novog društva, novog Čovečanstva, Božijeg Grada na zemlji, odnosno preobražavanje starog društva ovog sveta u novo Bogočovečansko društvo, izgrađeno na novim hrišćanskim, crkvenim osnovama. Življenje u novoj Zajednici, zajedništvo u hristu,

. 31. Monotelitska jeres uči: u Hristu ne postoje dve prirodne volje niti dva prirodna dejstva, nego jedna volja i bogočovečansko dejstvo; čovečanstvo Gospoda Hrista nema sposobnosti za sopstvenu delatnost; čovečanska priroda u Hristu je samo

unutar stvarnih istorijskih i prostornih koordinata, u ambijentu konkretne kulture i civilizacije. To isto važi i za bogočovečansko Telo Hristovo Crkvu, koja se i sama neprestano ovaploćuje, uvodeći različite kulture u pretopionicu stvaralačke

hrišćana važno je poći od činjenice da Crkva ' ' nije od ovoga sveta ' ' ali je poslana u svet, za život i spasenje sveta. Kao bogočovečansko Telo Hristovo ona se svojim identitetom vezuje za Carstvo Božje, ali se u isto vreme čovečanskom prirodom

roda i svega postojećeg na uzrastanje i onu eshatološku stvarnost i stanje koje Prepodobni Grigorije Sinait naziva - " Bogočovečansko stanje Sina ".

smo stvorene ličnosti, i različiti po narodnosti i obrazovanju, možemo uz pomoć Božije Ljubavi da postanemo jedno bogočovečansko Telo, tj. Crkva, a da pri tom sjedinjenju ne izgubimo posebne odlike svake ličnosti.

drugo do zajedničarenje Boga i čoveka, zajedničarenje koje posle Ovaploćenja Gospodnjeg postoji kao realnost, kao Bogočovečansko Telo i Punoća Njegova i kao prostor u Duhu istinskog bogosluženja, kojim verni uzrastaju dokle ne dostignu u meru rasta

jedinstvo nije ni ideološka monolitnost, ni autoritarna uravnilovka, ni čovekocentrična datost: ono je ontološko, bogočovečansko , blagodatno jedinstvo, jedinstvo koje izvire iz opštenja u jednoj Evharistiji Crkve. Tom jedinstvu ne škodi sloboda

. Vreme nam je dato da ga pretvorimo u večnost živeći "mudro "; u Hristu i Hristom. Logosnim bićem svojim vreme je ušlo u bogočovečansko telo Hristovo, Crkvu, i tu našlo svoje večno naznačenje i božansko ostvarenje. Pomoću svetih tajni i svetih vrlina u

da će u Hristu biti dvojica, jedan i drugi ukoliko se Bog sjedini sa punom ili savršenom čovekovom prirodom i da će se Bogočovečansko jedinstvo pokazati kao spoljašnja složenost. Takva složenost ne može biti spasonosna. Apolinarijevo rasuđivanje

, pričešća, ispovesti... Tek kada se um naš oblagodati Hristovom blagodaću, on postaje sposoban za zdravu misao, za bogočovečansko rasuđivanje, za razumevanje božanskih tajni u našem čovečanskom svetu i u gornjim svetovima. I tek kada se srce naše

kultura "- znanje i obrazovanje. Njeni stvoritelji su, ocenjuje Bokan, pokušali da čoveka odvoje od Boga, unize bogočovečansko jedinstvo, razdvoje narod na staleže... Sem gubitka vere i svojevrsnog ukidanja crkve, intelektualna kultura ne

primio čovečansku prirodu. Po suštini božanska i čovečanska priroda razlikuje se beskrajno i neizmerno. Ali se bogočovečansko čudo Hristove Ličnosti baš u tome i sastoji što su ove dve beskonačno različite prirode sjedinjene ličnošću Logosa u

sledbenike. [ 353 ] Njegovo stradanje ima spasonosnu i životvornu silu i značaj po celo čovečanstvo, zato što je bogočovečansko , i On kroza nj prevodi ljudsku prirodu iz ropstva u slobodu, iz smrti u život.

; u tome je sva njegova tajna, pa i tajna njegovog učenja. I njegovo evanđelsko učenje je spasonosno time što je bogočovečansko .