Orlando Antonini, apostolski nuncije u Beogradu, koga je prevodio beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar. Evseviju , na pobedničkom putu u Rim, odjednom, usred podneva, na vedrom nebu, Konstantin i njegova vojska su ugledali krst sa

znamenit i ugledan čovek, veliki senator, pravoslavni hrišćanin. On imađaše samo jedno čedo, kao zenicu oka, kćer Evseviju . Kada ona stiže za udaju, jedan velikaš, takođe senator, zatraži je od njenih roditelja za svoga sina. Roditelji se

, jedan velikaš, takođe senator, zatraži je od njenih roditelja za svoga sina. Roditelji se dogovoriše, i zaručiše Evseviju za visokorodnog mladića, uglednog i bogatog. I bi utvrđen dan venčanja. Ali devica, ispunjena božanskom ljubavlju,

i još uvek se nanosi njegovom najuvaženijem bratu Vasiliju (Pismo Grigorijevo 16). Zato sa svoje strane on savetuje Evseviju da sam pozove natrag Vasilija izvinivši mu se za nanetu uvredu. Ovo pismo Grigorijevo razgnjevilo je Evsevija, no

nanetu uvredu. Ovo pismo Grigorijevo razgnjevilo je Evsevija, no Grigorije nije odustajao. U drugom pismu upućenom Evseviju on traži od njega da mu oprosti što kao prezviter sa takvom smelošću piše episkopu, ali s druge strane dodaje da ne može ne

rekli, potpuno obezoružao. Tako se sveti Vasilije u ovo vreme, 365. godine, vraća u Kesariju da bude na pomoći episkopu Evseviju i čitavoj Crkvi pravoslavnih zbog nastalog gonjenja Valentovog, za koga Grigorije Bogoslov veli da je bio "ljubitelj

i sa razumnošću on se sada borio i podvizavao za dobro Crkve, nikakve malodušne zamerke ne stavljajući episkopu Evseviju . Sa njim se on naprotiv potpuno izmirio i svestrano ga pomagao savetima, poslušnošću i sarađivanjem. Vasilije

Vasilija i njegovog episkopa. Prezviter Vasilije staraše se da ukaže svojim radom i trudom svaku pomoć i podršku Evseviju , i još da pokaže da je onaj prethodni nesporazum među njima bio samo jedno iskušenje i zavist lukavog vraga roda

mu Grigorije pisao, pisma na razne strane: Crkvi Kesarijskoj (Pismo 41 Grig. Bg.), uglednom pravoslavnom episkopu Evseviju Samosatskom (Pismo 42 i 44) i još drugim episkopima (Pismo 43). U pismu Kesarijcima, kliru i narodu, ovaj sveti otac i

gradskim i savetnicima, i svemu narodu "(Pismo 41). Ista dva Grigorija, otac i sin, pisahu i episkopu Evseviju iz Samosata, mesta koje nije spadalo u oblast Kesarijske mitropolije, te prema tome episkop toga mesta nije

tu počast da bude postavljen za episkopa u ovako malom mestu i u ovakvim prilikama, i zato je o tome pisao episkopu Evseviju Samosatskom ovako: "I ja bih želeo da brat Grigorije upravlja takvom Crkvom, koja bi odgovarala njegovoj veličini i

odozdo govore istinu (Pismo 215). O tadašnjoj gordosti rimskog episkopa pisaše u to vreme Sv. Vasilije i episkopu Evseviju Samosatskom, povodom papinog nepriznavanja Sv. Meletija a priznavanja polujeretika Pavlina: "Kada se pokušava

evseviju

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov