u svoj manastir. - Kada ovo inok ču, i oseti da je to priziv Božji u ovom dečku, zakle se da će ga pri povratku uzeti sa sobom. Pošto inok otputova u Jerusalim, blaženi Jovan, željan evanđelskog života, zamoli svoje roditelje da mu nabave Evanđelje, iz koga bi se učio Hristovim rečima i tako mogao tvoriti dela Hristu ugodna. Roditelji se veoma obradovaše takvoj ljubavi

Crkve, ne dirati njene večne i svete evanđelske dužnosti i prava. Jasno je: Crkva mora u svakom režimu, pa i u bezbožničkom, naći svoj modus vivendi; ali uvek u duhu i granicama evanđelskog principa koegzistencija: Bogu Božije, caru carevo. I još, pod vrhovnom kontrolom Sveevanđelja: Bogu se većma pokoravati nego ljudima. Ako toga nema, onda Crkvi kao jedini

Dioklecijanom. Taj prvi pronalazač radosti svete u mučeništvu jeste Slavni Sveti Preteča i Krstitelj Gospodnji Jovan . Evanđelskog i hrišćanskog, prvog Ispovednika Božijeg u ovome svetu novozavetnom .

djelo prema siromašnima, naročito prema ugroženima na ratnim područjima Hercegovine i Bosne, prema izbjeglima i prognanima. Otac Lazar je bio čovjek nesebične ljubavi i evanđelskog čovekoljublja. Iz njegovih usta nije se mogla čuti riječ ogovaranja ili osude; bez roptanja i trpjeljivo je podnosio ne samo svoje tjelesne nemoći nego i klevetanja. Kao

, episkop i mnogobrojni prezviteri učahu neprosvećeni narod veri Hristovoj, pripremajući ga za primanje svetog krštenja, rušeći njegova mnogobožačka sujeverja, "secivom evanđelskog učenja posecajući idolske kipove ". U to vreme knez Vladimir svojom vlašću doprinošaše uspesima njihove propovedi: on naredi svojim slugama da poruše idole ismevajući ih, a

patnjama sapatnik, u svima gresima izbavitelj, a njegove čudotvorne mošti preko trista pedeset godina za Srbe su bile nepresušni izvor svakog plemenitog nadahnuća, svakog evanđelskog pregnuća, svake evanđelske revnosti, evanđelske vere, ljubavi, nade, utehe, radosti, okrepljenja .

na samom početku miomirom tamjana i sv. bogosluženja. Miomir taj sveti iz detinjskog doba, osta u njemu na svagda i umnožavaše se u njemu, zajedno sa umnožavanjem svetskog i evanđelskog mudroljublja. Jer ne zakopa on talant svoj u zemlju nego ga umnoži stostruko, dajući daru Božjem sebe na uzdarje. Primivši prvi nauk u hramu Božjem, on produži da uči u školi na

tekstova, čijem je širenju umnogome doprinelo sakramentalno, latreutičko i didaktičko delovanje monaških obitelji: vo vremja ono ( inicijalna formula pri čitanju evanđelskog začela ), veselymi nogami ( iz vaskršnje pesme: K svEtu idjahu, Hriste, veselymi nogami ), vsjakoe dajanie blago ( iz zaamvone molitve ), zlačnoe mesto ( iz zaupokojne molitve ) ,

proslavili su svoju hramovnu slavu. Liturgijskim sabranjem načalstvovao je protonamesnik Aleksandar Lazić, paroh srpskomiletićki. U besedi izgovorenoj posle pročitanog evanđelskog odeljka, otac Aleksandar je vernima istakao značaj podviga mučeništva kao i potrebu ugledanja nas verujućih na život i stradanje svetog Georgija .

, laži, smrti, neznaboštvu, bezboštvu, bogoborstvu. Bshg Logos je i postao čovek, da bi kao čovek, pronašao sve zalutale ovce, vratio ih iz greha i smrti u svoj tor besmrtnosti i evanđelskog života. I tako povratio prvobitno predgrehovno i dosmrtno stanje: jedno stado i Jedan Pastir. Ovako: mnoga stada i mnogi najamnici; a katkad po neka sama ovca čini stado za sebe .

hramu na Palatinskom brežuljku. - Virgilije Maron bio je znamenit rimski pisac. 13. Spomen svetog sveštenomučenika Vavile praznuje se 4. septembra. 14. Julijan izvrće smisao evanđelskog teksta ( Mt. 18, 21 - 22 ). Tu je reč ne o odmazdi i kazni, već o opraštanju bratu koji greši. 15. Persijski grad na levoj obali reke Tigra. 16. Sadašnja u Persiji oblast Kerman: severni

što mi treba govoriti ". Da, molitva je glavni blagovesnik. Njome su, na prvom mestu njome, apostoli - apostoli, i hrišćani - hrišćani. Ona je ne samo duša apostolstva nego i svakog evanđelskog podviga. Ona je duša i Mučeništva, i Ispovedništva, i Isposništva, i uopšte Svetiteljstva. Ona je duša i vere, i ljubavi, i nade, i krotosti, i trpljenja, i smernosti, i dobrote, i

, i Ispovedništva, i Isposništva, i uopšte Svetiteljstva. Ona je duša i vere, i ljubavi, i nade, i krotosti, i trpljenja, i smernosti, i dobrote, i blagosti, i svakog uopšte evanđelskog raspoloženja. Zato je ona i tako neophodna za "tajnu Hristovu" u svetu - Crkvu ( sr. Kol. 1,26 - 29 ). Jer se sva tajna Hristova uselila u Crkvu Njegovu, i ovaplotila, i tako produžila

, onda je ta istina vaskrsenje Hristovo. I još: ako ima stvarnosti na koju se mogu svesti sve novozavetne stvarnosti, onda je ta stvarnost vaskrsenje Hristovo. I najzad, ako ima evanđelskog čuda na koje se mogu svesti sva novozavetna čuda, onda je to čudo vaskrsenje Hristovo. Jer, tek u svetlosti vaskrsenja Hristovog postaje potpuno jasan lik Hristov, Njegova

narod srpski skupljaše se kod moštiju svoga Svetitelja, da traže utehe i leka. Jer mošti Svetoga Save zaista behu za Srbe nepresušni izvor svakog plemenitog nadahnuća, svakog evanđelskog pregnuća, svake evanđelske revnosti, evanđelske vere, ljubavi, nade, utehe, radosti, okrepljenja. Ako je srpskoj duši bio potreban lek od ma kakve boljke, nalazila ga je u