slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "dostojevskovih".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
da je Dostojevski bio Rus i bio u Sibiru, pa to znanje biografsko kao bajagi zaborave, da ga pronađu, naknadno, u srži Dostojevskovih koncepcija. To su Kolumbi, koji najpre otkrivenu Ameriku, naknadno pronalaze, pomoću astrologije i silogizma, a ne
, i ako moja besmrtnost crpe svoju silu iz Boga. Živog i večnog. Dva kompleksa vladaju dušama pozitivnih heroja Dostojevskovih : kompleks osećanja Boga i kompleks osećanja lične besmrtnosti. Srca su njihova ispunjena Bogom i besmrtnošću, i sve
to živi Život koji se mora doživeti, stradanje koje se mora otstradati, bol koji se mora preboleti. Dostojevskovih heroja potstiče nas da ih svrstamo u dve grupe. Prvu grupu sačinjavaju negativni heroji antiheroji. Oni rešavaju
i Volter, Manfred i Šeli, Niče i Meterlink. Ali svi njihovi buntovi, uzeti skupa, samo su gluvoneme preteče buntovnika Dostojevskovih . Šibani knutom životnih užasa, poraženi jezovitom tragikom svetova, Dostojevskovi antiheroji stvaraju buntove
vrhovni duh zla i uništenja. Kada bi on sam predavao filosofiju ateizma i moralizma, ne bi bio strašniji i buntovniji od Dostojevskovih antiheroja.
drugo do Pleasant Sunday-afternoon literature. U odricanju Boga svi su osnovci prema Dostojevskom. Dostojevskovih antiheroja mistički užas života našao je svoj najsavršeniji stil, svoj najadekvatniji izraz. U Ničea ima retorike, u
jedno: ima Boga, ima besmrtnosti. Dostojevskovih . Oni ne dokazuju Boga logički, već pokazuju psihofizički. Diskurzivno i dijalektički ne može se dokazati ni
lik Hristov i unakaženog Hrista propoveda, a protestantizam ga je davno izgubio. Dostojevskovih dolazi otuda što oni u dušama svojim čuvaju čarobni lik Hristov. Ovaj lik je suština njihovih ličnosti. Oni žive njime,
u svima svojim herojima. Naročito u Ivanu Karamazovu koji, u izvesnom smislu, pretstavlja najpotpunije ovaploćenje Dostojevskovih mučenja oko rešenja vekovečnih, prokletih problema.
pod tako podrugljivim uslovima. Ali bar imam vlast da svršim sa životom. Nije velika vlast, pa nije veliki ni bunt Dostojevskovih antiheroja je nešto izuzetno u sferi ljudske misli. Buntovno raspoloženje se penje do vrtoglave visine, na kojoj se
svetu jedina istinska i nezagorčiva blagovest za čoveka Bogočovek. Ta blagovest zrači iz hristočežnjivih heroja Dostojevskovih i struji iz hristolikih ličnosti njihovih. Svi oni doživljuju tajnu čoveka kao slatku božansku tajnu, kao
nalazi u Hristu i dušu svoju, i volju, i srce, samo očišćene, obnovljene i obesmrćene. Dostojevskovih je život neprekidnog samoodricanja i samoraspinjanja i odlučnog idenja za Hristom. Čim se Aljoša, razmislivši se
... Gospod moj pobedio je đavola u srcu mom. Dostojevskovih heroja koji se ili nalaze na putu ličnog samousavršavanja ili uznemireno traže viši smisao ovom životu u svetu. To
visi celokupno Evanđelje Gospoda Hrista; o ovim dvema zapovestima visi sav život i učenje hristolikih junaka Dostojevskovih , visi sav život i učenje i samog Dostojevskog.
i najotvorenije izneo u Braći Karamazovima, u šestoj knjizi koja nosi naslov: Ruski monah. Starac Zosima je oličenje Dostojevskovih hristočežnjivih stremljenja i evanđelskih shvatanja. U njemu se ogleda krasota i sila Dostojevskove duše. U blagom i