forme, u kojoj se težište sa inicijalnog minimalizma novobeogradskih zgrada prenosi na njen poznomodernistički i postmodernistički varijetet. Od 1983. posvećuje se pedagoškom i naučno-istraživačkom radu, vodeći među budućim studentima popularni

i istorijski zasnovanim urbanološkim studijama, primenjuje metodu razgranatih uporednih analiza i vrstu tipično postmodernističke strategije. Dobitnik je Velike nagrade za arhitekturu Saveza arhitekata Srbije (1987).

. Postmodernistički stav nalikuje muškarcu koji voli izuzetno obrazovanu ženu i zna da joj ne može reći "Volim te ludo ", zato što zna da ona

najpoznatiji predstavnici Beket, Jonesko i Adams, maglovito prepoznate kao neposredna preteča jednoj od naracija postmodernističke ideologije, poetike, estetike i etike. U njegovom dramaturškom postupku, naime, postmodernistička sumnja u

od naracija postmodernističke ideologije, poetike, estetike i etike. U njegovom dramaturškom postupku, naime, postmodernistička sumnja u postojanje subjekta, u postojanje referenta, u postojanje totalne naracije, ostvaruje se modernističkim

Slepa ulica raspada se, razlaže, raščlanjava u tolikoj meri da prelazi u irealno. Međutim, ona nije svojevrsno postmodernističko izbegavanje tzv. realnosti i svođenje na monološku igru rečima. Kao što sam rekao, njena realnost krije se u arhetipu

vremena. Zakoračivši na umetničku scenu njih je dočekala neograničena sloboda izbora umetničkog izražavanja. Taj postmodernistički pluralizam dozvolio im je da, shodno sklonostima i interesovanjima, shodno slojevima ličnih percepcija stvore

ima u paru "moderno-postmodernistički" U takvom značenju bilo bi, verovatno, tačnije reći da je Indijsko shvatanje postmodernističko , budući da su neponovljivost. jedinstvenost itd., neke od tipičnih kategorija moderne, dok postmoderna daje veći

od tipičnih kategorija moderne, dok postmoderna daje veći značaj ponavljanju (citatu, rimejku) itd. U tom smislu bi postmodernistička parafraza indijskog shvatanja bila da je svet stalno ponavljani rimejk (remake).

Miloševiceve vladavine "postoji jedna kljucna metodološka razlika. Slicno Miloševicu, i oni su zatocenici postmodernisticke iluzije da ono što nije bilo na televiziji naprosto - ne postoji. Otuda njihovo nastojanje da po svaku cenu zagospodare

sastavni su elementi književnog univerzuma, a naročito su karakteristični za postmodernu književnost. Recimo, u postmodernističkoj prozi Davida Albaharija ima mnogo više narativnih skokova i inverzija nivoa tekst-pisanje i lik-pisac nego u

deo srpske poetike). Pojmovno i terminološki u haosu i neznanju (megalomanija srpskog književ - nog trenutka, postmodernistički metež, ali ta navodna megalomanija niti je strašna, niti vredna tolike pažnje, niti je izrazito različita od svih

pređašnjih megalomanija u srpskoj književnosti, a njih je bilo i o njima se pisalo, niti je takva kakva jeste svodiva na postmodernistički metež, niti je ono zaista postmodernističko u srpskoj poeziji vezivo za bilo kakav metež, neuhvatljivost ili maglinu

, a njih je bilo i o njima se pisalo, niti je takva kakva jeste svodiva na postmodernistički metež, niti je ono zaista postmodernističko u srpskoj poeziji vezivo za bilo kakav metež, neuhvatljivost ili maglinu). Osnovnom tezom promašeno, jer bi urednik

kompozicije. Većina priča uključena u nju tvori fragmentarni, razbijeni roman. Njima pisac vrši uspešnu reviziju postmodernističke poetike. Udarni talas postmodernizma odgrmeo je svoje. Nije potrebno prebrisati sve (pogotovu ne ono dobro) što je u