izlečenje volje odnosno slobode čovekove zbiva se u Crkvi, koja svojom bogočovečanskom i svetotajinsko podvižničkom pedagogijom vodi čoveka ka isceljenju

i ponašanja. Zato se mi uvek vraćamo Rođenju Bogomladenca, Njegovom bogočovečanskom delu, kojim osvetljujemo svoja dela i svoje odnose jednih prema

je Duh Sveti, a saradnik sam svetitelj. A sve to biva, i sve se to zbiva u Bogočovečanskom telu Hristovom - Crkvi: od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. Sveti Stefan se

života, Pravoslavna Crkva i ekumenizam, kao ni u ćelijski sabornik: Na Bogočovečanskom putu, i najnoviji tek izašli hilandarski: Bogonosni Hristoslov /

Ličnost Hristova doživljena i doživljavana u Crkvi kao Njegovom Bogočovečanskom Telu. Hristos je za njega istiniti Bog i život svima, kako sam zapisuje u

Koji je Smisao svega stvorenog i Koji jedini može Svojom čudesnom Bogočovečanskom Ličnošću da sačuva našu dečicu od ovozemaljskog besmisla, beznađa i

našu dušu okrenuo ka besmrtnom, od vremenog - večnom, od čovečanskog ka Bogočovečanskom . On je taj koji je prvi zastao nad pitanjima šta je to život?, šta je to

(1980) pripremili smo i izdali, na brzinu, spomen-knjigu Na Bogočovečanskom putu, u kojoj je, uz prvi deo Avinog životopisa (od rođenja do dolaska u

On je Spasitelj: spasava od greha, smrti i đavola; i to spasava svojom Bogočovečanskom ličnošću, zato i na čelu svih njegovih reči stoji: "Ja - sam vrata ". Sve

savlađuju greh, smrt i đavola. A On - uvek u svemu tome celokupnom svojom Bogočovečanskom ličnošću. Do pojave Bogočoveka na zemlji, ovaj naš svet zemaljski bio

. Ali je celokupno spasenje uslovljeno i ograđeno Njime, Njegovom Bogočovečanskom Ličnošću: "Ko uđe kroza me = mnome - spašće se ". Svuda i svemu: Bogočovek

je, žrtvovao na krstu, išao u čeljusti i utrobu smrti, da bi svojom bogočovečanskom smrću, tj. svojom božanskom ipostasnom silom, satro smrt. A kroza sve

bila jedna, u svima ljudima jedna. Do tog jedinstva ona dolazi ponova u Bogočovečanskom Telu Hristovom: Crkvi. Tu svaki član oseća sebe jednim sa svima ostalim

Hristos, koji je juče i danas onaj isti i vavek, neprekidno u svom bogočovečanskom telu živi istom istinom, istom svetlošću, istim dobrom, istim životom

razjašnjava dogmat o suštastvenom sjedinjenju dve prirode u jednom Bogočovečanskom Liku, Jednom licu.