reke Volge: crkva Vaskrsenja, crkva Svetog Dimitrija na krvi, uglički Kremlj sa najstarijom zgradom Ugliča - dvorcem carevića Dimitrija, Spaso-Preobraženska crkva. Kapetanska večera na brodu. Noćenje.

nisu dokumentovani. Carevića potok, hrid Galiola, Saletova pećina i greben kod rta Platamuni. Uskoro se javljamo sa novim doživljajima i

Galiola i rtu Mogren, u Saletovoj pećini i pećinama Azzuro, u Potkaplju, na potopljenom brodu Orestte i naravno na Carevića potoku. U tekstu koji sledi pokušaćemo kroz nekoliko fotografija da vam dočaramo ključne trenutke ovog leta.

je da se uz malo strpljenja sipama moglo prići veoma blizu čak i za vreme dnevnih zarona. Carevića potoku imali smo neuobičajen susret. Za vreme drugog ronjenja iznenada se pojavilo jato malih gofova feluna. Tokom

. Jadransko jato smo sretali i par puta kasnije, ali više nikada nije bilo tako druželjubivo kao tog popodneva na Carevića potoku.

- pita ga carica - reci mi zašto gorke suze roniš? - Od radosti - odgovori joj; uplašio se da joj kaže istinu da mora dati carevića . Izađe on posle u zadnje dvorište, otvori crveni kovčeg - iz njega izađu bikovi i krave, ovce i ovnovi, nakupilo se tušta

i ispriča carici i careviću istinu. Tugovali su i plakali svi zajedno pa su onda odlučili da im nema druge, već da daju carevića . Odvezu ga na morsku obalu i ostave samoga. Carević pogleda unaokolo, ugleda stazicu i pođe njome: valjda će ga Bog

i obreo se u gustoj šumi; u šumi beše kućica, a u kućici živi baba-Jaga. Svratiću ", pomisli carević i uđe u kuću. - Zdravo, careviću - progovori baba-Jaga. - Il ' od nečeg bežiš ili nešto tražiš? - Eh, bako Najpre me napoj, nahrani, pa onda pitaj. Ona ga

se carević od vodenoga cara, a sve suze roni. Vasilisa Premudra otvori prozor od svoje sobe, ugleda ga i upita: - Zašto, careviću , suze roniš? - Ah, Vasilisa Premudra Kako da ne plačem? Tvoj otac mi je zapovedio da za jednu jedinu noć sagradim

i za tren oka naprave kristalni most, ukrase ga raznim šarama i raziđu se kućama. Ujutru rano budi Vasilisa Premudra carevića : - Ustani, careviću Most je gotov, sad će otac doći da ga vidi. Carević ustane, uzme metlu, pođe na most i stane ga mesti i

i kruške. Vrati se carević od vodenoga cara, a sve suze roni. Vasilisa Premudra otvori prozor i upita ga: - Što plačeš, careviću ? - Kako da ne plačem? Tvoj otac mi je naredio da za jednu jedinu noć vrt zasadim. - Ništa ne brini Lezi da spavaš; jutro je

pevačice pevaju, na drveću cvetovi cvetaju, a svuda vise zrele jabuke i kruške. Ujutru rano budi Vasilisa Premudra carevića : - Ustaj, careviću Vrt je gotov, otac dolazi da ga vidi. Carević brzo uzme metlu pa pravo u vrt - poneku stazu omete,

ona će postati tvoja žena, a ako ne pogodiš - narediću da te ubiju. Sazna za to Vasilila Premudra pa uluči priliku da rekne careviću : - Prvi put ću maramom mahnuti, drugi put ću haljinu popraviti, a treći put će mi iznad glave muva leteti. I tako je

jela - stotinu ih ljudi ne bi pojelo Naredi zetu da sve mora biti pojedeno, ako išta ostane - biće zlo. - Oče - zamoli carevića - sa mnom je jedan starčić, dozvoli mu da jede s nama. - Neka dođe Tu se odmah stvori Prejedalo. Sve je pojeo - i još mu je malo

vise. Iza njega u banju uđu mladenci, umiju se, napare i kući vrate. - Hajdemo da pobegnemo od oca, vodenoga cara - veli careviću Vasilisa Premudra - on je na tebe toliko srdit, da se bojim da ti kakvo zlo ne nanese - Hajdemo - kaže carević. Odmah

carevića

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov