tačaka sa realnošću, kao što su nacionalističke ideje, rasističke ideje, plemićske, nasledno-monarhijske ideje, egalitarističke ideje, u koje spadaju komunizam, ali dobrim delom i demokratija itd. Teže vidljiv deo njihove primarne motivacije je

), mnoge od ovih grupa usvojile su kao svoju ideološku platformu.Najpoznatiji primer primene maoističkih ideja egalitarističke agrarne revolucije (tzv. Nove demokratije) bila je tadašnja Demokratska Kampućija, predvođena Crvenim Kmerima i

, obuhvatnija i više liberterska od prethodne. Etika vrline završava na mestu koje nije radikalno drugačije od egalitarističke i individualno-autonomističke liberalne etike. [ 23 ]

, neminovno se odražava i u svesti društvenih aktera. Mahnito društveno raslojavanje dovodi do erozije nekadašnje egalitarističke svesti. Društvo se više ne doživljava kao zajednica radnih ljudi koji sa jednakim pravima učestvuju u njegovoj

izrazima koji se kreću unutar zajedničkog (ideološkog) prostora. A unutar tog prostora bez obzira na jasne egalitarističke tendencije, veoma često, da ne kažem po pravilu, se izdvajaju lideri. Ponovo, ne neko ko nameće svoju viziju nego neko

koja je stvorila države blagostanja poput Švedske, Finske ili Norveške. egalitarističke navike zaostale iz prethodnog sistema predstavljaju značajnu prepreku usvajanju novih vrednosti i novog načina

, perioda Dugog marša i Janana. Postoje, međutim, i mnogo tananije, ništa slabije veze sa starijom prošlošću. Egalitarističke i utopističke težnje narodne tradicije bez sumnje su duboko uticale na glavnog vođu nove Kine. S druge strane, smisao

nauka koja je uvek bila, jeste i ostaće elitistička delatnost ne bi nikada ni zaslužila našu pažnju, zar ne? Egalitarističke utopije ili totalitarne distopije slabo mare za nauku; kao što Džordž Orvel naglašava: U Novogovoru ne postoji reč

i bez pritiska, osim, samo donekle, 1888. Gotovo sve vladajuće ideologije u srpskom društvu bile su kolektivističke, egalitarističke , liderske, isključive, neprijateljske prema Zapadu, a na vlasti su bezočno kršile i ustave i zakone, tretirajući

ispituje neke od ključnih elemenata Nozikove liberatarijanske teorije. Nozik razvija svoju poziciju kritikujući egalitarističke premise teorija konačnog stanja i tekućeg udela kod kojih se ustanovljava određeni obrazac raspodele dobara i usluga

jedan skroz-naskroz plebejski i prosvetiteljski, od svake nadmoći i sublimnosti "oslobođen" svetonazor. Rečju, za egalitarističke , prosvetiteljske, humanitarne, par excellence nihilističke "tradicije" savremenog Zapada. To je njihovo