da svetovne stvari raspravljaš i njima upravljaš, a crkveni poslovi pripadaju episkopima i učiteljima crkvenim; tebi pak je naređeno da im sleduješ i da im se pokoravaš. Tako je Sveti Apostol rekao: Bog postavi u Crkvi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje ( 1 Kor. 12, 29 ), a ne careve. I na drugim mestima Sveto Pismo naređuje da crkvenim poslovima upravljaju crkveni učitelji, a ne carevi . Teofanu Sigrijanu, Ispovedniku ( 818. god ), i preko njih traži od njega obećanjima i pretnjama da stane uz njega, cara ikonoborca. Sveti Ispovednik odgovara: Zašto me car plaši pretnjom, kao malo dete prutom? Neka spremi za mene svakojake muke, neka raspali oganj, i ja ću, iako, kao što vidite, ne mogu sam da idem, ipak skočiti u oganj za Pravoslavlje .

kaganu dao godišnji tribut i poklone, koje je odneo spatar Valentin, ali nije pristao na zahteve Avara da se nasele u Carstvu. Carstvo je pomoću Avara pokušalo da se oslobodi pritiska nekih drugih nomadskih naroda, Kutrigura, Onogura i Sabira u Jermeniji . Teofanu , i mase Sklavina. Preko opustele Mezije i Skitije upali su u Trakiju, gde se kutrigurska konjica podelila u tri odreda. Prvi odred nadirao je preko Makedonije u Grčku i prodro do Termopila, gde je zaustavljen i primoran da se povuče u Trakiju. Drugi odred se uputio na trački Hersones. Tu ga je vizantijska vojska pod komandom Germana suzbila i odnela pobedu i na suvu i na moru. Treći odred, pod vođstvom samog Zabergana, krenuo je na Carigrad zarobljavajući usput vojnike, pa čak

naravi, živećemo neko vreme tobož u telesnoj vezi, no pod vidom supružništva mi ćemo biti kao brat i sestra. Kasnije pak, kada nam Bog pruži zgodnu priliku, otići ćemo u manastir, ja u muški a ti u ženski. I predaćemo sebe Gospodu na sav život, da bismo se u onom svetu udostojili udela svetih ugodnika njegovih. Sveta nevesta njegova, primivši korisne reči ženikove kao dobra zemlja dobro seme, duboko ih uvuče i ukoreni u srcu svom, i vesela lica i radosne duše odgovori blaženom Teofanu : Mili gospodine moj, ni meni nisu nepoznate evanđelske reči Spasitelja našeg: Ako ko ne mrzi na svoga oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre, nije mene dostojan. I ko ne uzme krsta svog i za mnom ne ide, nije mene dostojan ( Lk. 14, 26. 27; Mt. 10, 38 ). Zato, da bismo se obreli dostojni Spasitelja našeg, ostavimo svu sujetu, ako tako želiš. Jer što ti voliš, volim

, sveti Teofan se vrati radostan na lađu, i produži svoj put. I vide po tim Sigrijanskim gorama pustinjačke manastire i isposnice, i poseti ih zajedno sa celomudrenom suprugom svojom. U jednome pronađe nekog prozorljivog starca Grigorija. On življaše u mestu zvanom Polihonija. I kada mu Teofan otkri misao i želju srca svog, on ču od njega ono isto što i od Anćela koji mu se beše javio. Jer taj starac, koji je anđelski živeo, bio je udostojen od Boga dara predznanja, i on reče Teofanu : Počekaj malo, dobri mladiću, jer će uskoro i car i tast tvoj biti istrebljeni sa zemlje, i otići ćeš za blagom namerom svojom. - A česnoj nevesti njegovoj onaj sveti starac tiho šanu na uvo, da će njen ljubljeni brat gospodin Teofan primiti u svoje vreme i venac mučenički. Potom sveti Teofan stiže u grad Kizik, i po carevoj naredbi sređivaše neke državne poslove. A često odlažaše sa slugama svojim i u gore Sigrijanske, koje ne behu veoma udaljene. Tamo posećivaše svete oce ,

pustinju kao grad Božji, jer mnogi dolažahu k njemu i ostajahu da žive pored njega. Otuda se javi potreba da se osnuje manastir. A u toj pustinji jedna njiva zvana Megalos Agros ( = Velika njiva ) pripadaše nekom zemljodelcu. Prepodobni pozajmi zlata od svojih poznanika, kupi tu njivu, i podiže manastir. Uz pomoć Božju, koji po svome božanskom promislu daje sve što je potrebno, on oduži dug, i imađaše u obitelji dovoljno svega potrebnoga za izdržavanje bratije. I prepodobnom Teofanu beše nemoguće da se ne primi igumanstva u ovoj svojoj obitelji, jer ga svi oci nagovarahu, a i potreba beše velika. I on bi takav iguman, kakav treba da je starešina po evanđelskoj zapovesti Gospoda Hrista, koja glasi: Koji hoće da bude veći među vama, neka vam služi; i koji hoće da bude prvi među vama, neka vam bude sluga ( Mt. 20, 26 - 27 ). I rabotaše prepodobni Teofan iguman svojim rukama, služeći potrebama sviju, jer mu Bog tada darova telesnu snagu, i

na uvo svetoj devici nevesti Teofanovoj, po kome proroštvu, on je u svoje vreme imao dobiti venac mučeništva. Pošto se nekoliko careva grčkih izmeni, car Lav Jermenin [ 54 ] zauze presto grčkog carstva. Ovaj car obnovi ikonoborsku jeres, i opet veoma smuti Crkvu Hristovu. On protera sa prestola pravovernog patrijarha svetog Nikifora [ 55 ], takođe i prepodobnog Teodora Studita [ 56 ] sa njegovim učenicima; a mnoge druge ljuto mučaše i ubijaše zbog poštovanja ikona. O svetom Teofanu piše se i ovo: Kada sveti Nikifor, patrijarh carigradski, vođen na zatočenje, prolažaše lađom na moru pored kraja gde beše Teofanova obitelj, to prepodobni Teofan prozorljivim očima duše vide, i naredi učeniku da mu donese kadionicu sa žarom. I zapalivši sveće, i stavivši tamjan u kadionicu, on se pokloni do zemlje, i razgovaraše kao sa nekim licem koje prolazi mimo. Upitan od učenika: Šta radiš, oče; kome se to klanjaš, i s kim razgovaraš? Prepodobni odgovori: Evo ,

, nastanjujući oko sedamdeset manastira i kinovija. U to vreme je kao obični monah savait živeo i sveti Ksenofont, koji je bio carskog porekla, sa svoja dva sina - svetim Arkadijem i svetim Jovanom . Teofanu i Teodoru. Njih trojicu je sveti Teodor Stolpnik pozvao u Konstantinopolj da brane Pravoslavlje od ikonoboračke jeresi .

. Teofanu , izmislio arhitekta Kalinik iz grada Heliopolja koji se tada nalazio u Siriji ili Egiptu i doneo ju je u Carigrad nešto pre početka prve arapske opsade ( 674 678 ). Zahvaljujući grčkoj vatri, Vizantinci su uspešno odbili napade Arabljana na Carigrad, i to ne samo 674 678, nego i drugu veliku opsadu Arabljana 717. godine .

Manojla I Komnena ( 1143 - 1180 g. ) veoma je proslavljan prepodobni Joakim, pa mu je tada i njegovo mesto podviga obnovljeno. Na mesto njegovih podviga dođe udovi sveštenik Teodor iz Ovčeg Polja, koji se tu i zamonaši i dobi ime Teofan. On sakupi oko sebe veliki broj bratije i sa njima podignu crkvu i manastir prepodobnom Joakimu, u kome Teofan posta prvi iguman. Tada se njemu javi u snu sveti otac Joakim i reče mu da on želi da se naziva ktitor toga manastira. Zatim svetitelj otkri Teofanu mesto gde se nalažahu skrivene njegove svete mošti, pa mu pokaza i drvo u šumi od koga da mu načini kovčeg i u njemu prenese svete mošti u manastir. Sve ovo iguman Teofan izvrši sa potpunom poslušnošću, i tako sa bratijom svečano u litiji prenese mošti prepodobnog Joakima u manastir. Mošti biše položene u crkvi njemu posvećenoj, i od njih se dešavahu mnoga čudesa, kako u samom tom vremenu tako i kasnije, sve do naših dana. Manastir svetog Joakima Osogovskog više je puta

, t. 3 1785 ) pomenuto je 22 njegove pesme. Sve danas poznate pesme Prokopoviča su prvi put bile objavljene u istraživanju I. Čistoviča Teofan Prokopovič i njegovo vreme, izdatom u Peterburgu, 1868. godine . Teofanu Prokopoviču Pesnь utešeniя na pesnь pastuha Pimena, oplakivaющego učastь stada vo vremя nenastья ( Pesma utehe na pesmu pastira Pimena koji se jada nad sudbinom stada u nevremenu ), u kojoj je visoko ocenio društvenu i književnu delatnost Teofana Prokopoviča .

¶ Teofanu , igumanu Dohijarskom, jednog dana dođe iznenadna vest, da su Turci uhvatili sina njegove sestre, poturčili ga i odveli u Carigrad. Teofan odmah ode u Carigrad, i uspe s pomoću Božjom, da nađe svoga sestrića i da ga tajno izvede iz Carigrada i dovede u svoj manastir u Sv. Goru. Tu ga on ponovo vrati u veru hrišćansku, a po tom i zamonaši. No bratija stanu roptati na svog igumana i na njegovog sestrića iz straha od Turaka, jer se bojahu, da Turci ne doznadu, te da ne

na Istok, oni više neće moći da čuvaju baš sve svetinje. To je razlog što neka nesaglasja još uvijek postoje sa Jerusalimskom patrijaršijom, ali se ona, dodao je otac Isidor, ipak prevazilaze . Teofanu Zatvorniku, koji su sa istim ciljem stigli u Svetu Zemlju .

ima tri manastira ženska. Prvi je Florovački, đe su se primale u monahinje same blagorodne djevice i učile svakomu hudožestvu i rukodjeliju. U druga dva manastira primaju se djevice za naučenije, od kuda izlaze i mogu posjagnuti za muža, ako dobrovoljno neće ući u čin monašeski . Teofanu , koji mi je nama ' dao propise od različitije figura i sastava tijela čelovječeskog u samoj kosti, a posle u odjejaniju. Trudio sam se dan i noć, da što prije postignem ovo rukodjelije, i budući da sam risovati počeo u mjesecu nojemvru, kada su dani kratki, a noći dugačke, zato sam više pri svijeći radio nego pri danu. Svako bi jutro predavali naše propise učitelju, koji imađaše 25 učenika, i kada bi izuminjavao moje risovanje, gledao bi u mene i govorio bi mi: Oče Gerasime Ti si

mačevima, one se silno uplašiše: i jedne od njih pobegoše u oltar i sakriše se pod sam sveti presto, druge pohitaše da pobegnu u goru. Ali ih vojnici sve pohvataše. Tada prestarela igumanija, izišavši pred vojnike, neustrašivo im reče: Šta vi hrišćani radite? Zašto napadoste na posvećene Bogu neveste Hristove, koje vam nikakvo zlo učinile nisu? - Oni joj odgovoriše: Daj nam Anu, bludnicu Stefanovu; nju od vas zahteva car. Tada igumanija dozva Anu, i sa njom monahinju Teofanu , i dade im korisne savete: da budno čuvaju sebe od vražjeg iskušenja, i da neustrašivo stoje za nevinost svetog i prepodobnog oca i učitelja svog, Stefana. Zatim, poverivši ih Božjoj zaštiti, ona ih pusti s vojnicima. Vojnici, uzevši monahinje pod stražu, hitno ih odvedoše caru; a on naredi da ih razdvoje, i čuvaju svaku posebno. Potom, dozvavši preda se Anu, car joj stade govoriti ovako: Bez ikakve sumnje verujem da je sve ono što su mi govorili o tebi istina. A pozvao sam

, po Davidovim rečima: izoštriše jezik svoj kao zmija, otrov je aspidin u ustima njihovim ( Ps. 139, 3 ). Evo, telo je moje pred tobom, muči ga gvožđem, ognjem i ranama, ja neću izneveriti istinu: dokle duh moj bude u telu mom, ti nećeš ništa drugo čuti od mene do to: da je Stefan čovek svet i pravedan i vinovnik spasenja moga. Kada car ču ove reči udivi se, i ćutaše čitav jedan car. Zatim naredi da Anu odvedu pod stražu, a da Teofanu pošalju natrag u manastir. Vrativši se, ona ispriča igumaniji i prepodobnom Stefanu sve što se dogodilo. Posle kratkog vremena car se vrati iz rata u Carigrad. Tu on naredi da monahinju Anu zatvore u jednu mračnu i strašnu tamnicu; a potom posla k njoj svoga kuvikularija. [ 22 ] Došavši k Ani, on joj stade govoriti: Sažali se na sebe, ženo, i skinuvši sa sebe crne rize izaberi sebi častan život, pa ćeš s caricom živeti u dvorcu, samo ako sutra, kada budeš izvedena na ispitivanje ,