međubankarskom deviznom tržištu. biopolitička narav postojećega poretka u obliku »vlasti bez vlasti« razvija vlastiti sistemski smisao na temelju reproduciranja

koje je tu upisano možda moglo identifikovati. Todorović se i u svojim ranijim projektima bavio načinima sprovođenja biopolitičke kontrole i istražuje načine na koje institucionalni prostori kontrole i disciplinovanja bivaju upisani u telo. On je

mladi ljudi. biopolitičke teorije u doba posle posmoderne

i refleksije biopolitičke teorije u doba posle posmoderne biopolitička teorija Mišela Fukoa uspostavljena eseju "Pravo smrti i moć nad životom" sredinom 70 - ih godina i predavanjima koje je

upravljanja i sprovođenja pozitivne norme na telo pojedinca i stanovništva biće komparativno analizirane sa biopolitičkim teorijama / filozofijama u doba posle postmoderne (u doba globalizma) Đorđa Agambena i Majkla Harta i Antonija

za savremeno shvatanje raznih oblika suvereniteta, problem ljudskih prava, mesto društva u savremenom svetu, biopolitičke koncepcije politike... Možda će upravo u ovom ogledu Lošonc najubedljvije demonstrirati svoje temeljno filozofsko

Drugosti, odnosno one njegove naslage koje ga dekontekstualizuju i, prema Lošoncovom mišljenju, bacaju ga u ralje biopolitičkih interpretacija politike. Opasnost od svođenja čoveka na njegov biološki potencijal, na njegovu biološku suštinu,

analize diskursa i narativnosti, koja čine sadržaj narednih konferencija (Darmstadt, Banja Luka) u okviru projekta Biopolitički aspekti institucionalnog delanja (DAAD).

mi bi umesto mi bismo. Pismenost, a posebno pravilna pismenost, ne dolazi s rođenjem nije, dakle, u vlasti jednog biopolitičkog natio već strpljivom, dugotrajnom, teškom dresurom, kako je Niče zvao obrazovanje. Da bi neko bio pismen, mora učiti

pritužbi u New York Times Book Review) na tzv. realnim osnovama postojećih i dominantnih odnosa razvijenih u okvirima biopolitičke produkcije. Iako je osnovni cilj istraživanja označen kao izgradnja pojmovne baze za projekat nove demokratije,

poput proizvođenja društvenih odnosa, komunikacije, znanja, ideja i osećanja (što su glavne karakteristike biopolitičke produkcije). Autori smatraju da ova izmena nesumnjivo ostavlja pečat i oblikuje gotovo sve vidove privatnog i javnog

sposobnosti za dinamičku razmenu, koju omogućuju ustrojstvo savremenog društvenog života i nova ekonomska u stvari biopolitička produkcija. U tom smislu, mnoštvo se opisuje kao otvorena mreža pojedinačnosti povezanih na osnovu zajedničkog koje

razumljivo ako se u vidu ima da takvi diskursi u bitnoj meri predstavljaju kulturnu logiku kasnog kapitalizma i biopolitičke produkcije.

u bitnoj meri predstavljaju kulturnu logiku kasnog kapitalizma i biopolitičke produkcije. biopolitički diskurs, s obzirom na delokrug, gotovo po definiciji ostaje fukoovski. Značajnije je, međutim, to da je, ako se

prava (jer ne može biti više pravnih sistema). Ipak, kako je istaknuto u diskusiji posle izlaganja Saše Šepeca, u biopolitičkom režimu sve manje važe zakoni u striktnom smislu, sa ove više norme, koje funkcionišu manje striktno proceduralno, a