, po izvornom hrišćanskom shvatanju, samo duša čovekova, nego ceo čovek, i duša i telo njegovo, celosno prizvani na bogočovečansku večnost, oboženje i preobraženje. (Jasno je i očevidno da Dositej, žrtvujući ličnost vrsti i telo individualnoj

uskorak sa faktima; fakta uvek idu daleko ispred nje. Novo vino treba levati u nove mehove. Bogočovečanska fakta traže bogočovečansku logiku. Stara logika ljudska, logika greha tu ne pomaže ništa, a mnogo odmaže. Tu treba imati "Hristov um" (1 K. 2,16),

Ocu našem Savi, našem, svenarodnom očinjem vidu: Povrati nam duši vid, jedini Svetovidu naš Vrati dušu našu u Hristovu bogočovečansku čistotu Svetinjom nas obnovi i svetlošću prosveti i saberi Svetitelju Oče Savo, moli Boga za sve nas.

vera je duhovno utočište za verujuće, kojih je malo, ali i oni koji to nisu, ili su druge vere, mogu u njoj da vide bogočovečansku ljubav i nadu da ovaj život nije samo sen i san. A svakom čoveku, kao i narodu, potrebna je neka duhovna vertikala kao

i što neprekidno i neizmenljivo čuva učenje i predanje svetih Apostola. Spasitelj je ustanovio jerarhiju i predao joj bogočovečansku vlast: da sveštenodejstvuje, uči i upravlja. Jerarhija produžava delo Spasitelja i svetih Apostola koje je sam

živo suštastvo, nego o tome da su se posredstvom Uma (Duha) Bog i telo nesliveno sjedinili da bi obrazovali jednu Bogočovečansku ipostas što je pronikla u devstvenu utrobu u kojoj je i od koje se, blagovoljenjem Oca i sadejstvovanjem Svetog Duha,

toliko poštuju časni krst, poklanjaju mu se i celivaju ga. Svojom krsnom žrtvom Gospod je dao prirodi ljudskoj bogočovečansku silu, kojom se ljudi izbavljaju od svakog zla i bezakonja, [ 361 ] Zato što je Spasitelj svu svoju spasonosnu i

CARSTVU BOŽJEM bogočovečansku misiju i bogočovečanski karakter. Zato što je od Bogočoveka, Crkva je pre svega bogočovečanska zajednica: zajednica

iz jerarhije i vernika, pastve. Oni čine jednu celinu telo Hristovo. Spasitelj je ustanovio jerarhiju i predao joj bogočovečansku vlast: da sveštenodejstvuje, uči i upravlja. Jerarhija produžava delo Spasitelja i svetih Apostola. Pošto je čovek

činio, dobro ili zlo. [ 553 ] bogočovečansku filosofiju, evanđelski, bogočovečanski pogled na svet. Te istine su potpuno ostvarene u životu i radu Bogočoveka

. Stoga su oni prvorazredni filosofi pravoslavni. Njihova je filosofija sve eksperimentalna i empirična, jer bogočovečansku istinu Hristovu neprekidno pretvaraju u svoju svakodnevnu stvarnost, u svoj svakodnevni život. U njima Dostojevski

naivnosti prema strahotnoj kritici Hrista koju vrši Ivan Karamazov. On ima snažno osećanje i jasno saznanje za bogočovečansku istoričnost Hrista. On u Hristu vidi Bogočoveka. Veran činjenicama, on ne može a da Hrista ne smatra za Tvorca sveta i za

i ljubavlju postao čovek, da bi čovek iz ljubavi i ljubavlju postao bog, ali ne Bog po prirodi već po blagodati. Stičuću bogočovečansku ljubav, čovek sa njom stiče bogočovečanske vrline, misli i osećanja.

ljubav, čovek sa njom stiče bogočovečanske vrline, misli i osećanja. bogočovečansku ljubav ljubavlju misli; Bog ljubavlju oseća, ljubavlju zna, ljubavlju zna, ljubavlju živi, tako i čovek božanske

to je evanđelski, bogočovečanski, pravoslavni metod života. Glavno Hristovo delo sastoji se u tome što je On svoju bogočovečansku ljubav učinio ne atributom nego suštinom čovečije ličnosti. Do Njega, ljubav je bila tangenta na krugu ljudskog