imađaše dve kćeri. Mlađa, od ranog detinjstva imađaše u sebi duha nečista, a starija, kojoj beše ime Apolinarija, izmalena mnogo posećivaše svete crkve i provođaše vreme u molitvama. Kada Apolinarija postade punoletna, roditelji smerahu da je udadu. Ali ona to odbi, i reče roditeljima: Hoću da idem u manastir da slušam Sveto Pismo i da vodim manastirski život. - A roditelji joj govorahu: Mi želimo da te udamo. - Ona im odgovori: Neću da se udajem, nego se nadam da će Bog i mene bogobojažljivošću sačuvati čistu, kao što čuva neporočnima svoje svete devojke. I ovo izgledaše roditeljima novo i čudno, da devojka u tim godinama tako govorn, obuzeta božanskom željom. I opet zamoli Apolinarija svoje roditelje da joj dovedu neku monahinju koja bi je naučila Psaltiru i čitanju Svetog Pisma. A car Antemije mnogo tugovaše zbog njene namere, jer željaše da je uda. Ali pošto devojka beše postojana u svojoj želji, i ne pristajaše na prosioce, mladiće visokog porekla ,

ništima i ubogima, siročadi i udovicama, a sama živeći u dobrovoljnoj monaškoj sirotinji služaše Gospodu dan i noć, obogaćujući se duhovnim bogatstvom blagodati Božje. Obučena u oklop molitve protiv nevidljivog protivnika, ona isposničkim podvizima i trudovima umrtvljivaše vojujuće na duh telo, i junački pobeđivaše bestelesnog neprijatelja, satirući glavu paklene zmije i obarajući gordog Velijara smirenjem, krotošću, bogougodnom ljubavlju, čistotom , bogobojažljivošću , poslušanjem i ostalim monaškim vrlinama. Jednom kada sveta monahinja stajaše u ponoći na molitvi, stade pred nju đavo i reče joj: Ti ratuješ protiv mene, i ja ću zaratiti protiv tebe, i ne samo protiv tebe nego i protiv svih hrišćana, jer sam pronašao čoveka pomoću koga mogu povesti borbu protiv Crkve, i mnoge ću odvratiti od poklonjenja ikoni Hristovoj, i mnogi će poći za mnom, tvoreći volju moju. A sveta Teodosija, osenivši sebe krsnim znakom, reče: Budi proklet ti, đavole

ruke prepodobnoga i okružava njega, Isakija; od toga vremena on prebivaše u mučanju, i samo jednom čudesna pojava razdreši mu usta. Živeći angelskim životom na zemlji, prepodobni otac naš Sergije, iako u telu, udostoji se opštenja sa svetim bestelesnim anđelima. Jednom sveti iguman služaše božanstvenu liturgiju sa svojim bratom Stefanom i bratancem Teodorom. U crkvi pored ostalih bejaše i Isakije molčalnik. Sveti Sergije, kao i uvek, vršaše veliku tajnu sa strahom i bogobojažljivošću . Odjednom Isakije ugleda u oltaru četvrtog čoveka koji sijaše neobičnom svetlošću i na sebi imađaše vrlo blistave odežde; na malom vhodu sa Evanđeljem nebeski saslužitelj stupaše za prepodobnim, lice mu sijaše kao sunce, te je prosto bilo nemoguće gledati u njega. Čudna pojava zaprepasti Isakija, i on otvori usta i upita oca Makarija koji stajaše pored njega: Kako divan prizor, oče Ko je ovaj neobični čovek? Makarije takođe bi udostojen viđenja; zapanjen i poražen njime

aprila . bogobojažljivošću i strahom. Jedan razlog je što mu car Maksimilijan nije hteo davati uobičajeni danak od ostatka ugarske i austrijske zemlje, to jest svake godine po trideset hiljada u zlatu. Drugi, što je i sam bio veliki astrolog, pa je razumeo iz planeta da je te godine imao da umre: više je voleo u vojsci sa slavom, nego u Carigradu zbog meteža i šteta koje su obično janičari pravili posle smrti svakoga cara .

ostale pravedne praoce i patrijarhe. Jer ko se nađe dostojan da postane obručnik i prividni muž Prečiste Djeve, Matere Božije? I kome bi data takva čast, da bude nazvan ocem Hristovim? Vaistinu Gospod po srcu svome nađe ovoga muža, kome otkri "nepoznatosti i tajne premudrosti" Svoje ( Ps. 50, 8 ), učinivši ga služiteljem tajne našega spasenja. A kada on već beše starac od osamdeset godina, njemu bi obručena Prečista Djeva Marija i data na čuvanje devstva Njenog. I on sa svakom bogobojažljivošću i strahom služaše Njoj kao Materi Božjoj, a svojoj i svega sveta Gospođi i Vladičici, a tako isto služaše i rođenom od Nje Bogomladencu, i za vreme begstva u Egipat, i po povratku otuda, i za vreme boravka u Nazaretu, izdržavajući ih trudom ruku svojih, jer on beše drvodelja i čovek siromah, iako carskoga roda. Jer Gospodu se htelo da se rodi u sirotinji, uzevši od carskoga roda samo telo, a ne i carsku slavu, bogatstvo i gospodstvo. Zbog toga On blagovoli imati siromašnom i Svoju

s njim o spasenju duše. Po završetku razgovora prepodobni Sergije se smireno pokloni episkopu Atanasiju, moleći od njega igumana za svoju obitelj. Na njegovu molbu vladika odgovori: Odsada ti budi otac i iguman bratiji, tobom sabranoj u novoj obitelji Životvorne Trojice. I preosvećeni vladika postavi prepodobnog Sergija najpre za jerođakona, zatim ga rukopoloži za jeromonaha. Prepun straha Božjeg i umilenja, prepodobni otac Sergije sa najvećom pobožnošću i bogobojažljivošću odsluži prvu svetu liturgiju, posle koje i bi postavljen za igumana. Vladika Atanasije izgovori dugu pouku novopostavljenom igumanu, i reče mu: Čedo, ti on sada primio veliki čin sveštenstva; znaj dakle da si, po zapovesti velikog apostola dužan slabosti slabih nositi i ne sebi ugađati ( Rm. 15, 1 ); sećaj se i ovih reči njegovih: Nosite bremena jedan drugoga, i tako ćete ispuniti zakon Hristov ( Gal. 6, 2 ). Celivavši i blagoslovivši prepodobnoga, vladika ga otpusti s mirom

zaželevši prolaznu slavu, evo ti, dragi moj i ljubljeni brate, uzmi moju carsku krunu n sedi na prestolu roditelja svoga, jer mi Bog tako zapoveda, i u mnogoletnom životu svome kraljuj i brani otačastvo naše od nasilja onih koji vojuju na nas. Gospod moj Isus Hristos neka te utvrdi i ukrepi, i sila Duha Svetoga neka te zakrili ... Od Vladike sviju Hrista nikada se ne uklanjaj, i zakonu božanskoga Pisma vredno se poučavaj; roditelja svoga nikako ne bezčestvuj, nego sa svakom bogobojažljivošću usrdno poštuj, da ti se umnože godine života ( Priče 4, 10 ). Ništa i uboga ne preziri, da ne postradaš ljuto sa onim nerazumnim bogatašem. Od istine ne odstupaj, jer Gospod naš Hristos kaže u svetom Evanđelju Svom: Ako u istini ostanete, istina će vas sačuvati i spasti ( Jn. 8, 31 - 32 ) ... Ja pak idem po sudbama koje mi je Bog odredio, da ne bih prešao u buduće vekove ljuto stradajući. Treba mi dobrovoljno se predati stradašima i telesnim mučenjima, isto onako

Svete Hristove Tajne, spremljene za bolesnike. Sve to pobudi svetitelja Božjeg, te on napisa dve poslanice sveštenstvu sa potrebnim poukama. U njima on savetovaše i naređivaše sveštenstvu: da prestanu činiti stvari, nedolične sveštenstvu; da se ni po koju cenu ne smeju objavljivati gresi koje sveštenik čuje na svetoj ispovesti; da se usrdno staraju o siromašnima i ubogima; da danonoćno rade na spasenju poverenih im duša ljudskih; da se u čistim sasudima i sa svakom bogobojažljivošću drže i čuvaju Svete Hristove Tajne, određene za bolesnike; da se dostojno pripremaju za služenje svete liturgije; da poučavaju narod u crkvi; da žive u uzdržanju i budu ugled vernima u svakoj vrlini i da se na sve moguće načine staraju o spasenju duša ljudskih. Želeći da potpuno iskoreni nedostatke i mane među sveštenstvom, sveti Dimitrije osnova pri svojoj episkopiji bogoslovsko učilište. [ 16 ] Tu on sabra preko dvesta svešteničke dece; podeli ih na tri odeljenja, i u

u hramu i čini velika čudesa, te mnogi smatraju da je On očekivani Mesija. Čuvši to, žena ta odmah ostavi sve i hitno ode hramu; i ugledavši Gospoda Isusa, pade ničice pred noge Njegove i moljaše Ga govoreći: Gospode, ako sam našla milost pred Tobom, dođi u kuću sluškinje Tvoje, da bi dolaskom svojim blagoslovio ukućane moje. - Videći veru njenu, Gospod ode kući njenoj, i blagoslovi nju i sve koji behu u kući njenoj. Marija dočeka i primi Gospoda veoma česno, sa velikom radošću i bogobojažljivošću . I od toga vremena Gospod je sa učenicima Svojim svagda svraćao u kuću Marijinu, kad god je dolazio u Jerusalim. Pri povratku Gospodnjem iz Jerusalima u Galileju, za Njim pođe i Josif sa ostalim učenicima. I kada Gospod uzažele poslati dvanaest apostola Svojih na propoved k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva, vide da ih je malo, pa reče: Žetve je mnogo, a poslenika malo ( Mt. 10, 6; 9, 37 ). Zbog toga Gospod javi svetu i drugih sedamdeset učenika, koje posla po dva i dva

početi ono, što nam predstoji, hoteći kazati što se dogodilo ovom blagočastivom sa sinom svojim. Godine, koje primi ovaj previsoki kralj Uroš Treći presto svoga oca, kao što ukazasmo u početku ovoga žitija, u to vreme takođe venča na kraljevstvo sina svojega vazljubljenoga, narekavši ga Stefan mladi kralj, i obećavši mu dati i do po države svoga kraljevstva, i odlučiti mu dostojan deo svega bogatstva i imanja slave svoje. I kada je ovo bilo, ovaj hristoljubivi mladić sa bogobojažljivošću služaše mu, kako je dostojno sa strahom i trepetom, pokoravajući se roditelju svojemu, čekajući što mu je obećao. I pošto su prošle mnoge godine, i kada je ovaj vazljubljeni sin njegov Stefan mladi kralj dospeo do savršenoga uzrasta da treba da ima dostojan deo države roditelja svoga radi osobnog prebivanja sa svojima, i dade mu zemlju zetsku .

odstupnik vere Hristove, koji se uzneo sam svojom voljom, i koji je veoma uzveličao svoj um, govoreći: "Postaviću presto moj na oblacima, i biću sličan Višnjemu." 78 I zbog takove njegove gordosti istupi od anđeoskog čina, i svetlost Božja bi oduzeta od njega, i bi svrgnut sa visine na zemlju . bogobojažljivošću , u svakoj dobroj veri i čistoti, i poučavah se dan i noć u upućivanju bogorazumnih reči tvojih. Jer ne revnovah onima koji lukavo misle, niti sam zavideo onima koji čine bezakonje, "ne ukloni se moja staza sa tvoga puta, ni srce moje na reči lukave ". 80 Da li ti kada sagreših, i ti da nisi razumeo ono što sam ja učinio? No ti sve znaš, da se u meni ne nađe takva nikakva nepravda. Šta je ovo sa mnom od gneva tvoga i jarosti tvoje, da

, poubijani u tuđem kraju, ostanu bez traga. Isto tako postupaše i Agrikol, šaljući Lisiju u Satelion hrišćane pohvatane u Sevastiji: jer oni behu veliki prijatelji i složni jednomišljenici, i behu se bednici dogovorili da hrišćanima što više jada zadaju ubijajući ih van njihovih zavičaja. U to vreme življaše u Satalionu vrlo ugledan čovek Evstatije. Meću sugrađanima svojim on beše prvi po visokorodstvu i po činu. Vojvoda po činu, Evstratije se odlikovao pobožnošću , bogobojažljivošću i besprekornim životom. Gledajući svaki dan veliko gonjenje hrišćana, on tugovaše i srce mu se kidaše. Gorko uzdišući i plačući, i provodeći vreme u postu i molitvi, on vapijaše ka Gospodu našem Isusu Hristu, da se sažali i smiluje na sluge Svoje, spase ih od bede i odvrati od njih nagrnulo zlo. Pri tome Evstratije i sam željaše da uđe u podvig svetih mučenika i da se udostoji postati učesnik njihovih muka; ali, razmišljajući o raznovrsnosti muka i svireposti mučitelja, on se

svake dobrode ¬ teli. Za hrišćane je krst veličina, slava i sila: jer je sva sila naša u sili raspetog Hrista, sva grešnost naša umrtvljuje se smrću Hristovom na krstu, i sva uzveličanost naša i sva slava naša su u smirenosti Boga koji je toliko ponizio sebe, da je čak izvoleo umreti među zločincima i razbojnicima. Stoga hrišćani, verujući u Hrista, osenjuju sebe kr ¬ enim znakom ne prosto, ne olako, ne nemarno, nego sa svukolikom pažnjom, sa strahom, trepetom i krajnjom bogobojažljivošću . Jer oblik krsta pokazuje pomirenje i družbu u kakvu je čovek stupio sa Bogom. Stoga se i demoni boje krsta, i ne mogu da vide krsni znak, nego odmah beže od njega, znajući da je krst znak družbe ljudi sa Bogom [ 130 ] .

dane od jutra do večeri u manastiru sudelovanjem u bogosluženjima i ispunjavanjem manastirskih pravila i poslušanja, on se uveče povlačio u pustinjsku keliju radi noćne molitve, a izjutra rano opet se vraćao u manastir radi vršenja svojih dužnosti. Godine 1793 prepodobni Serafim bi u svojoj trideset petoj godini rukopoložen u čin jeromonaha. I u tom činu on je, kao i dotada, ali sa još većom ljubavlju, nastavio neprekidno sveštenosluženje, svakodnevno se sa verom i bogobojažljivošću pričešćujući svetim Tajnama Hristovim. Uskoro posle toga prepodobni Serafim uze na sebe još veći podvig i dobrovoljno se udalji u pustinju. To on učini po smrti svog ljubljenog starešine i nastavnika, blaženog starca Pahomija, koji ga pred svoju končinu i blagoslovi na ovaj podvig. Sa gorkim plačem isprativši u zemlju telo svoga nastavnika, i dobivši blagoslov za taj novi podvig od novog nastojatelja, starca Isaije, svoga duhovnog oca, Serafim ostavi obitelj radi