blagosiljajući Gospoda. Međutim careve sluge ne prestajahu raspaljivati peć naftom, smolom, kučinom i suvarcima; i dizaše se plamen nad peći četrdeset devet lakata; i suktaše, i sagore one Haldeje koje nađe oko peći. Angeo pak Gospodnji siđe u

i svetla lica sa sniskim, malo ispupčenim čelom. Gustu plavu kosu nikad ne mogaše dobro očegšljati, već se uvek ona dizaše ispod maramice i u neredu pokrivaše joj ceo vrat i male, sitne, pripijene uši. Usta joj behu mala i tanka, k o paricom

i prigrlio rukom... Sunce je sijalo, čist je zrak blještao i udarao ga po očima zasenjujući ih, a prašina koja se dizaše od njegovih raspasanih pojaseva i odvezanih opanaka, svoga ga obuzimaše i lepljaše se po njegovom, krvlju i znojem

ikakva reda. Da je uhvatim za ruku, da je poljubim hiljadu puta, pa da umrem. Talas strasti (sit venia verbo) sve mi jače dizaše grudi. Ja se nagoh njojzi. U isti par sinu mi kao munja kroz glavu: Švabica, sirota, moja mati, Srbija. Skočim i, ne

u noć. Sveća beše sasvim izgorela, i ona hartija, kojom je na dnu umotana bila, beše se upalila i uz nejasnu svetlost dizaše se gust dim koji dohvataše čak do gredice, jer je bilo tako tiho da ništa nije smetalo njegovu putu k nebu.

jednim prstom. Mi je prihvatismo i privedosmo krevetu. dizaše glave ni ruku s očiju.

: mnoga kandila jasno gorahu, i tri svetlonosna čoveka pevahu neiskazane sveštene pesme, i kađahu, i ognjeni stub dizaše se nad moštima svetiteljevim. Ovo čudo videše mnogi. A jedan Jevrejin, čija kuća beše blizu mesta na kome ležaše

i ugleda grdnog i groznog džina koji je temenom dodirivao oblake ispod mesečeve svetlosti. Nekakvo jato silnih ptica dizaše se sa zemlje i proletaše kroz onoga džina koji, nemogavši da ih ščepa, škripaše zubima od besa, a čim bi neku od ptica

, dvadeset hiljada njih na broju, sagoreše u plamenu pevajući slavu Božju. Za pet dana potom goraše crkva, i dim neki dizaše se iz nje s opojnim i divnim mirisom, i neka čudna zlatozarna svetlost pokazivaše se na tom mestu. Tako slavno skončaše

starosti upokoji se u Gospodu 586. godine. dizaše k Bogu, toj jedinoj želji, Ko i svi veliki drevni svetitelji. Pitahu monasi divnoga Pajsija: Koja dobrodetelj većma

- kalom. Približavajući se k Egen - batir - kali, pred nama se viđahu na horizontu, stijene Geok - Tepe, nad kojima se dizaše veliki dim; i mnogi govorahu da su Ahal - Tekinci razredili svoje kibite i imuće, krenuli da bježe; ali na žalost oni o

, a sam se udalji tužan. I sve svete, svakog posebno, staviše u spremljenu burad, ogradiše burad drvima, i potpališe. I dizaše se plamen u visinu na dvanaestak metara, a sveti usred ognja pevahu i hvaljahu Boga. Pošto izgoreše drva, i sav gorivi

i opijalo. Nad gajem se njegovim, tako mu se priviđalo, bijaše spustila nekakva ledena grobna tišina i tuga koja se dizaše u magličastom priviđenju izmeđ zelenih ovršaka i pomodrelog neba. On se prvi put tada u svom životu zaplakao, i vratio

visovima. dizaše sve jača i silnija graja što se radnici bliže primicahu.

i ilikama, pod punim pusatom. I Turci bi se i čaršilije divili i čudili zgodi i bogatstvu Reljinom, a u njegovoj duši dizaše se slast i toplina, svijetla i meka kao neznana pjesma bez riječi što se diže od zagrijane zemlje i, mirišući, veže se sa

dizaše

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov