog stanovništva reproducira kroz procese ekonomske globalizacije Balibar otvara teorijski problem nasilja u politici. Dok je

i civilnost naći ćete izlaganja koja je Etienne Balibar održao 1996. godine u sklopu Wellek Library Lectures in Critical Theory na Kalifornijskom sveučilištu u Irvineu. Potaknut savremenim fenomenima okrutnosti kakva je u ultrasubjektivnim formama identitarnog delirija etničkog čišćenja eksplodirala u jugoslovenskim ratovima ili kakva se u ultraobjektivnim formama proizvodnje suvišnog stanovništva reproducira kroz procese ekonomske globalizacije Balibar otvara teorijski problem nasilja u politici. Dok je moderna politička misao od Hobsa do Hegela polazila od preobrazivosti nasilja u političke institucije, fenomenologija ekstremnog nasilja ukazuje da politika nikada ne može konačno dokinuti nasilje ili posve se odreći primene sile. Iz tog kruga nasilja i protunasilja emancipacijska ili revolucionarna praksa izlaz može potražiti u strategijama civilnosti, a osnovne crte takve jedne politike Balibar će ponuditi

Balibar otvara teorijski problem nasilja u politici. Dok je moderna politička misao od Hobsa do Hegela polazila od preobrazivosti nasilja u političke institucije, fenomenologija ekstremnog nasilja ukazuje da politika nikada ne može konačno dokinuti nasilje ili posve se odreći primene sile. Iz tog kruga nasilja i protunasilja emancipacijska ili revolucionarna praksa izlaz može potražiti u strategijama civilnosti, a osnovne crte takve jedne politike Balibar će ponuditi kroz čitanja različitih tokova savremene filozofije .

misao od Hobsa do Hegela polazila od preobrazivosti nasilja u političke institucije, fenomenologija ekstremnog nasilja ukazuje da politika nikada ne može konačno dokinuti nasilje ili posve se odreći primene sile. Iz tog kruga nasilja i protunasilja emancipacijska ili revolucionarna praksa izlaz može potražiti u strategijama civilnosti, a osnovne crte takve jedne politike Balibar će ponuditi kroz čitanja različitih tokova savremene filozofije . Balibar ( Etienne Balibar ) je jedan od najuticajnih savremenih filozofa i vodeći francuski marksista. Trenutno radi kao profesor emeritus na Univerzitetu u Parizu i na Kalifornijskom sveučilištu u Irvineu. Autor je mnogih dela u oblasti marksističke filozofije i moralne i političke filozofije. Neke od njegovih najznačajnijih knjiga su: Kako čitati kapital ( 1965 ); Spinoza and Politics ( 1985 ); Mi, građani Evrope ( 2001 ); Politics and the Other Scene ( 2002 ); L Europe, l

balibar

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov