; tamo hidre strahovite fište, mnogoglave, na velika jata, dignutijeh nad pučinom glavah; ehidne iz prostrane i žedne utrobe dižu mukle i plačevne glase; himere su tamo i drakoni na velika stada razasuti, sa užasom

kao i svi njihovi preci. Ovakvih sisara, zvanih monotreme, je do danas preostalo samo par vrsta, kao što su kljunar i ehidna . Druge vrste sisara su počele da legu jaje sve kasnije i kasnije, sa sve razvijenijim embrionom. Pošto ljuska više nije

p. n. e., u Muzeju u Delfima). Ehidne , a po drugom ona je kći Himere i Ortra.

koja je unistavala letinu. Bila je to više neman nego svinja jer joj je otac bio stoglavi div Tifon, a majka čudovišna Ehidna . Zatim je Tezej oslobodio megarski kraj od razbojnika Skirona, koji je vrebao na putnike ispod stene nadvijene nad

koji se zavšava zmijskom glavom, nalazi se glava koze koja izrasta po sredini leđa. Himera je jedno od dece Tifona i Ehidne , a brat i sestra su joj Kerber i lernejska Hidra. U prenesenom smislu, himera je nešto u šta se teško može poverovati ili

ta saradnja je već postala praksa, a nove perspektive se otvaraju u privredi, zdravstvenom i kulturnom turizmu. ehidna poklapa se sa nazivom mitološkog bića koje se smatra majkom svih čudovišta iz grčke mitologije. Za antičku ehidnu

ehidna poklapa se sa nazivom mitološkog bića koje se smatra majkom svih čudovišta iz grčke mitologije. Za antičku ehidnu verovalo se da je pola nimfa - pola zmija. Pošto je životinja slična ježu, njen naziv potiče od grčke reči ehinos, što

biće svoj etimološki koren ima i u reči ehis (zmija otrovnica). Moguće je i da je veza između njih to što obe nose jaja Ehidne spadaju u red monotremata, jedinih sisara koji nose jaja umesto da rađaju mladunce. Odlikuje ih otvor zvani kloaka,

čitavu Australiju i jugoistok Nove Gvineje. Kada je reč o endemičnim vrstama iz roda sa Nove Gvineje, sve tri vrste su ehidne dugog kljuna. Prva vrsta je zapadna dugokljuna ehidna ili Zaglossus bruijni. Naseljava pre svega planinske šume iako

reč o endemičnim vrstama iz roda sa Nove Gvineje, sve tri vrste su ehidne dugog kljuna. Prva vrsta je zapadna dugokljuna ehidna ili Zaglossus bruijni. Naseljava pre svega planinske šume iako neke provode život na visovima. Ima vrlo kratak rep.

pre svega planinske šume iako neke provode život na visovima. Ima vrlo kratak rep. Dužina zapadne dugokljune ehidne varira od 44 do 77 cm. Grube dlake, braon ili crne boje, prekrivaju bodlje na leđima. Njihova njuška ide nadole i

na ogromnom jeziku. ehidna ima tri kandže na prednjim i zadnjim nogama. U retkim slučajevima, i četiri kandže. Razlika među polovima se utvrđuje

izraštaja na unutrašnjoj površini svake od zadnjih nogu blizu stopala. Najduži životni vek jedne zapadne dugokljune ehidne u zarobljeništvu iznosi gotovo 31 godinu.

brojnost u stalnom opadanju. Relativno su krupne teže i do 16 kg. ehidna , koja je ime dobila po Dejvidu Atenborou, jednom od najpoznatijih stvaralaca prirodnjačkih dokumentarnih filmova.

. Najmanji je predstavnik roda i ima po pet kandži na prednjim i zadnjim nogama. ehidna . Stručni naziv je Tachyglossus aculeatus. O ovoj ehidni postoje brojni mitovi koje su stvorili australijski